Čitalačka statistika koja mi je promenila život (i san)

Nikad mi nije bilo lako da zaspim. Od detinjstva pa nadalje, ideja da možete da zaspite onog momenta kada spustite glavu na jastuk delovala mi je zbunjujuće. Kako uopšte možete da... prestanete da razmišljate? Čak i ako se baš trudite, ni onda ne bude lakše, a ja sam provela mnoge noći u panici zbog toga što se neću naspavati i zato što ću se zbog toga užasno osećati ujutru.

Kao celoživotni ljubitelj knjiga, mogli biste da pomislite da postoji veoma lako rešenje za ovo: čitanje pre spavanja. Zar to ne rade svi knjigoljupci? Začudo, to nikada nije bio deo moje rutine. Obično čitam na putu do posla, slušam audio-knjige dok obavljam kućne poslove i dosta često učestvujem u celodnevnim čitalačkim maratonima.

Oduvek sam nameravala da se nakanim da čitam pre spavanja. To mi je zvučalo tako luksuzno. Da sedim u krevetu, ušuškana u ćebad i čitam uz svetlost lampe. I možda usput da ispijam šolju lepog čaja. Čak sam u svom Gugl kalendaru označila sat vremena za čitanje pred spavanje. To već godinama planiram, ali nikada nisam ostvarila.

Jedan od problema bio je što nisam imala noćnu lampu, a (pod A) čitanje uz svetlo sa plafona jednostavno ne daje opuštajuće vibracije koje su mi potrebne, i (pod B) narušava komfor jer bih morala da ustajem iz kreveta i isključim svetlo. Međutim, to bi se već lako dalo rešiti. Umesto toga, postojala je unutrašnja prepreka koja me je sprečavala da uspostavim ovu rutinu: vreme.

Iako sam nameravala da kad odem u krevet čitam sat vremena, ili bar pola sata, često mi dan ne bi prošao onako kako sam planirala. Poželela bih da odgledam desetak minuta neke TV emisije, ili bih odlučila da odem u dužu šetnju sa psom, ili bih bila tvrdoglava jer ne želim da mi se tako brzo završi dan. U tom trenutku bih pomislila: ako ne mogu da čitam ni pola sata, zašto da se uopšte toga latim?

U mojoj glavi postoji minimalno vreme koje želim da izdvojim za čitanje. Ne želim da čitam samo deset minuta jer onda nemam dovoljno vremena da se udubim u knjigu. Zbog toga i preskačem čitanje (i onda provodim tri sata gledajući u plafon ili praktikujući 18 različitih meditacija za spavanje). A onda sam naišla na statistiku o čitanju.

Nedavno sam pročitala kratak članak koji je promenio moju noćnu rutinu. U članku je pisalo da se nakon šest minuta (samo šest!) čitanja pre spavanja lakše dođe do dobrog sna nego nakon bilo koje druge testirane, opuštajuće aktivnosti. Smanjuje stres za 68%!

Otkako sam saznala za tu statistiku (i nakon što sam nabavila lampu), čitam svako veče pre spavanja. Bez obzira na to kada legnem u krevet, čak i ukoliko je trebalo već odavno da budem u dubokom snu, čitam najmanje šest minuta, premda skoro uvek bude duže od toga.

Baš kao što je u članku obećano, lakše zaspim. A mnogo mi je značilo i što se na taj način promenio i moj odnos prema čitanju. Otkako sam počela da radim od kuće, nedostajalo mi je ono vreme koje sam provodila u čitanju na putu do posla, tako da sam izgubila doslednost u čitanju. Umesto toga, prošle godine sam čitala s vremena na vreme, tako da se dešavalo da nedeljama uopšte ne uzmem knjigu u ruke.

Verujem da sada više uživam u knjigama koje čitam, jer se više udubljujem. Čak i ako na dnevnom nivou ne čitam mnogo, redovno se vraćam priči i bolje sam usklađena sa raspoloženjem i stilom knjige. Kada su prolazili dani (ili nedelje) između intervala koje bih posvetila knjizi, bilo je pomalo uznemirujuće ponovo je uzimati u ruke, i bilo je teško sklopiti priču u celinu.

Ovo je jedna od onih stvari koja je toliko jednostavna da čovek poludi. Pitam se zašto to nisam ranije radila. Upravo onaj podstrek iz statistike me je motivisao da pokušam: nisam morala da čitam sat vremena dnevno. Mogu samo nakratko da uronim u knjigu i da iskoristim prednosti ove opuštajuće aktivnosti – pred spavanje. A sada otkrivam i druge prednosti ove navike!

Autor: Danika Elis
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj