Autorku „Letnjih tajni“ knjige privlače na osnovu korica: „Ne postoji ništa što može da se meri sa tumaranjem po knjižari sa svim vremenom ovog sveta, dozvoljavajući sebi da me privuče nešto što mi upadne u oko.“
Koje knjige su Vam trenutno na noćnom stočiću?
„American Kingpin“ Nika Biltona, „What the Living Do“ Mari Hou, „The Orphan’s Tale“ Pem Dženof, „Sapiens“ Juvala Noe Hararija, „Touch“ Kortni Maum, „The Immortalist“ Kloi Bendžamin, „My Absolute Darling“ Gabrijel Talent, „Seven Days of Us“ Frančeske Hornak. I to je samo prva polica.
Šta utiče na izbor onoga što ćete čitati? Preporuka, kritika, prijatelj kome verujete?
Sve navedeno, plus, verovatno više od svega, korice knjiga u knjižarama. Ne postoji još uvek ništa što može da se meri sa tumaranjem po knjižari sa svim vremenom ovog sveta, i sloboda da me privuče nešto što mi upadne u oko.
Šta je za Vas dobro letnje čitanje?
Knjiga koja me odvede u neki drugi svet, a da se u tome ne trudi mnogo, pre svega sa dobro razvijenim likovima i pričom sa kojom se lako poistovećujem ili koja je eskapistička.
Koja je najinteresantnija stvar koju ste naučili iz knjige u poslednje vreme?
Pročitala sam „How to Murder Your Life“ Ket Marnel pre par meseci i u njoj govori o svom boravku na rehabilitaciji i tehnikama kognitivne terapije koju je naučila kako bi se oslobodila negativnih misli – trebalo je da zamisli da joj je mozak obmotan teflonom i da negativne misli prolaze kraj njega. To je zaista briljantno, savršeno funkcioniše i s obzirom na to da tehniku primenjujem otkad sam pročitala knjigu, mogu reći da mi je promenila život.
Koji klasik ste pročitali u poslednje vreme prvi put?
„Razum i osećajnost“ Džejn Ostin. Zapanjujuće je da je nisam ranije pročitala. Bila sam poprilično sigurna da jesam, ali ništa u vezi sa njom mi nije bilo poznato, pa sam odlučila da umesto svaljivanja krivice na svoje pamćenje, to ispravim.
Kojim autorima – piscima, dramaturzima, kritičarima, novinarima, pesnicima – koji danas stvaraju se najviše divite?
Svim novinarima, sve vreme, posebno u ova vremena. Veoma podržavam velikodušnost među piscima – velikodušnost i obilnost će uvek stvoriti više – i ima ih mnogo koji se ističu u pomaganju drugim autorima: Karolina Livit, Deni Šapiro, Džena Blum, Žan Hanf Korelic, Kristina Bejker Klajn, Džon Sirles, neki su od onih koji mi padaju na pamet, a ima ih još mnogo, previše da ih ovde sve spomenem.
Koja je poslednja knjiga koja Vas je nasmejala?
„The Arrangement“ Sare Dan. To je knjiga sa toliko mudrim opservacijama i neverovatnom preciznošću, priča koja opominje sve one srednjeg doba koji su u srećnom braku, a dosadno im je i misle da je trava negde drugo zelenija.
Poslednja knjiga koja Vas je rasplakala?
„Hourglass“ Deni Šapiro. Prelep memoar o modernom braku, u kome su likovi divno opisani, a pride ih poznajem i mnogo volim.
Poslednja knjiga koja Vas je razbesnela?
Ne sećam se. Ali i da je pamtim, ne verujem da bih to rekla.
Koje žanrove izbegavate?
Samopomoć. Nekada sam ih proždirala i da pogledate moju policu sa knjigama, pomislili biste da to radim i danas, ali sada, nakon svega što mi se izdešavalo, shvatam da su mudrost i saveti koje dobijam od nekolicine bliskih prijatelja daleko korisniji. I iskreno, više nemam vremena.
Kako volite da čitate? Sa papira ili elektronski? Knjigu po knjigu ili više odjednom? Ujutru ili noću?
Vratila sam se štampanim knjigama, uživam u svakoj stranici i nastavljam da volim to što knjige izložene na mojim policama prikazuju putanju mog života. Uglavnom čitam više knjiga odjednom, noću, ali ponekad provedem ceo dan čitajući tokom kišnih vikenada.
Kako ređate knjige?
Imam dragog prijatelja koji, s vremena na vreme, pokušava da organizuje naše knjige po boji. Dopada mi se kako to izgleda u magazinima, ali ne i u mojoj kući. Ipak, pre nekoliko godina gledala sam epizodu Oprine emisije gde je rekla da knjige treba ređati po veličini i povući ih napred u policama. Od tada postupam po tom pravilu i, osim toga, trudim se da biografije i knjige o vrtlarstvu držim zajedno.
Kojom knjigom bi se ljudi iznenadili da je nađu na Vašoj polici?
„Dog Training for Dummies“ („Dresura pasa za neupućene“). Svako ko nas poznaje zna da su naši psi užasno loše dresirani. Jasno je da je potrebno da otvorimo tu knjigu.
Koja je najbolja knjiga koju ste dobili na poklon?
Pre mnogo godina, kao mladi publicista, zamoljena sam da pravim društvo Tomu Bejkeru – jednom od originalnih „Dr Hua“ – tokom jednog dana u Liverpulu. Proveo je dan pričajući mi o svojoj mladosti, a zatim insistirao da odemo u knjižaru i kupi mi trilogiju „Odgovarajući momak“ Vikrama Seta. Ne samo da je reč o sjajnim knjigama, nego me svaki put kada ih vidim, podsete na ekscentričan dan koji smo proveli zajedno.
Ko Vam je omiljeni književni junak ili junakinja? A ko antiheroj ili zlikovac?
Pip u „Velikim očekivanjima“ ostaje moj omiljeni heroj, u knjizi koja mi je ostala najdraža od kada sam je pročitala kao dete.
Kakav ste čitalac bili kao dete? Koje knjige i autori su Vam ostali dragi iz tog vremena?
Strastven. Kao dete koje je osećalo da se ne uklapa, utehu i mir nalazila sam među stranicama knjiga. Posebno su me privlačile velike, radosne porodice – sve što je napisala Nensi Mitford.
Organizujete književnu večeru. Koja tri pisca, živa ili mrtva, biste pozvali?
Nemoguće je izabrati.
Od knjiga koje ste napisali, koja Vam je omiljena ili koja ima najveći lični značaj za Vas i zašto?
Oduvek sam najviše volela „Letnjikovac“. Napisana je u trenutku kada sam tek upoznala svog sadašnjeg supruga, pokazao mi je ostrvo Nantekt i zaista sam mogla da vidim je taj srećan kraj moguć i u mom životu. Čitanje tih stranica danas podseća me na slobodu i radost tog prvog zajedničkog letovanja. Rekla bih da su „Letnje tajne“ veoma, veoma blizu na drugom mestu.
Ko biste želeli da napiše Vašu životnu priču?
E. M. Houms. Volim njene likove i kako spaja različite i čudne ljude u porodice, što u mnogome predstavlja ono što sam ja uradila ovde u Americi, ostavivši porodicu u Velikoj Britaniji. Nadala bih se da će učiniti da moj život zvuči daleko interesantnije nego što je zaista.
Šta sledeće planirate da čitate?
Ponovo ću pročitati Ron Černovu „The Warburgs“. Reč je o knjizi koja govori o porodici moga supruga i već neko vreme žudim da se upustim u nešto ambicioznije, da zakoračim u istoriju i činjenice. Pokušaću da nađem neispričanu priču o nekom od članova porodice koju bih mogla napisati.
Prevod: Dragan Matković
Izvor: nytimes.com
Ostale intervjue iz serije Čitajte pisca kao knjigu možete pronaći na ovim linkovima:
Harlan Koben