Čija je priča? Da li je Agata Kristi „pozajmila“ zaplet za svoj čuveni roman?

Neobičan rasplet jednog od najpoznatijih kriminalističkih romana Agate Kristi, „Ubistvo Rodžera Akrojda“, ne prestaje da iznenađuje svaku narednu generaciju čitalaca. A intrige koje prate ovu knjigu traju i danas. Najnovija istraživanja ukazuju na mogućnost da je Kristijeva možda preuzela ideju od jednog norveškog pisca.



Lusi Mofat, britanski prevodilac sa norveškog, pronašla je u priči Stajna Rivertona, „Jernvognen“ (Gvozdena Kočija), objavljenoj u jednom engleskom časopisu početkom 20. veka, poreklo čuvenog rešenja ubistva u romanu Agate Kristi.

„Neminovno se nameće pitanje: da li je Rivertonova knjiga uticala na njenu“, kaže Mofatova.

Knjiga Agate Kristi, objavljena 1926. godine, dobila je kultno mesto među klasicima svog žanra. Iako je prošlo 94 godina od tada, obožavatelji ove knjige, kao i izdavači, pažljivo skrivaju identitet ubice.
 
Upozorenje: slede spojleri!

Ove dve knjige spaja identitet ubice. „Zato je knjiga 'Ubistvo Rodžera Akrojda' smatrana kontroverznom, iako je autorki donela dotad neviđenu slavu“, izjavio je Džejms Pričard, praunuk Agate Kristi, i predsednik kompanije Agata Kristi LTD. „Neki su mislili da je Agatin stil bio neodgovarajući, budući da postoje određena pravila za pisanje krimi romana“.

Mofatova je uvidela ključne sličnosti između knjige norveškog autora i romana Agate Kristi tek nakon što je počela i sama da prevodi Rivertona. Njegova knjiga, „Jernvogen“, objavljena je 1909. u Norveškoj, a Norveško udruženje pisaca kriminalističkih romana proglasilo je za najbolji norveški krimi roman ikada napisan.

Do sada je delovalo da je posredi puka slučajnost, budući da se Rivertonova knjiga pojavila u Britaniji tek nakon objavljivanja „Ubistva Rodžera Akrojda“. Zapravo, ovaj roman je preveden na engleski tek 2005. godine, a Kristijeva nije umela da čita norveški.

Slučaj bi bio zatvoren da se Mofatova nije setila reference iz krimi magazina Tip top stories of adventure and mistery, koji je izlazio početkom 20. veka, a u kome objavljena Rivertonova priča. Magazin je izlazio samo šest meseci u periodu od 1923. do 1924, da bi se potom pripojio Soveren Magazinu, ali je Mofatova uspela da pronađe redak primerak u Britanskoj Biblioteci.

U aprilskom izdanju magazina objavljenom 1924. našla je prevod Rivertonove priče.

Nakon toga je Mofatova uvidela da postoji verovatnoća da je Agata Kristi mogla da pročita Rivertonov roman. To još uvek nije nepobitan dokaz da je Kristijeva pozajmila ideju za „Ubistvo Rodžera Akrojda“.

Postoje dva već priznata izvora inspiracije za „Ubistvo Rodžera Akrojda“. Poznato je da je Kristi napisala pismo lordu Mauntbatenu, u kome mu zahvaljuje na sugestiji da u narednoj knjizi naratora učini krivcem. U istom pismu ona piše o tome kako je njen zet, Džejms, došao na istu ideju.

„Da li je Agata Kristi možda pročitala Rivertonovu knjigu ili znala za nju?“, pita se Mofatova. „Hronologija događaja ide u prilog ovoj ideji, a ona je čak i objavila kratku priču u Soveren Magazinu januara 1926. pod pseudonimom Meri Vestmakot.“

Pričard je umoran od svih insinuacija koje podržavaju ideju da je njegovoj prabaki bila potrebna pomoć muškarca za smišljanje zapleta. Na kraju krajeva, nije sama ideja ono što čini dobru knjigu, već izvedba. „Budući da je dosta čitala, moguće da je pročitala i tu knjigu, a moguće i da nije“, rekao je on.

Za Mofatovu, koja je veliki ljubitelj dela Agate Kristi, prava moć Rivertonove knjige leži u zloslutnom načinu na koji govori o odnosu prema životnoj sredini, a u kome se oslikava poremećeno stanje uma ubice. „To je više studija ludila“, rekla je, „njegova kompozicija je razgranatija od njene.“

Izvor: guardian.com
Prevod: Nevena Ranđelović