Britki dijalozi, satira o propadanju i duhovi s kojima živimo: „Mapa oproštaja“ u Novom Sadu

U utorak 7. juna, u knjižari Bulevar Books u Novom Sadu, predstavljen je roman Siniše Soćanina „Mapa oproštaja“. O romanu, njegovom nastanku, izmišljenom Mitrogradu i njegovim neobičnim junacima razgovarali su književna kritičarka Vladislava Gordić Petković i autor.


Gordić Petković je razgovor otvorila temom istorije zloupotreba i zloupotrebe istorije o kojima roman govori, smeštajući radnju u prividno imaginarni, a tako realni Mitrograd, koji neodoljivo podseća na autorovu rodnu Sremsku Mitrovicu, ali je podsetila i na to da je Novi Sad grad u kom je izašla prva Soćaninova knjiga, zbirka priča „Tri reda zuba“ (2002, Matica srpska, edicija Prva knjiga). U tom smislu, njegova književna karijera je i započela u Novom Sadu, pre tačno dve decenije.

„Mapa oproštaja“, pa i prethodni roman „Ubisvet“, naglasila je Gordić Petković, imaju veoma efektne, britke dijaloge, zanimljive, intrigantne, koji vuku na čitanje, pored toga što je i sama radnja dinamična i napeta. Takođe je istakla snažan vizuelni kvalitet autorovog stila: „Kad čitamo ’Mapu oproštaja’, imamo vrlo jasnu sliku onoga što se dešava, vizuelni utisak koji roman ostavlja na čitaoca snažan je i trajan.“

Soćanin je rekao da je takav autorski senzibilitet razvijao čitanjem dela velikih pisaca, ali i aktivnim bavljenjem pozorištem. Kao okidač za početak pisanja, opisao je „klupko misli, emocija i uvida koje se pojavi u meni u formi, na primer, ideje o vajaru koji pravi skulpture za korumpiranu lokalnu vlast. U početku ni sam ne vidim šta sve ima u tom klupku, pa ga odmotavam i nailazim na nove niti. Priču i dijaloge slažem koristeći sve: likovni dar i iskustvo iz drame i pozorišta. U isto vreme u mom pisanju ima veoma malo preciznih opisa mesta i likova, a čitaoci ih opet jasno zamišljaju.“

Gordić Petković je napravila paralelu priče o nevinom Dimitriju i Mitrogradu sa „Lovcem u žitu“ i Selindžerom, pominjući detalje iz romana koje svedoče o junakovoj neprilagođenosti, kao što su rečenica „Sedeo sam među njima mlad i obrazovan“, ili jedna od scena trivijalnog razgovora tokom porodičnog ručka, a govorila je i o vezi tranzicije i ekonomskog propadanja sa temom porodičnih odnosa. Soćanin je naveo da je ekonomsko propadanje samo deo priče o moralnom propadanju. „Trudio sam se da priča bude prepoznatljiva svakome, da potkaže tu svakodnevicu, da u svakom malom gradu ili sredini, iza tih klupa, parka, imena, toponima, porodičnih ručkova... može da stoji neka laž, neki užas, neka prevara, samoobmana, sumnja ili strah. To u romanu iskače kao duhovi koji nam postaju nešto normalno, koje ignorišemo kao što ignorišemo i te laži i užase.“

Siniša Soćanin je rođen u Sremskoj Mitrovici 1972. Objavio je zbirku priča „Tri reda zuba“ (Matica srpska, 2002), roman za decu „Bandoglavić Strahinja“ (najuži izbor za nagradu Zmajevih dečijih igara, nagradu „Neven“ i nagradu Grada Niša za književnost za decu i mlade) i „Ubisvet“ (2019), prvi roman za odrasle, koji je bio u užem izboru za nagradu „Stevan Sremac“ i širem izboru za Ninovu nagradu. „Mapa oproštaja“ je njegov drugi roman za odrasle.