Bil Gejts preporučuje: U „Džentlmenu u Moskvi“ ima od svega po malo

Ponekad Melinda i ja čitamo istu knjigu u isto vreme. Obično je to veoma zabavno, ali ume i da izazove problem kada jedno od nas odmakne dalje od drugog – što se nedavno dogodilo kada smo oboje čitali roman „Džentlmen u Moksvi“ Ejmora Toulsa.

U jednom trenutku su mi zasuzile oči jer je jedan od likova povređen i mora da ide u bolnicu. Melinda je bila nekoliko poglavlja iza mene i kada me je videla da plačem, zabrinula se da će neki od junaka koje je zavolela umreti. Nisam želeo da joj kvarim iskustvo pa sam samo čekao da me stigne.

Ako izuzmemo tu scenu, „Džentlmen u Moskvi“ je zabavan, mudar i iznenađujuće ubrzan pogled na rusku istoriju kroz pogled jednog čoveka. Na početku romana, grof Aleksandar Iljič Rostov osuđen je da provede život u kućnom pritvoru u moskovskom hotelu „Metropol“. Reč je o 1922. godini i boljševici su tek preuzeli vlast u novoosnovanom Sovjetskom Savezu. Knjiga prati grofa tokom narednih trideset godina dok pokušava da proživi najbolje od života uprkos ograničenjima.

Iako je reč o fikciji, hotel „Metropol“ je stvaran. Imao sam tu sreću da odsednem u njemu i izgleda upravo onako kako ga je Touls opisao. To je jedno od onih mesta gde ne možete, a da ne razmišljate o tome kako je izgledao u različitim vremenskim periodima. Hotel se nalazi preko puta Kremlja i uspeo je da preživi boljševičku revoluciju i pad Sovjetskog Saveza. To je mnogo istorije za jednu zgradu.

Mnoge scene u romanu se nisu zaista dogodile (koliko ja znam), ali možete lako da ih zamislite s obzirom na istoriju hotela „Metropol“. U jednom sjajnom poglavlju, boljševici odlučuju da je vinski podrum hotela „u suprotnosti sa idealima revolucije“. Radnici hotela moraju da skinu oznake sa više od 100 hiljada flaša i restoran mora da prodaje sva vina po istoj ceni. Grof je – koji sebe smatra ekspertom za vina – užasnut.

Grof Rostov je posmatrač zaleđen u vremenu, promatra kako se promene pojavljuju i nestaju. Imao sam utisak da on potiče iz drugog vremena u odnosu na ostale junake u knjizi. Tokom svih političkih prevrata, on uspeva da preživi jer je, pa dobro, uspešan u svemu.

Deluje da je pročitao svaku knjigu i može da prepozna svako muzičko delo. Kada je prinuđen da postane konobar u restoranu hotela, radi taj posao sa neverovatnim poletom. Poznaje pića bolje nego iko drugi, a ne stidi se da podeli svoje mišljenje o svim temama. Grof bi po svim osobinama trebalo da bude nepodnošljiv lik, ali ceo roman zapravo funkcioniše zahvaljujući njegovom šarmu.

Ne morate da budete rusofil kako biste uživali u ovom romanu, ali ako jeste, onda je ovo nezaobilazno štivo za vas. Mislim da je rani dvadeseti vek ruske istorije veoma zanimljiv, pa sam pročitao mnogo knjiga o Lenjinu i Staljinu. „Džentlmen u Moskvi“ mi je dao novi pogled na tu eru iako je priča fiktivna. Touls drži fokus na grofu pa većina istorijskih događaja (poput Drugog svetskog rata) dobija svega malo više prostora od prolazne napomene. Ali mi se dopalo da posmatram kako su ovi događaji ipak uspevali da menjaju svet „Metropola“. To vam daje predstavu o tome koliko politička previranja utiču na sve, ne samo na one koji su direktno uključeni.

„Džentlmen u Moskvi“ je neverovatna priča jer uspeva da bude od svega po malo. Tu je fantastična ljubavna priča, politika, špijunaža, roditeljstvo i poezija. Tehnički je ovo istorijski roman, ali mogli biste ga nazvati i trilerom ili ljubavnim romanom. Čak i ako vam Rusija nije na listi zemalja koje morate posetiti, mislim da svako tokom ovog leta može da uživa u Toulsovom putu u Moskvu.

Izvor: gatesnotes.com
Prevod: Dragan Matković