Laguna - Bukmarker - Bil Brajson: „Uvek sam se osećao kao usamljenik“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Bil Brajson: „Uvek sam se osećao kao usamljenik“

Brajson u svojim knjigama može biti podrugljiv, oštar i smešan do suza, ali tvrdi i da je „svet lud, ali sam se sve više trudio da uskladim negativno sa pozitivnim jer uvek ima mnogo toga dobrog u svetu“.
 
Irske veze

Danas šezdesetsedmogodišnjak, Brajson je odrastao u SAD (poznat je njegov citat iz knjige ,,Iščezli kontinent”: ,,Ja sam iz De Moina u Ajovi. Neko i to mora.”), ali je dom pronašao u Velikoj Britaniji gde se preselio 1973. i ubrzo zaljubio u medicinsku sestru Sintiju Bilen, s kojom je tada radio u duševnoj bolnici.

Ostali su u Britaniji nakon što su se venčali, a Brajson je stekao i britansko državljanstvo. Čak i govori britanskim akcentom, sačuvavši samo dašak svog američkog naglaska. Ali ispostavilo se da Brajson ima veze i sa Irskom.

„Bio sam nekoliko puta u Dablinu, ali na moju žalost, nisam proveo u Irskoj onoliko vremena koliko sam hteo da tamo provedem“, kaže Brajson. „A zaista bi trebalo da to uradim jer veliki deo moje porodice potiče iz Irske. Preci iz majčine porodice su napustili Irsku tokom Velike gladi, kao i mnogi drugi. Oni su bili irski katolici, a očevi preci su bili irski protestanti, koji su svi poreklom bili sa severa“.
 
Brajson je bio novinar kao i njegov otac do 1987, tako da se može reći da je svoju ljubav prema putovanju i proučavanju nasleđa Brajson povukao na njega. Njegovi roditelji su redovno putovali na sever: „Mog oca je veoma zanimala genealogija i mogao je da vam kaže gde je bio svaki grob Brajsonovih u Ulsteru. Voleo je da radi takve stvari.“
 
Ići svojim putem

U svojoj poslednjoj knjizi „Putovanje u Mali Dribling“, Brajson se ponovo otiskuje na putovanje Britanijom, 20 godina kasnije. „Mali Dribling“ je, kao i sve Brajsonove knjige, natrpana informacijama za koje niste znali – kao, na primer, to da je Mont Everest dobio ime po Englezu koji se nikad nije dočepao njegovog vrha i kako je Bognor Regis dobio svoje ime.

Da li svoje istraživanje počinje pre nego što je započeo pisanje ili posle? Zavisi od okolnosti. „Ponekad krenem i kad ne znam skoro ništa o tome što pišem, a potom se zainteresujem za to kada steknem iskustvo o tome što pišem i želim da naučim sve o tome“, kaže Brajson. 

Na Apalačanskom putu u „Šetnji po šumi“ (koja je nedavno ekranizovana i u njoj glavne uloge igraju Robert Redford i Nik Nolti), istraživao je planine na svom povratku. Dok je Brajson ostavljao za sobom ovu stazu, jedino o čemu je mogao da misli je hodanje.

U „Malom Driblingu“, on prolazi kroz sumorne urbane delove Ujedinjenog kraljevstva, posećuje kvartove kojima se često podsmevaju, poput Bognora Regisa, i staze za šetanje kojima se čini da niko nije hodao godinama. Svojim jedinstvenim stilom meša duhovite anegdote i doživljaje (kao onda kada se pita koja je svrha trač-magazina i toga šta oni govore o modernom životu u Britaniji) sa fascinantnim činjenicama o oblastima koje posećuje.
 
„Zašto ljudi ovde žive?“

Zašto ga toliko zanima da otkrije ove male detalje o mestima koje posećuje?

„Jer ljudi žive i na najzapuštenijim mestima – a svi smo mi bili na nekim vrlo ružnim mestima –  i onda razmišljam o tome zašto ljudi u slobodnom društvu biraju da žive tu, zašto žive u nekom užasnom rudarskom gradu u  Pensilvaniji ili na severu Egnleske kada bi mogli da žive u Kejp Kodu ili u Bornmotu ili negde gde je lepo?“

Zanima ga kako i zašto ljudi žive tako kako žive i smatra da su „nekad mesta koja najmanje obećavaju“ fascinantna. Takođe ga interesuje rutina i to kako ljudi širom sveta „na različite načine rade iste stvari“, od buđenja do večere.

Brajsona podjednako opčinjavaju razlike u govoru i akcentu, kao i u stavovima i u politici. „To je za mene beskrajno fascinantno“, kaže on, dodajući da je De Moin bilo „mesto bogu iza nogu gde je svako bio isti i nije bilo raznolikosti“.

Priznaje da je njegov odnos sa njegovom matičnom državom „pomalo čudan“. „Stvarno volim Ajovu. Ponosim se time i osećam patriotizam prema svojoj rodnoj državi.“

Ali on tamo ne živi već četrdeset godina i jasno kaže da „nema šanse“ da će se tamo vratiti da živi. To nije samo zato što njegova deca mahom žive u Britaniji – na jednom mestu u „Malom Driblingu“ opisuje kako se „našao se u Londonu gde su se obe njegove ćerke porađale u isto vreme“.

„Nisam odbacio Ameriku“

Kaže da mu je drago što je Amerikanac i da mu je drago što je imao „odlično vaspitanje“. „Ali moj život je ovde“, kaže on.

„Ne zato što sam odbacio Ameriku – oženio sam se ženom iz druge zemlje i zbog toga su moja deca automatski Britanci. Nije stvar samo u tome što 'ja živim u Britaniji', već i u tome što je ceo moj život ovde.“

 Da li sebe smatra domorocem ili došljakom posle četrdeset godina života u Britaniji? „Uvek ću biti pomalo i jedno i drugo“, kaže on i dodaje da je ono što mu je bilo teško kada je putovao u Mali Dribling bilo to što „ništa što bih video tamo nije moglo da me iznenadi“.
 
To znači da ova knjiga nije o putu ka samospoznaji. Ali, dodaje: „U isto vreme sam se osećao i sebe sam doživljavao kao došljaka – ja sam ovde nesumnjivo stranac.“


Ovo znači da mu je dopušteno da „hvali Britaniju tako kako se Britanci ne bi nikada usudili ‒ bilo bi ih sramota.“

„Ali u isto vreme sam saznao da kritički nastrojen prema mnogo stvari u Britaniji. Ljudi su ponekad osetljivi zbog toga jer misle da iako sam ovde toliko dugo, nemam prava da kritikujem.

Čak su mu i više puta rekli 'ako ti se ne sviđa, vrati se kući'. Takva vrsta reakcije je 'bizarna'“, kako on kaže, ali zaključuje kako ga i posle četrdeset godina u Britaniji neki vide kao stranca.

Šetnja po šumi
 
Brajsonova autobiografska knjiga „Šetnja po šumi: ponovno otkrivanje Amerike na apalačkoj stazi“ iz 1998, nedavno je ekranizovana. Brajsona glumi Robert Redford.

„To je bilo veoma čudno za mene jer prvi put kad sam gledao film, bio sam sa Robertom Redfordom“, kaže Brajson. „[Na premijeri] Robert je sedeo sa moje desne strane, a moja žena sa leve strane, tako da je to bio jedan veoma nadrealan trenutak za mene. Kada je film počeo, prvih nekoliko puta kada je moje ime izgovoreno u njemu sam pomislio: Ovo je suludo. Ali onda mi je postalo jasno da to na filmu nisam zapravo bio ja – to je bio Robert Redfort koji je zamišljao mene kako igram tu ulogu.

Bilo je čudno. Ove događaje sam lično proživeo, ali nisam osećao kao da su predstavljali mene. Knjiga i film nisu bili moja životna priča. One su bile samo mali delić mog života. Da je u pitanju bila priča o mom odrastanju, mislim da bi možda moj doživljaj bio drugačiji.“

Pitam Brajsona šta planira posle knjige „Putovanje u Mali Dribling“. On kaže da je vreme za pauzu. „Obećao sam svojoj ženi da ćemo se malo odmoriti kada splasne medijska pažnja i malo putovati”, kaže on.

A ukoliko od tog odmora ne napravi knjigu, on se možda može računati i kao pravi pravcati odmor.
 
Izvor: thejournal.ie 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.