Biblioteke poznatih: Brus Li

Kada zamislite Brusa Lija, šta prvo vidite? Verovatno eksplozivnu seriju udaraca i kung fu poteza, posle koje protivnicima, ako nekim čudom sačuvaju živu glavu, ne preostaje ništa drugo nego da preklinju za milost.

Ono što verovatno ne zamišljate jeste slika čoveka koji mirno čita knjigu iz filozofije dok u domaćinstvu oko njega vlada haos – deca jure kroz kuću vrišteći iz sveg glasa, vrata lupaju na sve strane, odrasli razgovaraju. Oni koji su Lija dobro poznavali sećaju ga se pre svega u ovom izdanju. Bio je veliki bibliofil, koji je iza sebe ostavio impresivnu ličnu biblioteku sa više od 2.500 naslova. U njoj su se, sasvim očekivano, nalazile knjige o borilačkim veštinama, boksu i mačevanju, ali i veliki broj onih iz oblasti filozofije (i istočnjačke i zapadnjačke), psihologije i klasične američke samopomoći.

Iako je praktično od rođenja bio pun energije i neprestano u pokretu (zbog čega je zaradio nadimak koji u prevodu sa kineskog znači „nikada ne miruje“), čitanje stripova (naročito onih o kung fuu) bilo je jedina aktivnost koja ga je smirivala i satima držala na jednom mestu. Ovoj literaturi je nešto kasnije pridružio i tzv. vušia fikciju – ono što njegov biograf Metju Poli naziva „borilačkim romanima mača i magije“.

Pre nego što je kung fu zauzeo centralnu ulogu u njegovom životu, Li je slobodno vreme uglavnom provodio čitajući i lutajući po knjižarama i sanjao je o tome da jednog dana i sam postane vlasnik male knjižare. Iako je obožavao knjige, formalno obrazovanje ga nikada nije naročito zanimalo. Poli navodi da je bio „izuzetno loš đak, jedan od najgorih u odeljenju“ i da je jednom čak bio izbačen iz škole. Kao i kod mnogih drugih poznatih istorijskih ličnosti, njegova ljubav prema čitanju nije automatski podrazumevala i ljubav prema školskoj klupi.

Li je, kao i većina mladih, tek na koledžu počeo da pokazuje zanimanje za nove ideje i teme. Iako nije završio studije, sa velikim interesovanjem je pratio predavanja iz filozofije i psihologije (iako je pohađao koledž dramskih umetnosti kasnije je uvek isticao da je studirao filozofiju). Hvatao je detaljne beleške, pažljivo proučavao literaturu, uredno podvlačio delove teksta (ponekad čak i lenjirom), dodavao primedbe na marginama i u sveske prepisivao omiljene citate. Nije bio tek usputni konzument tekstova, već neko ko se aktivno zanimao za ove oblasti i pokazivao spremnost da se ozbiljno uhvati ukoštac sa do tada nepoznatim idejama.

Kada je napustio koledž, čitanje je postalo sastavni deo njegove svakodnevne rutine. Budući da nikada nije imao zacrtano radno vreme, dnevne aktivnosti je mogao da organizuje po sopstvenom nahođenju: u prepodnevnim satima je išao na treninge, dok su poslepodneva bila rezervisana za čitanje i razne društvene aktivnosti; večeri je provodio u krugu porodice. Na usavršavanju uma i tela radio je svakog dana u nedelji.

Iako su ga interesovale različite teme, postojali su periodi kada se posvećivao isključivo jednoj oblasti u želji da se usavrši i pronađe inspiraciju u novim idejama. Dok je usavršavao „džit kun do“, njegov lični stil kung fua, praktično je gutao knjige o borilačkim veštinama, boksu i mačevanju, a zatim kombinovao ideje iz različitih disciplina. Kao i većina inovacija, ideja za novu varijantu kung fua nije iskrsla niotkuda, već je predstavljala amalgam rešenja koja su se pokazala delotvornim kroz dugu istoriju postojanja veština samoodbrane i u njegovom ličnom iskustvu.

Sledeći put se opsesivno posvetio nekoj oblasti kada je glumac Stiv Mekvin u poslednjem trenutku odlučio da se povuče iz njegovog kung fu projekta. Lija je to razbesnelo i odlučio je da se ubuduće u profesionalnoj sferi što manje oslanja na pomoć drugih. Stoga je savet potražio u klasicima iz oblasti samopomoći i poslušao savet autora Napoleona Hila, koji je svojim čitaocima preporučivao da zapišu cilj koji žele da ostvare i da ga zatim naglas ponavljaju više puta u toku dana. Od tada se trudio da u potpunosti kontroliše realizaciju svojih filmskih projekata i da oni zavise isključivo od njega.

Kada je jednom prilikom bio vezan za krevet zbog povrede zadobijene tokom jednog od njegovih uobičajenih jutarnjih treninga, zapao je očajanje. Nije podnosio mirovanje i zato je, kako bi ostao bar mentalno aktivan, pročitao ceo komplet sabranih dela indijskog mistika i filozofa Džidua Krišnamurtija, u kome je bilo više od trideset knjiga.

Osim knjiga čitao je i sportske časopise, što mu je omogućilo da postane inovator i u oblasti fitnesa: u svoj režim vežbanja uveo je dizanje tegova u vreme kada je ta praksa smatrana opasnom i kontraproduktivnom.

Ako iz nekog razloga sumnjate u ulogu koju su knjige odigrale u Lijevom životu, potražite na internetu sliku njegovog nadgrobnog spomenika. Videćete da njegov najveći deo zauzima mermerna knjiga. A tu su i reči njegove supruge Linde: „Brus nigde nije išao bez knjige.“

Iako će većini ljudi na ovom svetu, i to potpuno opravdano, ostati najpoznatiji po inovacijama koje je uneo u borilačke veštine i svet televizije i filma, važno je znati i da je ljubav prema čitanju oblikovala njegov izuzetni život i omogućila mu da sa obe noge čvrsto stoji na zemlji i nikada ne odstupa od svojih najdubljih uverenja.

Autor: Džeremi Anderberg
Izvor: artofmanliness.com
Prevod: Jelena Tanasković