Glavna junakinja Vašeg novog romana je Dora Mar, fotografkinja, slikarka, model i muza Pabla Pikasa. Kako ste došli na ideju da pišete o ovoj zanimljivoj ženi?
Kada sam pre nekoliko godina u Provansi prikupljala materijal za svoj prethodni roman, sasvim slučajno sam nabasala na kuću u Menerbu koju je Pablo Pikaso poklonio Dori Mar. Sećam se da sam po povratku odlučila da na internetu potražim nešto više informacija o Dori i njenoj vezi sa Pikasom, ali tada nisam ni sanjala da će se to usputno interesovanje jednog dana pretvoriti u roman.
Šta Vas je kod nje toliko fasciniralo da ste poželeli da napišete knjigu? Da li je to bila samo njena veza sa Pikasom ili ona sama, kao ličnost?
U početku je to bila veza sa Pikasom, intenzitet tog odnosa. Ali što sam više čitala o Dori Mar, postajala mi je sve interesantnija kao ličnost. Zaintrigirale su me različite strane njenog karaktera. Ona je bila zaista izuzetna žena, veoma ambiciozna i jake volje. Naročito mi se dopalo što je znala da se suprotstavi Pikasu i što mu se nikada nije potčinjavala.
Prava je šteta što je svet uglavnom pamti kao Pikasovu muzu, a ne kao svestranu nezavisnu umetnicu.
Čini mi se da se to promenilo od velike izložbe njenih dela u pariskom Centru Pompidu 2019. godine. Organizatori izložbe su se tom prilikom zaista potrudili da prikažu njen celokupan opus.
Volela bih da sam videla njena dela „uživo“. Šta se Vama više dopada, njene nadrealističke slike ili fotografski opus?
Za mene su na prvom mestu njeni rani fotografski radovi, a zatim slede njene pozne slike. U Menebru je posle raskida sa Pikasom naslikala čitav niz sjajnih pejzaža, jednostavnih a punih nežnosti, ali fotografije iz ranog perioda njene karijere su nešto zaista posebno. Fotografisala je život na ulici i ljude sa margina društva. Imala je i sopstveni fotografski studio. Bila je prava moderna žena.
Koliko su se njen život i stvaralaštvo promenili kada je upoznala Pikasa?
Dora se odrekla fotografije i oboje su se potpuno posvetili toj vezi. Pikaso ju je zainteresovao za slikarstvo i podsticao je da slika. Fotografija u to vreme još nije bila naročito cenjena. Slikari su je uglavnom smatrali inferiornim oblikom izražavanja i samo retki su joj priznavali status umetnosti. Men Rej, najpoznatiji fotograf tog doba, takođe se bavio slikarstvom.
U knjizi pominjete i mnoštvo drugih poznatih ličnosti sa kojima je Dora dolazila u dodir.
Da. Tu su i Li Miler, Men Rej, Žan Kokto, fotograf Brasaj, Andre Breton i njegova supruga Žaklin, jedan od mojih omiljenih pisaca Pol Elijar i mnogi drugi. Jedan od Dorinih poznatih savremenika bio je i američki pisac Džejms Lord, koji je kasnije napisao njenu biografiju. U dva poglavlja se pojavljuje Dorina prijateljica Frida Kalo, a prisutne su, naravno, i Pikasove ljubavnice Mari-Terez i (Dorina naslednica) Fransoaz Žilo.
To će čitaoce sigurno učiniti radoznalim. Koji period pokriva Vaš roman?
Prolog ukratko upoznaje čitaoca sa Dorinim detinjstvom u Buenos Ajresu, a zatim prelazimo na njene umetničke početke u Parizu ranih tridesetih, pa na sedmogodišnju vezu sa Pikasom. Posle njihovog raskida pratimo Dorin život do kraja, naročito leta koja je provodila u Menebru, u kući koju je dobila na poklon od Pikasa. U epilogu se priča nastavlja sve do 2019. i izložbe u Centru Pompidu.
Da li biste voleli da ste svedočili nekom događaju iz Dorinog života?
Naravno! To bi najverovatnije bilo Dorino i Pikasovo letovanje u Muženu sa svim njihovim prijateljima. Zamislite samo taj skup: Dora, Pablo, Li Miler, Men Rej, Andre i Žaklin Breton, Nuš i Pol Elijar i Roland Penrouz, budući muž Li Miler.
Opišite Doru Mar u tri reči.
Strastvena, intrigantna, visokointeligentna.
Poslednje pitanje. Šta biste poželeli sebi i svojim čitaocima?
Da me nikada ne napusti strast prema pisanju i da je čitaoci uvek osete u mojim knjigama.
Autor: Monika Šulte
Izvor: monikaschulte.blogspot.com
Prevod: Jelena Tanasković