Тони Парсонс, књижевник: Велике књиге увијек доносе револуцију

Datum: 19.11.2008
Autor: Горан Дакић

 

Машта и стварност су увијек помијешани. Свака чињеница је роб приче, а истинито је само оно што причу чини бољом, снажнијом и занимљивијом. У књижевности не постоји апсолутна истина, а ако постоји и она дјелимична - добро је сакривена.

 

Ово у разговору за наш лист каже британски писац Тони Парсонс, који је прије два дана (уторак) представио своје стваралаштво бањолучкој публици, у књижари "Култура", и у вијећници Банског двора. Парсонс, који је дуго година радио као новинар, стекао је свјетску славу романима "Човјек и жена", "Човјек и дијете", "Моја највољенија супруга" и многим другим.

* ГЛAС: Габријел Гарсија Маркес је записао да никада не би постао добар писац да се претходно није бавио новинарством. Вриједи ли ова максима и у Вашем случају?

ПAРСОНС:Мислим да је то тачно, јер нас новинарство учи дисциплини. Оно нас учи да неки посао урадимо на најбољи могући начин у оном временском року који је пред нас стављен. Писање романа је и физички и емотивно изразито тежак посао, сличан трчању маратона. Осим талента, вјештина и искуства, потребна је и ментална чврстина. Мислим да новинарски посао писцу даје ту чврстину. Aли, новинарство је још у нечему добро за писца - оно нас учи да одговарамо на изазове.

Увијек користим своје новинарско искуство док пишем. Уколико пишем књигу "Права породица", у којој се говори о животима и односима три сестре, морам да истражујем шта жене мисле о трудноћи или побачају, о мушкарцима и срећи, браку и усамљености, јер ја то искуство као мушкарац немам. То је, због тога, чисти новинарски посао.

* ГЛAС: Критичари су записали да пишете о савременим емоционалним питањима које мушки писци заобилазе. Зашто пишете о тим проблемима и зашто велики број мушких писаца иста та питања заобилази?

ПAРСОНС:Не знам о чему бих друго писао осим о постојању мушкарца у 21. вијеку. То је област коју познајем и у којој се налазим, тако да је она и одредила смјер и теме мог списатељског рада. Понекад застанем, па се запитам: о чему то други писци пишу ако не пишу о томе о чему пишем ја? Aли, у праву сте - људи понекад кажу да је то чиме се бавим чудно и необично, а мени је тај посао потпуно нормалан и природан.

* ГЛAС: Колики је данас утицај медија, а колики књига на живот савременог човјека?

ПAРСОНС:Велики број медија у данашњем свијету подразумијева и одређену контролу оних који се тим медијима безусловно предају. Када сам био дијете, сви су, више-мање, гледали исту телевизију и читали исте новине. Тада смо сви располагали истим информацијама. Данас то није тако. Људи вјерују да је све што се појави на Интернету истина. Недавно је на једном сајту, у чланку о мени, написано да сам умро, иако је, у ствари, умро неки амерички новинар који се зове и презива као ја. Нисам желио то да исправим, јер нас такве ствари науче да сумњамо у све што нам се "сервира", да све што нам се каже, без обзира на то да ли је то рекла комунистичка влада у Пекингу или Џорџ Буш, прихватамо са скепсом.

Са друге стране, могло би се помислити да књиге данас изумиру, да су оне застарјели производ 19. вијека, апсолутно непотребан нашем друштву. Aли, велике књиге увијек доносе револуцију. Најбољи примјер за то је Џоан Роулинг, која је написала књигу о малом чаробњаку у једном кафићу, а та књига је, знамо сви, постала планетарни хит. Књиге о Харију Потеру су одгајиле читаву армију младих читалаца.

Комуникација

Aко је издавачки посао добро обављен, онда препрека између читалаца и писца нема. Моје књиге су веома једноставне и нема разлога да не "погоде" и читаоце на другим језицима. Добар превод је више од пола посла. Тако је, рецимо, у Србији, гдје се моје књиге много читају, али само зато што је преводилачки посао добро и савјесно рађен и урађен. У Њемачкој, рецимо, преведена је само једна моја књига, али изузетно лоше, тако да тамо веома мали број људи зна ко је Тони Парсонс.