Autorski tim snova: K. S. Luis i Dž. R. R. Tolkin

Prijateljstvo koje ostavi neizbrisiv trag pojavi se kada ga najmanje očekujete. To su prijatelji sa kojima delite dovoljno zajedničkog interesovanja da biste se zbližili, ali su i dovoljno različiti da iz potpuno drugog ugla mogu da sagledaju probleme sa kojima se suočavate u životu. Oni vas izazivaju, podstiču i pomažu vam da svoj san ili ideju pretvorite u stvarnost.

U svetu književnosti postojala su dva takva prijatelja čiji je odnos na kraju nije bio najbolji, ali su decenijama pre toga jedan drugog podsticali da stvore legendarne svetove, fantastične i magične, svetove koji i danas uzbuđuju podjednako odrasle i mlade.

Dame i gospodo, ovo je, ukratko, priča o nezaboravnom prijateljstvu K. S. Luisa i Dž. R. R. Tolkina.

Početak

Bilo je to 1926. godine na sastanku nastavničkog osoblja koledža Merton u Oksfordu. Uprkos različitim oblastima interesovanja (Tolkin je bio stručnjak za lingvistiku, dok je Luis više bio naklonjen književnosti), ono što je počelo kao revizija nastavničkog plana za engleski jezik završilo se filozofskom raspravom između dva profesora. Tokom svog prijateljstva, razmenili su niz zanimljivih pisama u kojima su sa naklonošću jedan drugog zvali „Džek“ (Luis) i „Tolers“ (Tolkin).

Šta im je bilo zajedničko

Gubitak roditelja u ranoj dobi, zajedničko interesovanje za mitologiju i fantastiku, neformalna literarna grupa po imenu Inklings i (kasnije) hrišćanstvo bili su činioci koji su ih spojili. Da ne pominjemo to što su obojica bili dobro upoznati sa užasima koje su preživeli vojnici u rovovima Francuske tokom Prvog svetskog rata.



Luis je upravo zahvaljujući razgovorima sa Tolkinom počeo da veruje da su nam potrebni i razum i mašta podjednako da bismo u potpunosti shvatili događaje u svetu, i da te dve naizgled suprotnosti mogu delovati u skladu jedna sa drugom. Tolkin je pomogao Luisu da nađe izdavača za svoj prvi roman „Out of the Silent Planet“, dok je Luis za časopis Tajms napisao izrazito blagonaklonu recenziju za roman „Hobit“.

Rivalstvo i problematičan kraj

Kada nekog znate godinama, velika je verovatnoća da ćete početi i da mu mnoge stvari zamerate. U njihovom slučaju radilo se o različitoj brzini stvaranja (Luis je pisao brže, Tolkin nešto sporije), kao i o Tolkinovoj nelagodi koju je osećao kad god bi Luis popularizovao teološka pitanja umesto da to prepusti profesionalcima.

Drugi problem se pojavio kada su Tolkinove kolege na Oksfordu dovele u pitanje njegovu reputaciju „poštovanog“ akademika. Nisu mogli da shvate kako čovek u isto vreme može da se zanima za nauku i piše dela kao što su „Hobit“ i „Gospodar prstenova“. Tolkin je izgleda bio povučena osoba pre nego što se Luis pojavio u njegovom životu. Međutim, pošto su Luisova dela u početku bolje prihvatili i kolege i čitalaoci, i kada je Luisova slava dostigla neverovatne visine objavljivanjem romana „Lav, veštica i orman“, prijateljstvo između pisaca je počelo da bledi.



Dž. R. R. Tolkin se ipak pojavio na Luisovoj sahrani, i bez obzira na to kako se njihov odnos završio, činjenica je da su jedan drugom pomogli da stvore svoja najbolja dela.

Možda je naravoučenije ove priče da ne pamtimo okončana prijateljstva sa gorčinom, već da budemo zahvalni što je u našem životu postojala osoba kaja nam je pomogla kada je to bilo najpotrebnije, i koja nas je upotpunila ostavivši neizbrisiv trag u našem životu.

Izvor: amreading.com