Andrija Milošević i vraćanje nade u raskoš i moć mašte

Deca poeziju shvataju ozbiljno, i važno je da budu u kontaktu s njom, rekao nam je poznati glumac Andrija Milošević, koji je u svom zgusnutom glumačkom rasporedu pronašao vremena da napiše tri zbirke pesama za decu i da započne četvrtu.



„Išô jednom kišni glistac / da istera on na čistac / jednu čudnu zavrzlamu / u duboku šumsku tamu. / Tu u starom delu šume / jezivo je, mili kume, / jer baš tamo ko je pošô / nikad više nije došô.“

„Starim drumom pa kroz seno / Jedan mačak lenjo krenô, / Čas mjaukne, čas se stiša – / Mačak traži malog miša. / Kad odjednom, brk mu frknu / I ulevo rep mu strknu! / Kad pogleda mačak pravo, / Vide jaje skakutavo. / Skače jaje kojekud, / Mačak misli da je lud.“

„Spremio se, mila majko, / na put dugi medved Rajko. / Napustiće staru šumu, / prijatelje, slona, pumu, / i probaće, bože sveti, / da nauči da poleti.“

Ovo su stihovi zabavnih pesmica iz zbirki „Kišni glistac“, „Mačak i skakutavo jaje“ i „Medved Rajko i pčela Darko“, zahvaljujući kojima će najmlađi čitaoci kroz smeh shvatiti svu vrednost i lepotu dečje mašte. A to je popularnom glumcu Andriji Miloševiću bio glavni cilj kada se upustio u ovaj poduhvat i u zgusnutom glumačkom rasporedu odvojio prostor za pisanje zabavnih ali i poučnih pesmica – da deci vrati nadu u raskoš i moć mašte.

Otkrio nam je šta za njega znači pisanje, ko će biti glavni junak četvrte zbirke poezije za decu i koje knjige zauzimaju centralno mesto u njegovoj kućnoj biblioteci.

Da li je želja za pisanjem uvek postojala i kad ste prvi put nešto napisali?

Pisao sam još u ranim pubertetskim danima. Otac mi je u osmom razredu dao da čitam Dantea. Iznenada. To je bio, žanrovski, prvi horor koji sam gledao.

Da, da, gledao. Jer kada čitaš, ti u stvari gledaš sve te scene, zamišljaš likove, njihova lica i stvaraš sopstveni film, montiran u svom umu. Mozak je u stvari montažni centar. Od tada svaku emociju izražavam poezijom. Mislim da nema boljeg provodnika za život od poezije. Deca poeziju shvataju ozbiljno, i baš zbog toga mislim da je važno da odmalena budu u kontaktu s njom.

Zato ste odlučili da pišete upravo knjige za decu?

Pišem za decu jer su izopštena, prepuštena sama sebi i njihovo lečenje zavisi od milostinje. U strašnoj su situaciji, a to nikoga nije briga. Svode se na broj, na statistiku. Osećao sam obavezu da budem jedan od ljudi koji će makar pokušati da spasi obraz ove naše nejake generacije. Da izmislim lek za umne zaraze kojima su podložni i na koje su prinuđeni. Hteo sam da im vratim nadu u raskoš i moć mašte. Ako ne sanjamo, ako ne trčimo za izmišljenim svetovima, ako ne verujemo da je moguće stvoriti i najluđu ludoriju u našoj glavi, onda živimo promašen život. Hteo sam da im vratim veru.

Kako Vam se čini činjenica da ćete za jednu celu generaciju verovatno biti poznatiji kao pisac za decu, a ne kao glumac?

To je za mene poput ordena. Ponosan sam na tu činjenicu.

Koje knjige su obeležile Vaše detinjstvo?

„Tom Sojer“ i „Orlovi rano lete“.

Kako biste opisali svoj proces pisanja?

Počne kao oluja. Ne mogu da se oduprem uzbuđenju i oduševljenju, a onda se sve naglo smiri, i mozak startuje kao neki brodski motor, brunda duboko u utrobi glave i smišlja logični niz radnji. Uglavnom dve trećine poeme napišem za sat vremena, a poslednju trećinu gradim mesecima.

Postoji li mogućnost da se gluma i pisanje u nekom trenutku ukrste, odnosno da na pozorišnoj sceni ožive Kišni glistac, devojčica Đeđa, medved Rajko, ili pčela Darko?

Naravno. Već radim na tome. Ilustracije su toliko dobre da bi bilo zaista pogrešno ne oživeti ih.

Sa kojim junacima će se mladi čitaoci družiti u budućnosti?

Zile pile. To je čudan junak. Ne znam odakle je došao , ali upravo će to slabašno pilence sa srcem lava doživeti neverovatnu svemirsku avanturu.

Koliko Vam pored pisanja i glume ostaje vremena za čitanje?

Imam ga napretek. Dug je dan.

Možete li za sebe kazati da ste zahtevan čitalac? Kakvu literaturu volite?

Literaturu delim na dobru i lošu. Žanrovski se ne opredeljujem.Volim sve što je vrhunski napisano.

Na koji način Vas književnost menja, i kao čitaoca i kao pisca?

Izgrađuje vas kao kuću. S vremenom osetite kako dobijate krov nad glavom.

Kad biste pisali svoju autobiografiju, kako biste je nazvali?

Živeo sam do smrti.

Imate li možda u planu da napišete i knjigu za odrasle?

Napisao sam dramu za pozorište. Zove se Košmar. Mislim da ću je režirati sledeće godine.

5 knjiga za sva vremena po izboru Andrije Miloševića:

1. „Idiot“, Fjodor M. Dostojevski
2. „Kockar“, Fjodor M. Dostojevski
3. „Dvojnik“, Fjodor M. Dostojevski
4. „Zli dusi“, Fjodor M. Dostojevski
5. „Mrtve duše“, Nikolaj V. Gogolj

Razgovarala: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 3