Laguna - Bukmarker - Aktuelnije nego ikad: „Homo deus – Kratka istorija sutrašnjice“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Aktuelnije nego ikad: „Homo deus – Kratka istorija sutrašnjice“

Juval Noa Harari (1976) je izraelski pisac i istoričar, i redovni profesor istorije na katediri na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Kao autor koji se bavi socijalnim temama, on istražuje pitanja slobodne volje, svesti, inteligencije i sreće.

Polazeći od teze o kognitivnoj revoluciji u koju je Homo sapiens ušao pre 70.000 godina, u svom popularno-naučnom bestseleru „Sapijens – Kratka istorija čovečanstva“ (2014) Harari je pisao o značaju jezika, struktuiranog društva, poljoprivrede i razvoja nauke koji su omogućili čoveku da gotovo potpuno vlada svojim okruženjem i da se nađe na vrhu prirodne lestvice na planeti. Oslanjajući se na te fokalne tačke, Harari svoje izlaganje nastavlja u „Kratkoj istoriji sutrašnjice“ u kojoj dalje istražuje kojim putem bi se čovečanstvo još moglo civilizacijski kretati, gde je pitanje transhumanizma svakako jedno od najbitnijih. Jer, kako primećuje Harari „kakve god neobične i bizarne oblike život poprimao, uvek je ostajao unutar granica ogranskog sveta“. Sada, smatra on, čovečanstvo stoji na tački odakle može poći ka sintezi organskog i neorganskog, odnosno života i tehnologije.

Harari uz mnogo slikovitih i zanimljivih primera jasno i prijemčivo razlaže tačke u razvoju čoveka, iznoseći konačno tezu da bi se istorijski period u kom živimo slobodno mogao preimenovati u antropocen, jer čovečanstvo kolektivno deluje na svoju okolinu sistematskije od svega ostalog na planeti.

Knjiga je podeljena na tri veća odeljka: Homo sapijens osvaja svet, Homo sapijens daje smisao svetu, i Homo sapijens gubi kontrolu. Prvi deo je i vrsta uvoda koja govori o tome šta je sve civilizacijski moralo biti dostignuto da bi se stiglo do ovoga gde smo sad (suzbijanje i kontrolisanje gladi, bolesti i ratova). Drugi deo knjige razlaže i objašnjava društvene promene koje su konačno dovele našu civilizaciju na stupanj u kom je sad – od trenutka kada su Sumeri izmislili pismo i novac, koji su „probili ograničene kapacitete ljudskog mozga za obradu podataka“, i naročito „omogućili da se započne ubiranje poreza od stotina hiljada ljudi, da se uspostave složene birokratije i osnuju prostrana carstva“. Treći deo knjige naročito je zanimljiv jer pokušava da iznese različite moguće scenarije budućnosti za čovečanstvo, okrećući se pitanjima filozofije svakodnevice, transhumanizma, i odnosa čoveka i biotehnologije.
 
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
frankenštajn u bagdadu laguna knjige Frankenštajn u Bagdadu
15.04.2021.
Gotovo dvesta godina nakon što je Meri Šeli odlučila da kratku priču o duhovima proširi u svoj prvi roman, čudovište iz njenog Frankenštajna upotrebljeno je kao metafora političke stvarnosti na drugom...
više
knjiga to je iznenađenje aprilsko izdanje časopisa bukmarker u knjižarama delfi laguna knjige Knjiga – to je iznenađenje! Aprilsko izdanje časopisa Bukmarker u knjižarama Delfi
15.04.2021.
April je mesec u kome se obeležavaju dva vrlo važna datuma za svet književnosti: 2. april – Međunarodni dan knjige za decu i 23. april – Svetski dan knjige. Ljubav prema knjigama, čitanju i pisanju je...
više
6 dodatnih saveta kako da više čitate ove godine laguna knjige 6 dodatnih saveta kako da više čitate ove godine
15.04.2021.
Prošle nedelje smo objavili prvi deo teksta o anketu sajta BuzzFeed o savetima posetioca sajta kako da čitate više nego ranije. Evo i nastavka odgovora jer je ovo, po svemu sudeći, beskrajna tema...
više
manje poznati znakovi interpunkcije koje bismo mogli češće da koristimo laguna knjige Manje poznati znakovi interpunkcije koje bismo mogli češće da koristimo
15.04.2021.
Zato što ponekad jedna, dve ili tri tačke, tačka-zarez, crtice, crte, povlake, apostrofi, upitnici, uskličnici, navodnici, okruglaste, kockaste i vitičaste zagrade nisu dovoljni, predstavljamo vam nek...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.