Ako biste na brzinu morali da navedete imena kanadskih pisaca, Majkl Ondači će sigurno biti jedno od tri imena koje ćete spomenuti, pored
Margaret Atvud i Alis Manro. Svako od njih je doprineo međunarodnom renomeu kanadske književne scene.
Majkl je svakako najpoznatiji po romanu „
Engleski pacijent“ koji je bio svetski bestseler, dobitnik Bukerove nagrade i na osnovu koga je snimljen izuzetno hvaljeni istoimeni film. U novom romanu „Ratno svetlo“, Ondači nam donosi priču o bratu i sestri, Natanijelu i Rejčel, koje roditelji ostavljaju pa se o njima brine plejada zanimljivih likova poput Leptirice, Munje i Marša Felona, u Londonu nakon Drugog svetskog rata.
U ovom romanu autor inspiraciju crpi iz sopstvenog iskustva, doduše manje direktno. Pripovedač romana, Natanijel Vilijams, tinejdžer je u posleratnoj Engleskoj što je i sam Ondači bio. Ide u uglednu javnu školu, ponekad u internat a ponekad samo tokom dana, isto kao što je svojevremeno i Ondači.
Priča počinje 1945. godine. Četrnaestogodišnjeg Natanijela, i njegovu sestru Rejčel, roditelji ostavljaju u Londonu, prepuštene brizi tajanstvenog čoveka zvanog Leptirica. Roditelji navodno odlaze u Singapur zbog očevog posla. Uskoro saznajemo, međutim, da je njegova majka, Rouz, ta koja stoji iza ovog odlaska iz Britanije i da je ona žena koja vodi uzbudljiv dvostruki život kao špijunka.
Prva polovina romana „Ratno svetlo“ predstavlja sentimentalan prikaz Natanijelovog odrastanja i obrazovanja bez roditelja, u posleratnom Londonu. Kratko vreme, kao i sâm Ondači, provodi u internatu Dalvič koledža, a zatim ga napušta, a Leptirica ga uvodi u veliki broj tajnih društava. Vikendima počinje da radi u hotelu „Krajterion“ okružen „uglavnom imigrantskim osobljem“ koje Leptirica nadgleda; udružuje se sa Darterom, sumnjivim krijumčarom hrtova; upoznaje Agnes, čiji je brat agent nekretninama, koji ih uvodi u mnoge prazne domove.
Sve u ovom svetu deluje obećavajuće i tajanstveno, kao rešenje nekakve velike zavere odraslih, ali tako život izgleda većini dece.
Drugi deo romana prati Natanijela koji je sada u kasnim dvadesetim, u „zabačenom selu, u zidom ograđenoj bašti“. Shvatamo da ova knjiga uopšte nije o njemu, odnosno, da se on preobrazio u onu vrstu povučenog i zatvorenog pripovedača kakvog je Filip Rot majstorski predstavio u svom romanu „Nemeza“. Natanijelova uloga je zapravo da poveže u jednu celinu živote njegove, sada pokojne majke, tajne agentkinje Rouz i jednog čoveka – bizarnog imena Marš Felon – „majstora za krovove, prirodnjaka i autoriteta za bojna polja“ i mnogo toga drugog. Natanijel priznaje da je u stanju da „pokupi samo deliće njihove priče“, ali ako čitalac pažljivo prati, delići koje je sastavio u celinu ostavljaju utisak istinite priče, deluju kao objašnjenje „zbunjujućeg i živopisnog sna njegove mladosti“.
„Nisam želeo da pišem o ratu“, objašnjava Ondači u jednom intervjuu. „Nisam želeo da se vraćam ’Engleskom pacijentu’ niti bilo čemu sličnom. Ovo je mnogo ličnija, porodična priča. To me je zanimalo. Ali takođe uvek me je zanimao taj period između 1944-45. godine kada je posle rata sve delovalo nesređeno i niko nije znao u kom smeru će se događaji odvijati.“
Ipak, osnovni Ondačijev fokus je na Natanijelu čiji dugogodišnji pokušaji da rasvetli misteriju o životu svoje majke ga sprečavaju da proživi sopstveni život. Kao takav, Natanijel postaje jedan od najvećih Ondačijevih likova i to veoma tragičan. Autor ipak smatra da je njegova priča ostala otvorena:
„Postoji neka nada na kraju. Kao da je krenuo pogrešnim putem u životu. Ali mislim da se i dalje razvija kao osoba tako da se roman ne završava njegovom izgubljenošću. Deluje da jeste, ali možda i nije. Nekako ipak nije odlučeno na kraju gde se Natanijelov lik nalazi.“
Roman „Ratno svetlo“ možete kupiti do 27. aprila sa
dodatnih 10% popusta, koji se može kombinovati sa količinskim ili članskim popustom, samo na sajtu www.laguna.rs.