9 slavnih pisaca kojima su mačke bile inspiracija

Svojom misterioznošću, neodoljivošću i mekoćom, mačke su vekovima bile muze nekim od najpoznatijih svetskih pisaca.
 
Žan Kokto

Francuski romanopisac, pesnik i autor filmova (kao i pisac predstava, dizajner i umetnik)  Žan Kokto je najpoznatiji po svom romanu „Derlad“, kao i po filmovima „Krv pesnika“, „ Lepotica i zver“, „Orfeus“. Takođe je bio poznat i po tome što je bio član kruga društvene elite čiji su članovi bili Pablo Pikaso, Kenet Anger, Koko Šanel, Marlen Ditrih i Edit Pjaf.

Kokto je takođe bio i ljubitelj mačaka koji je pomogao da se u Parizu osnuje udruženje pod nazivom „Klub prijatelja mačaka“ čiji su članovi imali svoje članske značke, i koje je bilo pokrovitelj izložbi mačaka.

Stıven Kıng

Autor horora, fantastike i naučne fantastike, Stiven King je napisao 49 romana, 9 zbirki kratkih priča i pet publicističkih knjiga. Poznat i po mnogim filmovima zasnovanim na njegovim romanima kao što su „Isijavanje“, „Ostani uz mene“, „Groblje kućnih ljubimaca“. Uprkos tome što je u jednoj od svojih kratkih priča napisao da: „…najveća podela među ljudima nije na muškce i žene, več na one koji vole pse i one koji vole mačke“, izgleda da porodica King ima i mačke i pse kao ljubimce. Jedna od njegovih mačaka zvala se Klovis. Isto ime imala je mačka u Kingovom  scenariju za film „Mesečari“ u kojem mačka spašava stvari.
 
Žan Pol Sartr

Egzistencijalni filozof i pisac Žan Pol Sartr je bio ključna figura francuske filozofije 20. veka, čija je osnovna tvrdnja bila da je „čovek osuđen da bude slobodan“. Nije verovao da ljudi imaju tvorca i smatrao je da smo sami odgovorni za svoja dela.

Iako njegova ljubav prema mačkama nije dobro zabeležena, na ovoj fotografiji drži lepu mačku dok radi. Sartr je takođe bio i inspiracija za egzistencijalističkog mačka Henrija. Takođe se smatra i da su sve mačke, po svojoj prirodi, egzistencijalisti.



Džek Keruak

Džek Keruak, autor knjige „Na putu“, bio je pesnik i romanopisac, pionir bitničkog pokreta. Bio je poznat i po svom slobodnom, tečnom stilu i autobiografskoj iskrenosti. Tokom svog tragično kratkog života (preminuo je u 47. godini od posledica prekomerne upotrebe alkohola) bio je zvezda podzemlja i idol tinejdžera i rušilaca priznatih ideala.

Džek je takođe voleo mačke, posebno svog mačka Tajka, o čijoj nesrećnoj smrti je, sa mnogo ljubavi,  pisao u svojim meomarima pod nazivom „Big Sur“.
 
Edgar Alan Po

Najpoznatiji po svojim kratkim pričama i pesmama, Edgar Alan Po je bio sastavni deo američkog romantičarskog pokreta i jedan od prvih američkih autora kratkih priča. Smatra se da je praktično izmislio žanr „detektivska fikcija“. Njegovo interesovanje za misterije i sablazni su njegovim pričama donele slavu i titule „najboljih priča strave“ ikada napisanih, koju podjednako vole i deca i ljubitelji gotike sve do današnjih dana.

Po je bio pravi ljubitelj mačaka, a on i njegova supruga Virdžinija su imali mačku po imenu Katarina. Jedna od njegovih najstrašnijih priča, „Crna mačka“, govori o čoveku koji je voleo svoju mačku Plutona sve dok se nije jedno veče kući vratio pijan, pokušao da je uhvati a mačka ga je snažno ugrizla. Pripovedač zatim mački izbija oko nožem i na kraju je obesi u dvorištu. Mačkin dvojnik se nakon toga vrati u njegov život i polako se sveti, na kraju toliko izludevši čoveka da on svoju ženu u napadu besa ubije sekirom. Kada policija počne da istražuje ubistvo, mačka mašući repom navede policajce do ženinog leša, a čovek biva uhapšen i osuđen. Pravda je zadovoljena!

Kolet

Kolet je bila francuska književnica, najpoznatija po svom romanu „Žiži“ , koji je doživeo brojne adaptacije za pozorište i film. Bila je na lošem glasu zbog svoje senzualnosti i brojnih veza sa muškarcima i sa ženama, uključujući tu i sina svog drugog muža. Takođe joj se pripusuje da je „otkrila“ glumicu Odri Hepbern kada je prilikom audicije za film „Žiži“  glavnu ulogu dodelila tada nepoznatoj glumici samo na osnovu toga što je videla kako hoda kroz hol hotela.

Kolet su opisivali kao „originalnu ženu-mačku“ i celog života je bila zaljubljena u mačke. Volela je i pse, nakon što je odrasla okružena životinjama koje je u kuću neprestano donosila njena majka. Kolet je napisala roman „Mačka“, koji govori o veridbi i medenom mesecu para koji je rastrzan oko neverovatne ljubavi muškarca prema svojoj mački. Junak romana Alan, u zanosu kaže: „Nije u pitanju samo mala mačka koju sam čuvao u tom trenutku, već urođena uzvišenost celog mačjeg roda, njihova bezgranična nezainteresovanost, njihov osećaj mere i njihov savez sa aristokratom u čoveku.“

Hulio Kortasar

Argentinskog romanopisca i autora kratkih priča Hulija Kortasara su zvali i „gospodar kratkih priča”, a poznat je i kao jedan od pokretača „latinoameričkog buma” koji je proslavio južnoameričku književnost i otvorio joj vrata u u Evropi i SAD.
Kortasar je imao mačku koja se zvala Teodor V. Adorno i o kojoj je puno pisao u knjizi „Put oko dana za osadeset svetova”.

Doris Lesing

Autorka romana i kratkih priča, pesama, pozorišnih scenarija i biografija, Doris Mej Lesing je rođena u Iranu (tadašnjoj Persiji). Roditelji su joj bili engleskog porekla, a odrasla je u Južnoj Rodeziji (Afrika). Samostalno se školovala od 14. godine i radila kao medicinska sestra već sa 15 godina. Počela je da piše nakon što se zainteresovala za politiku i sociologiju.

Lesingovu mačke počele da fasciniraju još od mladosti, kada je sretala poludivlje mačke na afričkoj farmi gde je odrasla. Kao odrasla osoba imala je puno mačaka, a o izuzetno prefinjenom El Manjifiku napisala je i kraći memoar „Stari dani El Manjifika” (The Old Age of El Magnifico). Kada bi je u intervjuu pitali o njenim pokušajima da komunicira sa mačkama, rekla bi: „Mačka sa kojom sam najbolje komunicirala je bio El Manjifiko. Bio je tako pametna mačka. Imali smo periode kada smo oboje pokušavali da budemo na istom nivou. On je znao da smo pokušavali. Mada, kad se podvuče crta, komunikacija ipak jeste bila prilično ograničena.”

Čarls Bukovski

Amerikanac, rođen u Nemačkoj, Čarls Bukovski je bio pesnik, romanopisac i autor kratkih priča.

Bukovski je jako voleo mačke, a zabeležene su njegove reči: „Dobro je imati puno mačaka oko sebe. Ako se loše osećate, samo pogledajte mačke i biće vam bolje, jer one znaju da je sve baš tako kako je. Nema razloga za nerviranje. One jednostavno znaju. One su spasitelji. Što više mačaka imate, duže ćete živeti. Ako imate sto mačaka, živećete deset puta duže nego ako ih imate deset. Jednog dana to će biti otkriveno, i ljudi će imati po hiljadu mačaka i živeti zauvek. To je stvarno komično.”

Izvor: buzzfeed.com