Znate za one „čudne“ navike knjigoljubaca koji prvo pročitaju kraj knjige pa onda krenu od početka? Ili ono kad pomerate usne dok čitate ili prelazite prstom preko teksta? Nauka ima objašnjenje za ove pojave, i sugeriše nam koje od ovih navika da negujemo, a koje da eliminišemo. Pronađite svoju naviku!
Pomerate usne dok čitate
Postoji naziv za mumlanje reči prilikom čitanja: subvokalizacija. Možda ste tu naviku stekli dok ste bili dete, dok ste učili izgovor, ali danas bi mogla da uspori vaš tempo čitanja. Centar za akademski uspeh Univerziteta u Alabami navodi da naviku izgovaranja reči tokom čitanja treba izbaciti zato što usporava brzinu čitanja. Kako da prestanete? Stavite prst na usta ili na glasne žice kako biste osvestili tu svoju naviku.
Čitate prvo poslednju stranu knjige
Ljudi koji ovo ne rade misle da zvuči ludo – zašto bi bilo ko želeo da zna šta se dešava na kraju knjige pre nego počne da je čita? Ali izgleda da, prema studiji sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu, ljudi koji sami sebe „pokvare“ priču, imaju veće šanse da uživaju dok je čitaju. Ako vi to radite, samo nastavite! (Samo nemojte da pokvarite kraj i drugima!)
Mirišete vaše knjige
Čitanje se ponekad opisuje kao „zabijanje nosa u knjigu“, zato nije čudno ako pokupite najistančanije mirise sa stranica. A mirisa i te kako ima: istraživači su otkrili da knjige sadrže oko 15 hemijskih jedinjenja koja su je javila tokom testiranja, kao posledica degradacije mastila i papira. Naravno, knjige mogu upiti i mirise iz okoline, kao što su buđ ili dim cigareta.
Počnete da čitate, ali ne završite
Prema Evanu Gotlibu, asistentu na katedri za engleski jezik, koji je napisao tekst o ovoj temi za Hafington post, to se dešava zato što ima toliko mnogo toga da se čita, vidi, gleda ili radi. Ako um počne da vam luta dok pokušavate da uživate u nekom dužem klasiku, pratite svoje impulse. Ovo preskakanje može se povezati i sa našom navikom čitanja onlajn, predlaže dr Gotlib. Dok čitate onlajn često skačete sa linka na link, ponekad usred priče. Ali ako se držite knjige, koristiće vašem mozgu i telu.
Pratite svaku rečenicu prstom
Kada ste počinjali da čitate, možda ste koristili prst da pratite reči, bilo kao podsetnik dokle ste stigli sa tekstom ili da pazite u kom pravcu bi trebale oči da vam se kreću preko stranice. (Ovo se zove direkciono praćenje.) Ako se nalazite u ometajućoj okolini – kao na primer u bučnom kafiću – ovo vam može pomoći da pratite gde ste stali. Ali ako ste zaokupljeni knjigom, prestanite sa ovom navikom – jer može usporiti vaš tempo čitanja – i dopustite da vas ona potpuno apsorbuje.
Čitate više knjiga odjednom
Zašto odabrati jednu kad možete čitati nekoliko? Količina dostupnih knjiga, posebno elektronskih, čini da odabir samo jedne za čitanje bude sve teži zadatak. Džulija Keler, kulturni kritičar za Čikago Tribjun objašnjava u nedavno objavljenom članku: „Neki od nas održavaju veliku gomilu knjiga između kojih ne možemo da odaberemo samo jednu za čitanje. Zato to i ne radimo. Čitamo ih sve i to sve odjednom. Pecamo. Lutamo. Kušamo. Skačemo između knjiga, birajući mete naše pažnje, na način na koji Pejton Mening bira svoje saigrače kojima dodaje loptu.“ Čita vam se misterija? Izaberite neku. Spremni ste da promenite promenite žanr? Dodajte ga na gomilu knjigu.
Uvek pročitate knjigu pre gledanja filma
Anketa na sajtu Gudrids otkriva da 44% korisnika preferira da prvo pročita knjigu, dok samo 6% prvo bira film. (Drugi su odgovorili sa raznim varijacijama „zavisi.“) Razlog koji su mnogi od učesnika naveli je: „Čitanje knjiga vas priprema za uzbuđenje koje donosi film, dok gledanje prvo filma čini knjigu malo monotonom.“
Prelazite preko imena ljudi i mesta koje ne možete lako da izgovorite
Ne dešava se često da od vas traže da čitate naglas kad ste odrasli, što možda može biti razlog zašto nikad ne naučimo da izgovaramo teška imena koja sretnemo u tekstu – prosto nikad nećemo morati da ih izgovorimo. Ali može se desiti da stvorite stvarnu netrpeljivost prema likovima sa imenima koja se teško izgovaraju. Jedna studija je otkrila da ljudi više veruju onima kojima lakše mogu da izgovore imena.
Čitate časopise od kraja ka početku
Ako volite „mesnatije“ članke, možda instiktivno znate da se oni nalaze na kraju časopisa. A možda čitate od kraja zato što prosto možete. Časopisi su uglavnom sastavljeni od mnogo nepovezanih članaka, tako da možete početi od početka, sredine, kraja i ne propustite ništa što se tiče radnje ili priče. Ako je ovo jedan od načina da budete spontani, samo nastavite.
Izvor: rd.com