8 saveta za povratak pisanju nakon duže pauze

Jedino što je teže od započinjanja pisanja novog materijala jeste povratak starom nakon dugotrajne pauze.

Svima je potreban predah od pisanja, iz istog razloga zbog kog nam je potreban godišnji odmor od redovnog posla. Rad na istim zadacima svakoga dana, neprekidno nekoliko meseci, rezultira iscrpljenošću i loše se odražava na mentalno zdravlje.

Kreativnost može upasti u istu zamku i teško je možemo tako lako ponovo pokrenuti, jer taj krhki odnos proizilazi iz sveprisutnog straha da nikada nećete povratiti kontrolu nad uzdama koje ste u jednom trenutku olabavili.

Srećom po sve nas – povratak produktivnosti je izvodljiv, ali je put do nje u najboljem slučaju džombast i krivudav.

Bez obzira na to da li ste bili primorani da napravite pauzu usled blokade ili vas je napustila voljena muza, ili ste napravili svesnu odluku u želji da malo odahnete, u ovom tekstu vam nudimo nekoliko saveta kako da se u potpunosti pripremite za povratak u sedlo.

Zato pročitajte sledeće savete za povratak pisanju, bez obzira na dužinu pauze.

Savet #1: Zaronite ponovo u knjige

Kada zapadnem u kreativnu krizu, jedna od prvih navika koja nestane je noćno čitanje. To je prepredena zamka i upozorenje koje često danima, pa čak i nedeljama, ostane neprimećeno, pre nego što shvatim da se nešto neželjeno dešava.

Čitanje je osnova ne samo za pisce već, uopšteno, za svaki uspeh. Mnogi uticajni i uspešni ljudi poznati su kao strastveni čitaoci.

Mark Cukenberg pročita jednu knjigu u dve nedelje; Bil Gejts jednu nedeljno a Elon Mask je, pre nego što je dostigao vrtoglavi uspeh, bio poznat po tome što je po 10 sati dnevno provodio udubljen u romane naučne fantastike.

I dok je publicistika omiljeni žanr veoma bogatih pojedinaca, romani su prvi izbor književnika, čuvenih i onih manje poznatih.

Čuveni Stiven King u proseku pročita 80 knjiga godišnje (odnosno jednu i po knjigu nedeljno, ako vam je do statistike). To je vrlo impresivan podvig za autora koji objavljuje knjigu na svakih šest ili dvanaest meseci.

Doduše, deluje skoro nemoguće za pisca u nastajanju, koji pritom mora da radi od devet do pet, ili koji, poput mene, ima pregršt drugih hobija, obaveza i podmladak koji zahteva punu pažnju.

Ali sve proizilazi iz discipline. Ukoliko želite da pišete – morate da čitate. Udubiti se u dobru knjigu dobar je korak ka povratku kreativnog blagostanja.

Kao što i sam Stiven King kaže: „Ukoliko nemate vremena za čitanje, onda nemate vreme (a ni veštinu) za pisanje.“

Savet #2: Nemojte biti strogi prema sebi

Nema ničeg goreg od gubljenja vremena na osećaj krivice koji iz toga proizilazi. Ne samo da time niste ništa postigli već ste utrošili mentalnu energiju koja je presudna za sve drugo na šta ste mogli da je upotrebite – na pisanje, na primer.

Svima se dešava da se ulenjimo više dana zaredom (ili nedelja). I svi odlažemo poslove. I svidelo se to nama ili ne – svi pravimo greške.

Ukoliko ste strastveni u pisanju i želite od toga da napravite uspešnu karijeru, onda su velike šanse da ćete osetiti krivicu i proklinjati sebe svaki put kada donesete odluku koja vas odvlači od cilja koji ste sebi postavili.

Krivica je složena emocija koja se u osnovi manifestuje na dva načina: zdrava krivica i nezdrava krivica.

Da pojednostavimo – zdrava krivica je vaša svest koja priznaje da ste legitimno učinili nešto pogrešno, kao u slučaju kada nekoga povredite ili nešto ukradete. Ili, u ovom slučaju, kada protraćite dragoceno vreme koje ste mogli da posvetite pisanju.

I dok možda niste u mogućnosti da kontrolišete sam nastanak osećaja krivice, postoje načini da se protiv toga izborite i prebrodite, a što je najvažnije – promenite svoje ponašanje.

Na primer – ukoliko ste odlučili da iskoristite slobodan dan tako što ćete dete prepustiti na celodnevnu brigu babi i dedi, a ostatak dana provesti igrajući igrice, možete napraviti korekciju tako što ćete pisati u kraćim intervalima tokom ostatka nedelje kako biste nadoknadili svoje „izgubljeno vreme“.

A da biste promenili svoje buduće ponašanje, možete napraviti i dodatni korak u jutarnjoj rutini tako što ćete redovno dodavati kraće intervale koje ćete posvetiti pisanju i tako slobodne vikende moći da provedete u igranju igrica bez osećaja krivice.

Savet #3: Pregledajte svoj rad

Ukoliko vas je blokada u pisanju potpuno oborila, a vaša muza vas napustila, možda je pravo vreme da prekopavate po arhivi u potrazi za nezavršenim nacrtima i „polupečenim“ idejama kako biste odlučili da li je vreme da neke ideje ponovo aktivirate.

Istina je da pojedini sižei ili junaci nikada ne dostignu svoj pravi oblik, ali se za neke druge može utvrditi da smo prerano doneli takav zaključak. Drugim rečima, ideja je možda dobra, ali njeno sprovođenje u delo… nije dalo najbolje rezultate.

Na primer, priča koju ste napisali pre deset godina možda nije ubedljivo ispričana jer niste imali dovoljno životnog iskustva.

Štaviše, ukoliko ste sada u dvadesetim godinama, pa pretražujući stare beleške naletite na svoje rane radove, može vam se desiti da u rukama držite pravi YA biser.

Planirate da se bacite na polugotov rukopis? Povratak je najbolji način za napredak.

Ukoliko želite da ostanete na koloseku a da vas ne ometaju sveže i nove ideje, onda vam novo iščitavanje nekoliko poslednjih napisanih poglavlja može podsetiti na strast i uzbuđenje koje ste nekad osećali pristupajući tom projektu.

Savet #4: (Ponovo) uspostavite rutinu

Sada ćemo porazgovarati o tome zašto je za svakog uspešnog pisca važno da uspostavi rutinu – i to ne samo u trenutku kada treba da izrezbari svoju veštinu.

Čovek je biće navike, tako da je pravi blagoslov kada neki od najuspešnijih poslovnih ljudi umeju da prepoznaju rituale i rutine koje doprinose njihovoj sveukupnoj produktivnosti i blagostanju.

Ukoliko je vaše pisanje zapalo u ćorsokak, možda je vreme da se malo dovedete u red. To može biti jednostavno poput nameštanja kreveta ujutru, sedenja u tišini sa šoljom čaja ili meditacije kao prve stvari koju ćete uraditi ujutru – bilo šta što vas može pripremiti da dan pred vama bude pun produktivnosti.

Odlično vreme da sesiju pisanja umigoljite u svoju dnevnu rutinu jeste da to bude prvo što ćete raditi kada se probudite – što ranije to bolje. Pre nego što počnete da kukate o nedostatku sna, moramo da vam napomenemo da su mnoga istraživanja naznačila da postoje ubedljive prednosti kod ustajanja u bezbožne sate.

Ometanja tokom dana – ljudi, mejlovi, društvene mreže – igraju ogromnu ulogu u smanjenju produktivnosti, što pojedine ljude podstiče da svoj dan otpočinju tako rano. Psiholog Džoš Dejvis je napisao:

„Buđenjem u četiri sata ujutru vi u suštini eliminišete većinu ometajućih faktora. Niko ne očekuje vaš mejl niti da mu odgovorite na telefonski poziv u četiri ujutru. Niko neće ništa objaviti na Fejsbuku. Jednim udarcem otklanjate i unutrašnje i spoljašnje iskušenje.“

Da skratimo priču: ništa ne rešava problem tako dobro kao uklanjanje svih činilaca koji do njega dovode.

Naravno, ukoliko radite po smenama ili ste roditelj ili imate druge obaveze koje vam ne dozvoljavaju ovakav ran početak dana (ne računa se vaša ljubav prema izležavanju), onda morate biti malo kreativniji sa svojim periodom blokade.

Isprobajte aplikacije koje pospešuju produktivnost ili blokatore društvenih mreža kako biste ometajuće faktore držali pod kontrolom.

Ukoliko vas pomisao na istovetnost i monotone dane dovodi do suza – i za to postoje načini da održite određenu fleksibilnost. Pokušajte da svakom danu u nedelji dodelite temu.

Za nekoga ko želi da piše, ova tehnika bi mogla ovako da izgleda:

Ponedeljak: Uređivanje teksta
Utorak: Nacrt
Sreda: Kratke priče
Četvrtak: Frilensing
Petak: Blog/društvene mreže
Subota: Odmor
Nedelja: Iščitavanje materijala koji je napisan tokom sedmice

Svrha uspostavljanja rutine ne znači nužno da svaki budni trenutak svog života isplanirate. Već se radi o uspostavljanju strukture i ciljeva, prihvatanju sopstvene odgovornosti prema obavezama, bez obzira na to da li su one nametnute spolja ili iznutra.

Nažalost, potrebno je 66, a ne 21 dan istrajnosti kako bi se navika stvorila, što može izgledati kao večnost ukoliko pokušavate da u pet sati ujutru tokom zime ustanete iz kreveta.

Ali nakon što vam pisanje postane navika, i to ćete obavljati lako i jednostavno.

Savet #5: Započnite malo, ciljajte na veliko

Da li ste pisac kratkih priča ili pesnik koji se isprobava u romanesknoj formi? Ili ste možda neko kome je bliskija duža forma, ali se neko vreme niste posvećivali pisanju?

Morate prohodati pre nego što potrčite, zar ne? Pisanje je veština koja se bruši vežbom. I poput vežbanja, što se više posvećujete, više možete postići. Na primer, savremeni fitnes programi na aplikacijama vas ohrabruju da ustanete i pokrenete se postepenim povećavanjem svoje nedeljne aktivnosti.

Zamislimo da neko nespreman pokušava da istrči maraton. Unapred znamo da se to neće dobro završiti. Isti rezultat dobijamo i kada neveštom i neuvežbanom piscu damo kratak vremenski okvir da iznedri ceo rukopis.

Šanse su da će doći do ozleda ili pojačane odbojnosti. Zato počnite sa malim koracima.

Počnite tako što ćete pisati po rečenicu tri puta nedeljno. Onda pređite na pasuse. Pa na scene, pa na poglavlja. Ponovite bilo koju fazu koju osećate da je neophodno pre nego što nastavite dalje, ili ostanite na nivou koja odgovara vašoj rutini.

Naravno, ne morate da započinjete toliko malim koracima kao što je prostom rečenicom. Sami odredite tempo jer će vam to doneti i ležernost: sesija pisanja od deset minuta ili dvesta reči dnevno ili petsto reči nedeljno – nije važno, vi birate i najbolje poznajete sebe.

Poenta je u tome da počnete sa malim ciljevima koje ćete lako ostvarivati, kako biste postepeno postigli onaj glavni.

Čak i ako je cilj toliko mali da ne postoji mogućnost da podbacite, vi i dalje manipulišete svojim mozgom kako biste oslobodili taj motivišući dopamin. Da, to su male tajne koje pospešuju život!

Savet #6: Istegnite mentalne mišiće pomoću vežbi za pisanje

Vežbe za pisanje mogu predstavljati prvi mali korak za vaš povratak u formu ili ih možete uvrstiti u svoje dnevne ciljeve. Bez obzira na to šta vam je krajnja namera, izdvajanje vremena za „zagrevanje“ je korisna vežba koja podstiče produktivnost na duže staze.

Okušajte se u sledećoj aktivnosti – svakog jutra ispišite rukom (nesvesno i neplanirano) tri stranice kako biste probudili kreativnost u sebi.

Ukoliko je sprovodite efikasno, za ovu vežbu je potrebno oko deset minuta, tokom kojih se u proseku napiše oko 750 reči, što zavisi i od veličine vaše beležnice.

Ovo je odličan način da se naučite pisanju na zahtev – nešto što će se pokazati vrlo korisnim kada sednete da pišete u vreme koje ste sami odredili za pisanje.

Ukoliko niste ljubitelj pisanja na staromodan način (ili ste pisac koji ne uspeva da se izbori za gomilom nesređenih beležnica), postoje i onlajn alatke.

Kao i sa svakim vežbanjem, veoma je važno prvo se razgibati. Dakle, ukoliko vam je cilj da budete produktivniji u pisanju kad sednete za svoj kompjuter, vežbe poput ove vam mogu pomoći da se za to zagrejete.

Savet #7: Obratite se prijatelju-piscu (ili ga pronađite)

Svi vole kad znaju da imaju nekog ko vam čuva leđa, zar ne? Ne postoji ništa bolje od toga što će vam povećati samopouzdanje.

Ukoliko ste se povukli iz stvaralaštva usled sumnje u sebe ili nedoumica oko razvoja priče, uvrštavanje pomoći od pisca-prijatelja može biti prvi korak u reizgradnji prisnog odnosa sa vašim umetničkim delom.

Prijatelj-pisac je bliska osoba koja razmišlja poput vas (a može biti i stranac, ako vam je to gušt), koja može pregledati vaš rad, dati vam sugestije i pružiti vrlo važan motivacioni razgovor.

Suprotno od urednika, prijatelj-pisac/partner-kritičar svestan je da je to nesređena verzija – možda čak i prvi nacrt.

Oni znaju da ne treba da obraćaju pažnju na gramatičke greške kao i one nastale pri kucanju, i umesto da se time bave, oni se usredsređuju na to da vam pruže povratne informacije koje će biti od pomoći da nastavite dalje – ili počnete iz početka.

Pisac-prijatelj je takođe nepresušan izvor ideja za razmišljanje. Ukoliko ste saterali sebe u ćošak i niste sigurni kako iz toga da se iskobeljate, razmena ideja sa prijateljem može pomoći da pronađete najbolje rešenje.

Ako imate partnera-kritičara na kojeg možete da se oslonite, takođe može biti odličan način da se vratite u rutinu redovnog pisanja.

Ukoliko je vaš prijatelj takođe aktivni pisac, razmislite o tome da sa njim razmenjujete šta ste napisali svake nedelje ili u nekom drugom vremenskom intervalu koji vama odgovara. Na taj način nećete biti jedni koji će biti na dobitku.

Savet #8: Podsetite se zašto pišete

Prisiljavanje na pisanje u trenutku kada vam nije do toga može vašu strast pretvoriti u zamoran zadatak.

Šta učiniti ako se desi da ste se odljubili od voljenog zanata?

To se ponekad dešava. Na kraju krajeva, često čujete priče o onima koji su svoju strast pretvorili u posao i završili tako što više nisu radili iz ljubavi i zabave već sa negodovanjem.

Ali to se ne dešava svakome, naročito ukoliko osoba zadrži zdrav odnos prema zanatu. A kako da to i vi postignete?

Jedan od najboljih načina da se vratite pisanju jeste da podsetite sebe zašto želite da se time bavite. Vreme je da ponovo razmislite: šta vas je na prvom mestu inspirisalo i podstaklo na pisanje?

Da li su to bile avantura o princezama i zmajevima koje ste proždirali kao školarac? Ukoliko jeste, možda je vreme da ponovo pročitate knjige iz detinjstva ili nešto u istom duhu što će ponovo rasplamsati tu ljubav. Malo nostalgije može biti upravo ono što će vas podstaknuti da se ratosiljate spisateljske blokade.

Ukoliko ste prestali da pišete jer vam se više ne dopada vaš nacrt, pročitajte ga temeljno od početka do kraja. Nemojte se upuštati u analizu šta je loše u njemu, već se usredsredite na to šta može i šta zavređuje pažnju.

I napokon, pružite sebi motivacioni razgovor. Zamolite prijatelja da pročita vaš rad i da vam da pruži savete i svu potrebnu motivaciju. Kada vam neko drugi govori o vrednosti vašeg projekta, on pruža bombastičan nalet samopouzdanja, jer postoji šansa da prijatelj zavoli junake i priču podjednako kao što ste i vi na samom početku pisanja – a slušajući ga kako vam u zanosu o tome priča, zasigurno ćete dobiti polet da se bacite na posao.
 

---

Pisci znaju biti nesigurni i čini se da nas i najmanja prepreka može odvratiti sa puta ili dovesti u stanje surove blokade. Ali vi to možete i uspećete da prevaziđete takve situacije.

Iskustvo pada u produktivnosti je neizbežna prepreka, ali postoje brojni načini pomoću kojih možete da ih prevaziđete i izoštrite zanatsku oštricu na duže staze.

Naravno, možete čekati i da vam se vrati inspiracija, ili da „imate vremena“. Šta god čekali, znajte da su to nepouzdana rešenja, i niko vam ne garantuje da li će i kada će do njih doći.

Ukoliko ste ozbiljni da na svoj način raskrstite sa nastalim jazom, onda je ovaj poziv za akciju upućen vama.

Izaberite svoj omiljeni roman. Otvorite staru beležnicu i počnite sa vežbama u pisanju. Uredite poslednja poglavlja koja ste napisali pre nego što ste napravili pauzu. Razgovarajte sa prijateljem-piscem i podsetite se zašto ste počeli da pišete.

Vratićete se u priču brže nego što to mislite!
 
Autor: Džesika Mekmin
Izvor: writersedit.com
Prevod: Laguna