7 krimi klišea

Jedan od užitaka pri čitanju klasičnih trilera i kriminalističkih romana je taj da i pored zapleta, preokreta i skretanja pažnje sa glavne teme postoji izvesna lagodna predvidljivost. Tako zasigurno možemo da očekujemo da će Herkul Poaro u nekom trenutku uvrtati svoje brkove ili da će neko pomisliti da je Francuz. Kao i da će Šerlok Holms usred noći probuditi Votsona kome će tokom vožnje dvokolicom ka mestu zločina izneti nova ključna saznanja za rešenja zagonetke. Ne treba da idemo daleko kako bismo prepoznali klasične teme koje su nadživele svoje stvaraoce – od oštrog detektiva čija neumoljiva potraga ostavlja destruktivan trag na njegov lični život do tajanstvenog plemićkog poseda čija kulisa prikriva ubistvo i zločin. Predstavljamo vam besmrtne klišee u krimićima i klasike koje su ih utemeljili.

Razvojni psiholog („Crveni zmaj“ Tomasa Harisa)

Teško je danas zamisliti triler ili kriminalističku priču bez junaka u vidu psihologa ili psihijatra koji ima nezaobilaznu ulogu u dovođenju počinioca pred lice pravde. Naročito nakon „Crvenog zmaja“ Tomasa Harisa koji je svetu podario FBI profajlera Vila Grejama, najpoznatijeg po uspešnom hvatanju Hanibala Lektora čije ime vam zvuči dobro poznato. Bez obzira da li je junak uvrnuto zabavni psiholog koji nije otišao dalje od londonske kriminalističke scene ili smireni „psihijatar“ iz Nju Jorka koji je prigrlio forenziku u njenom začetku na prelazu vekova i milenijuma – ovakve knjige i njeni junaci će vas odvesti na najmračnija mesta ljudskog uma na isti način na koji je to činio i Vil Grejam.

Nepouzdan pripovedač (Izdajničko srce Edgara Alana Poa)

Od romana „Iščezla“ do „Žene na prozoru“, nepouzdan pripovedač skoro da je postao očekivan u određenim žanrovima – naročito porodičnim trilerima. Pripovedač krivudavo sprovodi čitaoca kroz narativ koji se rve sa pojmovima stvarnosti i obmane ostavljajući ga u dilemi kada i da li mu uopšte treba verovati. Možda je najslikovitiji od svih nepouzdanih pripovedača mučeni i ukleti ubica iz pripovetke Izdajničko srce Edgara Alana Poa čije prisustvo se oseća i kod savremenih autora – od Kerolajn Kepnes od koje vas uhvati jeza kada romantična komedija dođe do svoje kritične tačke do sumornih gotskih romana Sare Voters koja se poigrava sa temama gubitka, bola i sećanja.

Crna ovca („Pet prasića“ Agate Kristi)

U krimićima neprestano nailazimo na ideju da su monstrumi među nama i da se najbezazleniji junak na kraju može pokazati kao najveći zlikovac. Ali šta ako je ubica neko od članova porodice? Klasik Agate Kristi „Pet prasića“ se dotiče upravo tog pitanja – Herkul Poaro ponovo otvara istragu starog slučaja ubistva a trag ga navodi na to da se počinilac nalazi među članovima domaćinstva. Mnoga moderna štiva na sličan način promišljaju o složenim porodičnim odnosima – sin koji je počinio sramni čin ostavljajući tragove smrti i razaranja; crnohumorna priča o sestri za koju se čini da ne može prestati da ubija svoje momke; otac koji mora da se suoči sa pravom prirodom svog deteta –samo su od neki motivi priča koje će vas u potpunosti obuzeti do svoje poslednje stranice.

Naprasit detektiv („Grimizna studija“ Artura Konana Dojla)

Prilikom istraživanja zajedničkih slučajeva jadni Votson uvek odaje utisak da je u velikom zaostatku za Šerlokom. No, na sreću njihovih obožavalaca, Šerlokova srdita pobijanja i zajedljiva opažanja nikada nisu oterala njegovog vernog druga. Votsonova zbunjena pitanja često odražavaju nedoumice samog čitaoca i podjednako sa njim delimo radost kada Holmsova čudesna veština dedukcije nas dovede do razrešenja. Pitamo se da li bi naši omiljeni detektivi bili toliko nezaboravni da nisu pomalo osorni? Znajući koliko smo voleli priče koje su usledile nakon „Skice u grimizu“ čini se da je trop hirovitog detektiva i dalje živ – tajanstveni lični život, oštre pošalice i tako dalje.

Letnjikovac (Mesečev kamen Vilki Kolins)

Kuće u knjigama su retko kada obične – bilo da su urušene ili otmene, doterane ili oronule – one najupečatljivije postaju lik u romanu. I dok uklete kuće nose svoje jezu, nešto posebno okrutno čuči u spokojstvu seoskog doma u kojem se krije zamandaljena tajna. Pored toga što predstavlja jedan od prvih modernih engleskih detektivskih priča, Mesečev kamen Viki Kolins je takođe i prokrčio put ovom klišeu. Kada je tokom zabave u prefinjenoj plemićkoj kući ukraden vredan predmet detektiv shvata da je to bio unutrašnji posao, tj. da je krađu obavio neko iznutra. Kasnije varijacije na ove teme – od svirepog ubistva u zabačenom lovačkom domu do slikovitog imanja čije mračno nasleđe i dalje živi uprkos plamenu koji ga obuzima – su dobile znatno mračnije tonove iznoseći obeshrabrujuće otkriće: zaključana vrata retko kad garantuju sigurnost.

Veliko Zašto („Stranci u vozu“ Patriše Hajsmit)

Uobičajeno je da se na vrhuncu priče nanižu svi delići zagonetke i da se tada čitaocu odgonetne identitet ubice i metod. Može nekome delovati čudno da autor otkriva identitet ubice i žrtve na samom početku priče. Ali kao što je Patriša Hajsmit pokazala u knjizi „Stranci u vozu“ – upoznavanje psiholoških likova i odgonetanje motiva koji stoje iza zločina, te kratkoročnih i dugoročnih posledica proizišlih iz njega može izazivati podjednaku napetost.

Nevolje u Raju („Smrt na Nilu“ Agate Kristi)

Jedna od najvećih ljubavi Agate Kristi bila su putovanja o čemu svedoče i višegodišnji obilasci zemalja od Južne Afrike do Iraka, što je primetno i u njenim romanima. Smestivši radnju romana u sunčane predele, Agata je podsećala svoje čitaoce da se ubistva dešavaju i kad Herkul Poaro ode na egzotični odmor. Radnja romana „Smrt na Nilu“, koja se zbiva na krstarenju, upoznaje nas sa idejom da je nešto suviše dobro da bi bilo istinito. Bez obzira da li se nalazili na zadatku koji obavljate za luksuzni časopis namenjen pripadnicima višeg staleža, medenom mesecu ili putešestviju života, glavni junaci ovakvih knjiga brzo spoznaju da se putovanje iz snova može pretvoriti u neizbežnu noćnu moru.

Autor: Dian Zang
Izvor: bookbub.com
Prevod: Aleksandra Mišić