7 knjiga koje su bile zabranjene iz najčudnijih razloga

Ljudi koji zabranjuju knjige, ili, još gore, smatraju ih pogodnim materijalom za potpalu, nisu baš čuveni po svojoj nepogrešivoj logici ili dubokoj mudrosti.

Bez obzira na sve, čudan je osećaj dok nabrajamo najpoznatije knjige koje su nekad bile zabranjene iz najneobičnijih mogućih razloga.

„Dnevnik Ane Frank‟ Ane Frank

Komitet „The Alabama State Textbook Committee‟ upisao se u istoriju zabranjivanja knjiga 1983, kada je proglasio „Dnevnik Ane Frank‟, citiramo: „jako neprijatnim‟ i zabranio ga na policama školskih biblioteka.

„Ubiti pticu rugalicu‟ Harper Li



Jedna od najboljih antirasističkih knjiga svih vremena, „Ubiti pticu rugalicu‟ je bila zabranjena u Minesoti i Teksasu, i svaki put je iznova kritikovana zbog rasizma, a čak je bila optužena i za „promovisanje superiornosti bele rase‟. Šta bi Atikus rekao na ovo?

„Čiča Tomina koliba‟ Harijet Bičer Stou

Ne samo da je zabranjena tokom Američkog građanskog rata u Konfederativnim Američkim Državama zbog svoje poruke protiv ropstva, „Čiča Tomina koliba‟ je bila zabranjena i u Rusiji od strane Nikolaja I zbog svoje ideje o jednakosti. Ne strahujte, narode, kažite nam šta tačno mislite.

Aristofanova „Lizistrata‟

Starogrčka drama, za koju neki smatraju da je najbolje Aristofanovo delo, „Lizistrata‟ je bila zabranjena u SAD od 1873. do 1930. godine zbog svojih antiratnih poruka i prikaza moćne i jake žene. Drama je ponovo zabranjena u Grčkoj 1967. iz istih razloga.

Serijal knjiga o Hariju Poteru Dž. K. Rouling

Hrišćanske zajednice širom Amerike se i dalje osećaju uvređeno zbog načina na koji je Dž. K. Rouling opisala svet magije. Zbog drskosti tog sveta. Zbog olakog prikazivanja magičnih moći, poput levitacije, kao i zbog načina na koji se prikazuje borba protiv zlih sila i prikaza ljubavi prema celom čovečanstvu.

„Životinjska farma‟ Džordža Orvela



Niko ne želi da bude prikazan u liku svinje, i nakon što je objavljena 1945. „Životinjska farma‟ je zabranjena u Sovjetskom Savezu i drugim komunističkim zemljama zbog jasno uočljivih sličnosti sa vođama Sovjetske države. Piglet, Bejb i Pepa bi trebalo da se pripaze jer je „Životinjska farma‟ bila zabranjena i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog prikazivanja čovekolikih prasića koji govore.

„Alisa u zemlji čuda‟ Luisa Kerola

Izgleda da antropomorfizam u književnosti nije bio prihvatljiv ni u Hunanu, u Kini. Ova apsurdna, fantastična avantura je bila zabranjena u Kini 1930. godine, zbog opisa životinja koje su imale sposobnost da govore kao ljudi jer se strahovalo da deca ne bi bila u stanju da razlikuju svoje roditelje od svojih ljubimaca.
 
Izvor: wordables.com