VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
7 fascinantnih detalja koje smo naučili iz romanizacije klasičnih filmova
05.03.2018.
Mnogo pre pojave interneta, obožavaoci koji su se zaljubljivali u filmove nisu imali mnogo opcija nego da ponovo pogledaju film u bioskopu ili iznajme video kasetu. Ponovno gledanje „Ratova zvezda“ ili „King Konga“ zamenjivale su „romanizacije“, prozne adaptacije dužine knjige koje su uglavnom bile proširene verzije filma.
Kako su autori ovih dela bili prisutni od samih početaka pisanja scenarija, ovakve knjige su sadržale detalje koji nisu postojali u krajnjoj verziji filma. Ove činjenice mogu da idu od onih najsitnijih (studentkinja zaljubljena u Indijanu Džonsa u „Otimačima izgubljenog kovčega“ je bila više od progonitelja) do veoma bitnih (romanizacija „Gremlina“ prikazuje Mogvije kao vanzemaljce sa druge planete). Dajemo vam uvid u sedam najintrigantnijih otkrića pronađenih u pisanim verzijama klasičnih filmova.
1. I-Tiju se sviđala Eliotova majka
Stiven Spilberg je mnogo uživao u romanu Vilijama Kovincla iz 1974. godine, „The fan man“, toliko da je pozvao pisca sa važnim zadatkom: da uradi novelizaciju režiserovog velikog filma iz 1982. godine, „I-Ti: Vanzemaljac“. Iako se Kovincl čvrsto držao scenarija i prijateljstva između dotičnog vanzemaljca i njegovog ljudskog prijatelja Eliota, neko vreme posvetio je objašnjavanju dubljih sklonosti ovog bića – naročito ideje da I-Ti nije bio totalno aseksualno biće kao što je prikazano u filmu.
U romanu, I-Ti je prikazan kako se zaljubljuje u Meri, Eliotovu (samohranu) majku. Posle teškog perioda kroz koji je prošla, Meri je pokazivala znake samoće, a I-Ti
„se šunjao kroz hodnik do Merine sobe i provirio unutra. Neobično stvorenje je spavalo i on ju je posmatrao dugo vremena. Ona je bila boginja, nešto najlepše što je u životu video... Meri, reče njegovo staro srce. Onda, uprkos njegovim ogromnim stopalima, odšunjao se do njenog kreveta i zurio izbliza."
Možda se gledanje nekog dok spava smatra prihvatljivijim na rodnoj planeti I-Tija. Ni u jednoj verziji, ni proznoj ni filmskoj adaptaciji (gde ju je glumila Di Valas), Meri nije bila svesna njegovih osećanja.
2. Rene Belok i Indijana Džons su bili kolege rivali
Na samom početku filma „Otimači izgubljenog kovčega“ iz 1981. godine saznajemo da će muževni arheolog Indijana Džons (Harison Ford) otići dalje u svojim istraživanjima kako bi pronašao retke i vredne artefakte. Takođe, saznajemo da njegov saradnik, Rene Belok, će ići korak dalje u pronalaženju istih. Belok dolazi do zadovoljavajućeg, srceparajućeg kraja tokom kulminacije filma, ali gledaoci nikada neće saznati da su on i Indijana imali probleme još iz vremena postdiplomskih studija. U romanizaciji Kempbela Bleka, otkrivamo da su njih dvojica bili u istom odeljenju i da su se posvađali kada je Belok prekopirao jedan od Indijaninih eseja. (U knjizi se takođe spominje da je Indijanina izabranica, Marion Rejvenvud, imala samo 15 godina kada ju je profesor Džons zaveo).
3. Vanzemaljci su možda mnogo pametniji
U romanizaciji filma „Osmi putnik“ iz 1979. godine Alana Dina Fostera, Ripli (Sigurni Viver) je prikazana u suprotnosti sa androidom Ešom (Ijan Holm) zbog njegovog izdajničkog ponašanja. U razgovoru sa njegovom odsečenom glavom, Ripli otkriva da Eš zna mnogo više o vanzemaljcima koji terorišu posadu Nostroma nego što je otkrivao. Na samrti Eš nagoveštava da je vanzemljac možda inteligentan i da bi ona trebalo da pokuša da komunicira sa njim.
„Da li si?“ upitala je.
„Molim te, pusti da neke tajne ponesem sa sobom u grob“, odovorio je Eš.
Na filmskom ekranu, stvorenje je izgledalo manje zainteresovano za povezivanje sa ljudima i više zaokupljeno pretnjama. Istina, znaci inteligentnog života su teško mogli da prođu u tom univerzumu praćeni drugim delom „Osmog putnika“ iz 1986. godine.
4. Roki gubi svoju titulu svetskog šampiona kako bi se borio sa Ivanom Dragom
Nakon gledanja kako njegov prijatelj Apolo Krid biva pretučen na smrt i kako ništa nije učinio da to zaustavi, Roki Balboa (Silvester Stalone) putuje u Rusiju kako bi se osvetio u filmu „Roki IV“ iz 1985. godine. Film nam jasno stavlja do znanja da je Balboino takmičenje sa napucanim sovjetskim hulkom Ivanom Dragom lično. On naglašava da neće biti plaćen za meč i da će to uraditi tokom Božićnih praznika, ostavljajući svoju ćudljivu ženu i sina da se pitaju da li će Roki biti emotivno funckionalan na vreme za egnog.
U pratećoj romanizaciji, koja je pripisana Silvesteru Staloneu, ali je možda napisao i neko drugi, razrađena je Rokijeva opsesija ovom borbom. Posle Kridove smrti, Roki pokušava da dobije dozvolu da se bori sa Dragom. Odgovorni ga odbijaju i Roki mora da se odrekne svog pojasa u teškoj kategoriji kako bi se takmičio. Postoje i druge komplikacije – crna ovca porodice, zet Pol, uništava Rokijev auto – ali većina toga deluje je u službi dodavanja detalja u ono što smo videli u filmu.
Knjiga, takođe, ispravlja jednu od subjektivnih grešaka filma: Roki prebrzo baca peškir dok premlaćuje Krida, čineći Draga više pravim ubicom nego slučajnim.
5. Gremlini su vanzemaljci koji pričaju engleski
U scenariju Krisa Kolumbusa za film „Gremlini“ iz 1984. godine, piše da su Mogveji rasa predivnih ludih stvorenja koji poprimaju demonska svojstva kada se pokvase ili hrane posle ponoći. U romanizaciji Džordža Džipa, čitaoci saznaju da su Mogveji ustvari vanzemaljci koji su poslati na različite planete kako bi preneli „miroljubivi duh“. Džip je takođe imao ideju da Gizmo i Strajp razgovaraju na kraljičinim engleskom, gde Strajp naziva svog rivala „moj dragi neprijatelj“. Džo Dante, režiser filma, je dajući intervju za Empajr 2014. godine izjavio da je Džip „izmislio“ njihovu galaktičku prošlost, da su Mogvai rezultat spajanja zmajeva i pandi. To objašnjenje je dobro koliko i svako drugo.
6. Dženin je dizajnirala logo za „Isterivače duhova“
Realizovani 1984. godine, „Isterivači duhova“ („Ghostbusters“) su bili uspešni gde većina filmova nije uspela, mešajući komediju sa specijalnim efektima u priču o četiri dečka koji tretiraju isterivanje duhova kao istrebljivanje štetočina. Njihova sekretarica Dženin (Eni Pots) se čini kao da je van uticaja cele kompanije, javlja se na telefon sa: „Gahhstbustahs“. Ali u romanizaciji Ričarda Mulera je otkriveno da je ona odgovorna za najoriginalniju sliku firme: precrtani logo „Isterivača duhova“.
7. Feris Buler je finansirao svoje slobodne dane štednjom
Romanizacija scenarija Džona Hjudžisa je delovala kao zahvalan poduhvat. Produktivni pisac/režiser je imao veoma prepoznatljiv glas koji je nošen njegovim adolescentskim likovima. Jedan od njegovih najpoznatijih likova je tinejdžer iz naslova filma „Feris Bulerov slobodan dan“ iz 1986. godine, epizodna priča o srednjoškolcu (Metju Broderik) koji odlučuje da pobegne iz škole kako bi bio sa svojim prijateljima.
Film nigde ne naglašava kako je Buler došao do novca koji troši tokom svog izostanka, ali roman Toda Stresera popunjava te rupe. Izgleda da je Buler ubedio svog oca da mu otkrije gde drži svoje štedne obveznice, koje on unovčava u lokalnoj banci. Takođe on krade nešto novca i od svoje sestre Džene.
Knjiga takođe otkriva i druge detalje, na primer to da Feris i njegovi prijatelji jedu u francuskom restoranu i činjenicu da je Feris očigledno prijatelj sa Gatom Volbekom, maloletnim delikventom koga glumi Čarli Šin i na koga Džena naleće u policijskoj stanici pred kraj filma.
Izvor: mentalfloss.com
Kako su autori ovih dela bili prisutni od samih početaka pisanja scenarija, ovakve knjige su sadržale detalje koji nisu postojali u krajnjoj verziji filma. Ove činjenice mogu da idu od onih najsitnijih (studentkinja zaljubljena u Indijanu Džonsa u „Otimačima izgubljenog kovčega“ je bila više od progonitelja) do veoma bitnih (romanizacija „Gremlina“ prikazuje Mogvije kao vanzemaljce sa druge planete). Dajemo vam uvid u sedam najintrigantnijih otkrića pronađenih u pisanim verzijama klasičnih filmova.
1. I-Tiju se sviđala Eliotova majka
Stiven Spilberg je mnogo uživao u romanu Vilijama Kovincla iz 1974. godine, „The fan man“, toliko da je pozvao pisca sa važnim zadatkom: da uradi novelizaciju režiserovog velikog filma iz 1982. godine, „I-Ti: Vanzemaljac“. Iako se Kovincl čvrsto držao scenarija i prijateljstva između dotičnog vanzemaljca i njegovog ljudskog prijatelja Eliota, neko vreme posvetio je objašnjavanju dubljih sklonosti ovog bića – naročito ideje da I-Ti nije bio totalno aseksualno biće kao što je prikazano u filmu.
U romanu, I-Ti je prikazan kako se zaljubljuje u Meri, Eliotovu (samohranu) majku. Posle teškog perioda kroz koji je prošla, Meri je pokazivala znake samoće, a I-Ti
„se šunjao kroz hodnik do Merine sobe i provirio unutra. Neobično stvorenje je spavalo i on ju je posmatrao dugo vremena. Ona je bila boginja, nešto najlepše što je u životu video... Meri, reče njegovo staro srce. Onda, uprkos njegovim ogromnim stopalima, odšunjao se do njenog kreveta i zurio izbliza."
Možda se gledanje nekog dok spava smatra prihvatljivijim na rodnoj planeti I-Tija. Ni u jednoj verziji, ni proznoj ni filmskoj adaptaciji (gde ju je glumila Di Valas), Meri nije bila svesna njegovih osećanja.
2. Rene Belok i Indijana Džons su bili kolege rivali
Na samom početku filma „Otimači izgubljenog kovčega“ iz 1981. godine saznajemo da će muževni arheolog Indijana Džons (Harison Ford) otići dalje u svojim istraživanjima kako bi pronašao retke i vredne artefakte. Takođe, saznajemo da njegov saradnik, Rene Belok, će ići korak dalje u pronalaženju istih. Belok dolazi do zadovoljavajućeg, srceparajućeg kraja tokom kulminacije filma, ali gledaoci nikada neće saznati da su on i Indijana imali probleme još iz vremena postdiplomskih studija. U romanizaciji Kempbela Bleka, otkrivamo da su njih dvojica bili u istom odeljenju i da su se posvađali kada je Belok prekopirao jedan od Indijaninih eseja. (U knjizi se takođe spominje da je Indijanina izabranica, Marion Rejvenvud, imala samo 15 godina kada ju je profesor Džons zaveo).
3. Vanzemaljci su možda mnogo pametniji
U romanizaciji filma „Osmi putnik“ iz 1979. godine Alana Dina Fostera, Ripli (Sigurni Viver) je prikazana u suprotnosti sa androidom Ešom (Ijan Holm) zbog njegovog izdajničkog ponašanja. U razgovoru sa njegovom odsečenom glavom, Ripli otkriva da Eš zna mnogo više o vanzemaljcima koji terorišu posadu Nostroma nego što je otkrivao. Na samrti Eš nagoveštava da je vanzemljac možda inteligentan i da bi ona trebalo da pokuša da komunicira sa njim.
„Da li si?“ upitala je.
„Molim te, pusti da neke tajne ponesem sa sobom u grob“, odovorio je Eš.
Na filmskom ekranu, stvorenje je izgledalo manje zainteresovano za povezivanje sa ljudima i više zaokupljeno pretnjama. Istina, znaci inteligentnog života su teško mogli da prođu u tom univerzumu praćeni drugim delom „Osmog putnika“ iz 1986. godine.
4. Roki gubi svoju titulu svetskog šampiona kako bi se borio sa Ivanom Dragom
Nakon gledanja kako njegov prijatelj Apolo Krid biva pretučen na smrt i kako ništa nije učinio da to zaustavi, Roki Balboa (Silvester Stalone) putuje u Rusiju kako bi se osvetio u filmu „Roki IV“ iz 1985. godine. Film nam jasno stavlja do znanja da je Balboino takmičenje sa napucanim sovjetskim hulkom Ivanom Dragom lično. On naglašava da neće biti plaćen za meč i da će to uraditi tokom Božićnih praznika, ostavljajući svoju ćudljivu ženu i sina da se pitaju da li će Roki biti emotivno funckionalan na vreme za egnog.
U pratećoj romanizaciji, koja je pripisana Silvesteru Staloneu, ali je možda napisao i neko drugi, razrađena je Rokijeva opsesija ovom borbom. Posle Kridove smrti, Roki pokušava da dobije dozvolu da se bori sa Dragom. Odgovorni ga odbijaju i Roki mora da se odrekne svog pojasa u teškoj kategoriji kako bi se takmičio. Postoje i druge komplikacije – crna ovca porodice, zet Pol, uništava Rokijev auto – ali većina toga deluje je u službi dodavanja detalja u ono što smo videli u filmu.
Knjiga, takođe, ispravlja jednu od subjektivnih grešaka filma: Roki prebrzo baca peškir dok premlaćuje Krida, čineći Draga više pravim ubicom nego slučajnim.
5. Gremlini su vanzemaljci koji pričaju engleski
U scenariju Krisa Kolumbusa za film „Gremlini“ iz 1984. godine, piše da su Mogveji rasa predivnih ludih stvorenja koji poprimaju demonska svojstva kada se pokvase ili hrane posle ponoći. U romanizaciji Džordža Džipa, čitaoci saznaju da su Mogveji ustvari vanzemaljci koji su poslati na različite planete kako bi preneli „miroljubivi duh“. Džip je takođe imao ideju da Gizmo i Strajp razgovaraju na kraljičinim engleskom, gde Strajp naziva svog rivala „moj dragi neprijatelj“. Džo Dante, režiser filma, je dajući intervju za Empajr 2014. godine izjavio da je Džip „izmislio“ njihovu galaktičku prošlost, da su Mogvai rezultat spajanja zmajeva i pandi. To objašnjenje je dobro koliko i svako drugo.
6. Dženin je dizajnirala logo za „Isterivače duhova“
Realizovani 1984. godine, „Isterivači duhova“ („Ghostbusters“) su bili uspešni gde većina filmova nije uspela, mešajući komediju sa specijalnim efektima u priču o četiri dečka koji tretiraju isterivanje duhova kao istrebljivanje štetočina. Njihova sekretarica Dženin (Eni Pots) se čini kao da je van uticaja cele kompanije, javlja se na telefon sa: „Gahhstbustahs“. Ali u romanizaciji Ričarda Mulera je otkriveno da je ona odgovorna za najoriginalniju sliku firme: precrtani logo „Isterivača duhova“.
7. Feris Buler je finansirao svoje slobodne dane štednjom
Romanizacija scenarija Džona Hjudžisa je delovala kao zahvalan poduhvat. Produktivni pisac/režiser je imao veoma prepoznatljiv glas koji je nošen njegovim adolescentskim likovima. Jedan od njegovih najpoznatijih likova je tinejdžer iz naslova filma „Feris Bulerov slobodan dan“ iz 1986. godine, epizodna priča o srednjoškolcu (Metju Broderik) koji odlučuje da pobegne iz škole kako bi bio sa svojim prijateljima.
Film nigde ne naglašava kako je Buler došao do novca koji troši tokom svog izostanka, ali roman Toda Stresera popunjava te rupe. Izgleda da je Buler ubedio svog oca da mu otkrije gde drži svoje štedne obveznice, koje on unovčava u lokalnoj banci. Takođe on krade nešto novca i od svoje sestre Džene.
Knjiga takođe otkriva i druge detalje, na primer to da Feris i njegovi prijatelji jedu u francuskom restoranu i činjenicu da je Feris očigledno prijatelj sa Gatom Volbekom, maloletnim delikventom koga glumi Čarli Šin i na koga Džena naleće u policijskoj stanici pred kraj filma.
Izvor: mentalfloss.com
Podelite na društvenim mrežama:
Primamljiv, nepredvidljiv i zavodljiv triler o opsesiji, žudnji i osveti – „Soba za goste“
16.07.2024.
Od autorke bestselera „Nikad nismo bile ovde“ Andree Barc stiže još jedan uzbudljiv triler prepun obrta, žudnje, osvete – „Soba za goste“.
Kelin novi život u Filadelfiji preobrazio se u košma...
više
Dirljiva pripovest o nepoželjnoj ljubavi – „Kloni se Grete: Jedna nemoguća ljubav“ u prodaji od 17. jula
16.07.2024.
Nemačka autorka Suzan Abel doživela je veliki uspeh svojim romanom „Kloni se Grete: Jedna nemoguća ljubav“ koji Laguna objavljuje u prevodu Dušice Milojković. Ovo je duboko dirljiva pripovest o nepože...
više
.png)
Ljubivoje Ršumović o knjizi „Nacionalistička geografija“ Dragutina Minića Karla
16.07.2024.
Posle detaljnog čitanja knjige „Nacionalistička geografija“ Dragutina Minića Karla ostaje utisak da bi tu nešto, bez pitanja autora, trebalo promeniti, pa bi novo njegovo modifikovano ime glasilo Drag...
više
Slavenka Drakulić o romanu „Frida ili o boli“: Fridina umetnost nosi snagu, upornost i borbu protiv nepravednih društvenih normi
16.07.2024.
„Frida ili o boli“ već je peti roman Slavenke Drakulić koji u središte priče postavlja žensko telo i varijacije na krajnosti koje to telo izaziva. Ovo je tema kojom se autorka često bavi u svojim deli...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.