6 stvari koje su inspirisale roman „Alijas Grejs“ Margaret Atvud

„Alijas Grejs“ je roman Margaret Atvud iz 1996. godine i zasnovan je na istinitoj priči o Grejs Marks, mladoj irskoj imigrantkinji koja je radila kao služavka u Kanadi i bila optužena za ubistvo svog poslodavca 1843. godine. CBC i Netfliks su adaptirali roman u mini seriju: Sara Poli je bila scenaristkinja i producentinja, a Meri Haron rediteljka. Serija je osvojila Kanadsku nagradu za televiziju kao najbolja mini serija.

Iz intervjua koje je Atvudova davala tokom vremena izdvojili smo šest osnovnih stvari koje su inspirisale stvaranje ovog neverovatnog dela.

1. Pisanje Suzane Mudi

U knjizi „Life is Clearing“ iz 1853. godine Mudijeva je pisala o slučaju Grejs Marks. Ipak, tokom vremena se ispostavilo da su mnogi detalji koje je koristila bili netačni.

Margaret Atvud je knjigu pročitala dok je bila studentkinja na Harvardu. „Zainteresovala sam se... Mudijeva je imala priliku da vidi Grejs u zatvoru Kingston i na osnovu toga zapiše ceo slučaj.“

Od tog trenutka je priča počela da je opseda, pa je čak napravila i predstavu „Služavka“ i zasnovala je na verziji Grejs Marks koju je u knjizi opisala Mudijeva. Predstava je snimljena za televiziju i prikazana 1974. godine, 22 godine pre objavljivanja romana „Alijas Grejs“.

2. Poznate činjenice o slučaju iz 19. veka

Godine 1843. mlada irska imigrantkinja Grejs Marks je osuđena na doživotnu robiju zbog ubistva svog bogatog poslodavca Tomasa Kinera i njegove trudne kućepaziteljke i ljubavnice Nensi Montgomeri. Džejms Mekdermond, konjušar, takođe je optužen za ubistva i osuđen na smrt vešanjem. Zbog senzacionalnih detalja ovog slučaja, kao i činjenice da je bila veoma lepa, Marksova je privukla veliku pažnju i dovela do podela u društvu. Trideset godina nakon osuđivanja, pomilovana je i puštena na slobodu. U romanu „Alijas Grejs“ Margaret Atvud je provukla mučno pitanje „da li je to uradila?“ kojim se javnost tog vremena dugo bavila.

Pri pisanju istorijskog romana, Atvudova je želela da izbegne iskrivljivanje činjenica kako bi odgovarale njenom pripovedanju. Tako je „Alijas Grejs“ utemeljen na stvarnosti onoliko koliko se o njoj znalo – citati iz novina na početku poglavlja romana uzeti su iz postojećih izvora. „Kada radite sa stvarima koje su poznate, ne možete proizvoljno da ih menjate onako kako vama odgovara“, rekla je Atvudova.

3. Grejs Marks, Karla Homolka i način na koji društvo posmatra žene kriminalce

Negde u isto vreme dok je Margaret Atvud pisala „Alijas Grejs“ odvijalo se i čuveno suđenje Polu Bernardu i Karli Homolki. Iako ga nije pomno pratila, Atvudova je bila fascinirana načinom na koji javnost reaguje na žene kriminalce i koliko se to razlikuje od reakcija na muškarce.

„Kada je reč o ubistvima u koja su umešani i muškarac i žena, javnost gotovo uvek reaguje na isti način: svi se slažu po pitanju muškarca, ali kod žene su mišljenja uvek podeljena. Jedna strana viče da je ona to pokrenula i da je ženski demon, dok druga tvrdi da je reč o nevinoj žrtvi koju su na to primorale okolnosti, sila i strah“, rekla je Atvudova za CBC. „Tako su bila podeljena mišljenja u vezu sa Karlom, a sasvim sigurno se to desilo i sa slučajem Grejs Marks.“

4. Moć snova i potisnutih sećanja

Margaret Atvud je fascinirana konceptom snova i podsvesti, a glavnu ulogu u romanu „Alijas Grejs“ igra upravo sanjanje. Snovi, potisnuta sećanja, hinoza i ljudski um čine ključne komponente ove opčinjavajuće priče.

„Roman je smešten u viktorijansko doba, period koji bi se mogao nazvati vremenom snova. Tada su postali veoma važni. Mislim da su snovi deo ljudskog života – i zato ako želite da prikažete junaka u romanu, prikazaćete njegove snove. U to vreme je postojalo veliko interesovanje za funkcionisanje uma.“

5. Ponavljanje istorije

Autorka smatra da devetnaestovekovna priča o Grejs Marks govori mnogo toga od današnjoj klasnoj podeli društva. „Kotrljamo se unazad ka 19. veku. Izgleda da izbore pravimo sa veoma malom klasom veoma bogatih ljudi i ogromnom klasom veoma siromašnih čiji će rad samim tim biti veoma jeftin. Pokušali smo u prvoj polovini 21. veka da pobegnemo od toga, ali izgleda da smo sada odlučni da se vratimo u prošlost. Trebalo bi da kao ljudi dobro pogledamo kako se sve završilo u ono vreme i razmislimo da li tome želimo da se vratimo.“

6. Način na koji pričamo priče

Atvudova je pripovedač i „Alijas Grejs“ je njen deveti roman, ali nju ne zanima samo priča, već je interesuje zašto i kako ih pripovedamo. „Roman delom govori i o pričama, kako nastaju, kako na njih utiču okolnosti koje ih okružuju: ko govori, ko sluša i zašto.“

Zapravo, čitaoci romana bi trebalo to da imaju na umu pri odlučivanju da li je Grejs kriva ili nevina. „Ona govori priču nekome ko bi mogao da joj pomogne da izađe iz zatvora. Da se vi nađete u toj situaciji, i da razgovarate sa nekim ko bi mogao da vam pomogne, u kakvom biste se svetlu prikazali?“

Autorka ima i sopstveni zaključak po pitanju krivice Grejs Marks, ali ga ne deli ni sa kim: „Izluđujuća stvar u vezi sa istorijom je to što se često izostavljaju upravo one stvari koje bismo želeli saznamo. Ali ja nisam sakrila nijedan delić dokaza da bi se otkrila istina.“

Izvor: cbc.ca
Prevod: Dragan Matković