6 kontroverznih knjiga koje bi svaka žena trebalo da pročita

Iako bi bilo sjajno da smo prevazišli ideju „zabranjenih knjiga“, činjenica je da na stotine knjiga svake godine bude preispitano pri ulasku u biblioteke ili čitalačke liste škola.



Prema Američkom udruženju biblioteka, knjige se najčešće preispituju zbog „seksualne eksplicitnosti“ ili „uvredljivog jezika“. Ali neke od knjiga koje se najčešće preispituju su ujedno i književni klasici.

Svaka žena bi trebalo da pročita svih šest kontroverznih knjiga koje se nalaze na ovoj listi. One pokrivaju različite teme, a svaka od njih je pravi književni dragulj.
 
„Voljena“ Toni Morison (iz 1987. godine)

Ovaj roman je osvojio nagradu Frederik Dž. Melčer, a i Pulicera, za neverovatnu priču o majci koju progoni smrt deteta. U njemu je takođe mnogo nasilja, seksualnog sadržaja i diskusija o bestijalnosti. Do 2013. godine, roditelji su neprestano tražili uklanjanje „Voljene“ iz čitalačke liste za srednju školu.
 
„Sluškinjina priča“ Margaret Atvud (iz 1985. godine)

Distopijsko društvo koje vodi religiozna desnica i žena koju porodica vladajuće klase drži kao „sluškinju“ u nadi da će im podariti dete. Ovo genijalno delo je smatrano previše eksplicitnim i antireligioznim da bi se čitalo u teksaškim srednjim školama.
 
„Ljubavnik ledi Četerli“ D. H. Lorens (iz 1928. godine)

Priča o seksualnom odnosu između žene iz visoke klase i čoveka iz radničke je bila previše skandalozna za mnoge ljude. Knjiga je bila zabranjena u Americi do 1959. godine, a kompletan tekst romana se u Britaniji nije mogao pronaći sve do 1960.
 
„Boja purpura“ Alis Voker (iz 1982. godine)

Roman prati živote nekoliko Afroamerikanki tokom tridesetih godina na američkom Jugu. Rasizam i seksizam su ključne teme, a nasilne scene romana su oduvek bile meta kritike – iako je ovo remek-delo osvojilo Pulicerovu nagradu 1983. godine.

„Divne kosti“ Elis Sebold (iz 2002. godine)

Nakon što je tinejdžerka silovana i ubijena, ona posmatra iz ličnog „raja“ kako se njena porodica, prijatelji i zajednica nose sa tragedijom. Roditelji dece iz srednjih škola u Konektikatu i Masačusetsu su tražili uklanjanje knjige iz biblioteka i čitalačkih listi jer je reč o „zastrašujućem materijalu“.
 
„Rakova obratnica“ Henri Miler (iz 1934. godine)

Roman koji govori o piscu u usponu i njegovim seksualnim susretima objavljen je prvo u Francuskoj i nije se mogao naći u SAD sve do 1961. godine. Čak i nakon toga, 60 knjižara u 21 saveznoj državi širom SAD optužene su na sudu za bestidnost zbog prodaje romana. Kada je Vrhuvni sud 1966. godine odlučio da roman ipak nije sramotan, sudija iz Pensilvanije Majkl Masmano je napisao: „Rak nije knjiga. To je septička jama, otvorena kanalizacija, ponor truljenja, ljigava skupina svega što je trulo u ruševinama ljudske izopačenosti.“
 
Izvor: huffpost.com
Prevod: Dragan Matković