Svi mi sanjamo, ali u većini slučajeva snovi nisu ništa više nego posledica rada naše podsvesti koja obrađuje misli i osećanja iz našeg svesnog stanja. Ipak, s vremena na vreme, kreativni pojedinci imaju živopisne snove, koji ih inspirišu da ih zabeleže i stvore velika književna dela. U nastavku je pet primera poznatih romana koji su bili inspirisani snovima njihovih pisaca.
1. Stefani Majer, „Sumrak“
Juna 2003. godine, Stefani Majer, majka iz predgrađa u Arizoni, probudila se iz intenzivnog sna u kome je dvoje mladih ležalo na livadi i raspravljalo o tome zašto njihova veza nikada neće uspeti. Na svom sajtu Majer je napisala: „Jedno od njih je obična devojka. Druga osoba je fantastično lepa, blistava i vampir. Oni razmatraju teškoće u vezi za činjenicama: a) zaljubili su se jedno u drugo a on je b) vampir naročito privučen mirisom njene krvi, i ima poteškoće da se suzdrži da je ne ubije na licu mesta.“
Ovaj san je postao osnova za jedan od najpopularnijih serijala knjiga za mlade svih vremena. Do danas, prvi roman se prodao u više od 17 miliona primeraka širom sveta, proveo 91 nedelju na Njujork Tajmsovoj listi bestselera i iznedrio četiri nastavka i četiri visokobudžetna holivudska filma.
2. Stiven King, „Mizeri“
Stiven King je jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca svog vremena, i mnoge će iznenaditi činjenica da je do koncepta za neke svoje romane kao i za neke živopisne prizore u njima, došao u snu. U slučaju romana „Mizeri“, King objašnjava da je zaspao u avionu i sanjao san o obožavaocu koji otima svog omiljenog pisca i drži ga kao taoca. Kada se probudio, King je bio toliko nestrpljiv da zabeleži priču, da je na aerodromu grozničavo napisao prvih pedesetak strana romana. „Mizeri“ je postala bestseler koji je pretočen u uspešan film u kome je Keti Bejts glumila poremećenu obožavateljku i za tu ulogu bila nagrađena Oskarom i Zlatnim globusom.
King je jednom prilikom rekao: „Uvek sam koristio snove kao što vi koristite ogledala da vidite nešto što ne možete videti spreda, kao što koristite ogledalo da vidite dlaku na leđima.“ Rekao je da su mu snovi dali koncept za nekoliko romana i pomogli mu da reši neke problematične trenutke tokom pisanja romana „To“.
3. Meri Šeli, „Frankenštajn“
Meri Šeli je 1816. godine bila samo 16 godina stara, kada je provela leto sa svojim ljubavnikom i budućim suprugom Persijem Šelijem i Lordom Bajronom na imanju u Švajcarskoj. Jedne noći, dok su sedeli pored vatre, razgovor je skrenuo na temu reanimacije ljudskog tela elektricitetom. Meri je otišla u krevet te noći, dok su joj se u glavi kovitlale slike leševa vraćenih u život; dok je spavala jasno je videla Frankenštajnovo čudovište i zamislila okolnosti koje su dovele do njegovog stvaranja.
Meri se probudila i počela da piše kratku priču o svom snu. Kasnije tokom te godine, njen muž, i sam pisac, ohrabrio ju je da priču proširi u roman. Poslušala ga je i veliko književno remek-delo „Frankenštajn“ objavljeno je kada je imala samo 19 godina. Uzgred, Lord Bajron je takođe bio inspirisan njihovim razgovorima, a kao rezultat toga je priča „Vampir“, preteča svih kasnijih priča na temu ljubavi između vampira i čoveka.
4. Robert Luis Stivenson, „Doktor Džekil i gospodin Hajd“
Škotlanđanin Robert Luis Stivenson je već bio uspešan pisac kada je sanjao o doktoru sa poremećajem podeljene ličnosti i probudio se u kreativnoj groznici. Stivenson je brzo pribeležio scene iz sna a zatim napisao prvi nacrt romana za manje od tri dana. Po običaju, dao je ženi da pogleda nacrt, i na njen savet, izmenio i ponovo napisao neke delove, navodno nafilovan obilnim dozama kokaina. Završio je ceo rukopis za neverovatnih deset dana od momenta kada se probudio iz sna.
„Čudan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“ je izdržao ispit vremena, doživevši do sada, desetine adaptacija za pozorište i film.
5. Ričard Bah, „Galeb Džonatan Livingston“
Godine 1959, pisac Ričard Bah, strastveni pilot, čuo je ono što je nazvao „bestelesan glas“, kako mu šapuće naslov ovog romana u uvo. Smesta je napisao prvih nekoliko poglavlja, pre nego što je ostao bez inspiracije. Ostavio je na policu dopola završen rukopis i tek posle osam godina, kada je sanjao o sada slavnom galebu iz naslova, bio je sposoban da završi roman koji se sada smatra za jedno od najdubljih i najmisaonijih dela ikada napisanih.
Bahova priča je bila iznenađujući bestseler, koji je nadmašio i prodaju romana „Prohujalo sa vihorom“. Iako i njegova knjiga i način na koji je nastala deluju kao da imaju veze sa psihičkim fenomenima, Bah smatra da dobro pisanje zavisi od teškog rada, više nego od bilo čega metafizičkog. Jednom je rekao: „Nikada nećete dobiti san, ako vam nije data i moć da ga obistinite. Međutim, morate da radite za to.“
I eto – sanjajte naveliko. Nikada ne znate odakle ćete dobiti sledeći bljesak inspiracije.
Izvor: listverse.com