32 stvari koje nikada ne treba raditi u knjižari

Knjižare nisu samo prodavnice. Nisu ni hramovi reči, biblioteke. To su specifična mesta u kojima se razvija zavisnost od mirisa štamparske boje. To su stecišta ljudi gladnih duha i, u nekim slučajevima, mirne luke van vremena. U njima se može ulepšati dan, kvalitetno skratiti čekanje, naći sećanje...

Image by senivpetro on Freepik

Tako i treba da bude.

Ali nikako ne treba… pa, recimo da nije u redu ako:

Čitate, čitate i čitate najmanje po 20 stranica svake knjige koje se dohvatite.
Pipate sve – od slikovnica do enciklopedija.
Vičete, dovikujete se.
Pitate s vrata – gde se najbolje jede, gde je vodoinstalaterska radnja u blizini, dokle radi muzička škola prekoputa, jer – knjižari sve znaju.
Pitate koliko košta neka knjiga i imaju li je u suparničkoj knjižari.
Knjige ostavljate kojekuda po knjižari, savijate ih, listate i vraćate na kojugod policu, naopako.
Dolazite sa TV preporukom, po naslov koji ne znate, autora za kog nikad niste čuli.
Govorite knjižaru koju ste sve lektiru pročitali pre 25 godina da se vidi da ste načitani.
Pitate za preporuku, pa kolutate očima na svaki naslov.
Ako je rasprodata, pitate u kojoj drugoj knjižari se knjiga može naći i obavezno zašto je rasprodata.
Pitate kada će Džordž R. R. Martin objaviti novu knjigu.
Pitate šta ima novo od Mome Kapora.
Prepričavate do detalja nove epizode neke serije.
Grešite imena autora, naslove i birate knjige po dezenu.
Birate knjige isključivo po debljini, tj. težini, jer su za plažu.
Ljutite se ako knjižar ne zna koja je to knjiga s šućmurastim koricama i belim slovima koja je prošle nedelje bila u izlogu.
Tražite jedno i posle pola sata kupite nešto potpuno suprotno.
Tražite nešto slično Edgaru Alanu Pou, ali da nije fantastika, da je savremeno, krvavo, a da nije horor.
Kažete da su Andrićeve priče njegova najslabija dela.
Tražite ozbiljan triler o zekama.
Prepisujete recepte iz kuvara.
Tražite rečnik stranih izraza s najviše police, proverite izraz koji vas zanima, zatim vratite rečnik.
Deci isključivo kupujete skraćena izdanja lektire.
Tražite slikovnicu za dete od 12 godina i roman za petogodišnjaka (ne, nije lapsus)!
Začitate se i puštate da vam deca trče po knjižari.
Usput spomenete da su knjige prevaziđene u 21. veku.
Potpuno nepozvano, osobi do vas, prepričate knjigu koju drži do poslednjeg obrta i obavezno upropastite kraj.
Tražite svog knjižara, jer ovi što su tu ništa ne znaju šta vi volite.
S vrata obavestite da čitate samo ozbiljnu literaturu u ovo neozbiljno vreme.
Pošto vam se ukaže da je snimljen i film po knjizi koja vas zanima, momentalno odlučujete da samo odgledate, jer ko bi čitao ako je film već tu.
Smislite zaplet i tražite da vam se takva knjiga nađe.
Tražite da vam knjižar potvrdi svaku tvrdnju, pitate šta je čitao, kažete da bi morao da pripazi i obavezno pročita ono što vi cenite.

Potrebno je napomenuti: ovo su stvarni događaji i iskustva, namerno ublaženi. Osobe koje se prepoznaju to nikada neće priznati, te nema namere, niti prilike, da se iko uvredi ili ismeje. Realnost je daleko surovija, i zato ćemo je sada, blago zaobići.

Ima još mnogo toga što se u knjižarama ne radi: ne ulazi se s hranom, prljavih ruku, besan, dok se telefonira, samo da kupite nešto fantastično dok je auto ispred parkiran nepropisno i imate 75 sekundi…

Autor: Jasna Drenovac
Izvor: kultivisise.rs

Podelite na društvenim mrežama: