15 bestselera koje čitaoci vole a kritičari mrze

Samo zato što masa čitalaca voli neku knjigu, ne znači da ona predstavlja hit i za književnu kritiku. Romani poput holivudskih franšiza „Sumrak“ i „Igre gladi“ nisu primile velike pohvale od kritičara. Čak i klasici poput „Lovca u žitu“ i „Velikog Getsbija“ nisu oduševile kritičare po pojavljivanju prvog izdanja.

Kritičari i publika ne sagledavaju delo istim očima – a to se naročito odnosi na knjige.

Iako su pojedini romani zauzeli svoje mesto na listi bestselera Njujork tajmsa a drugi su predstavljali inspiraciju za višemilionske filmske franšize, ipak nisu uspeli da impresioniraju kritičare.

Pojedini kritičari nisu ustuknuli nazvavši neke od voljenih knjiga „dosadnim“, „neuverljivim“, „običnim“, „glupim“ i „neoriginalnim“. Jedan roman su zbog odsustva inspiracije uporedili sa makaronima sa sirom.

Nastavite sa čitanjem kako biste videli šta su kritičari rekli o nekoj od vaših omiljenih knjiga.

„Sumrak saga“, Stefani Majer

Serijal „Pedeset nijansi“ je u stvari prvo napisan kao fan fiction za drugu popularnu i kontroverznu seriju – „Sumrak“. Ovaj popularni serijal za tinejdžere prati trapavu devojku Belu, koja se zaljubljuje u opasnog ali šarmantnog vampira po imenu Edvard. Knjiga je postala bestseler i stvorila uspešnu franšizu, ali se kritičarima nije dopala.

Jedan kritičar Gardijana je protagoniste nazvao „tupsonima sa harizmom kuvanog krompira“ dok je u Vašington postu rečeno da je poput „čitanja dnevnika mlađe tinejdžerke prožeto autorkinim izmišljenim znanjem o vampirima kako bi knjizi dodala blagu narativnu i seksualnu napetost. Njujork tajms je opisao stil kao „precenjeno amatersko pisanje“.

„Pedeset nijansi“, E L Džejms

Kad je roman „Pedeset nijansi – Siva“ dospeo na knjižarske police, odmah je postao kulturni fenomen. Žene celog sveta su bile omamljene crnim i zamišljenim Kristijanom Grejom koji je pecao mrežu oko nespretne Ane, mameći je u svoj uzbudljiv BDSM svet.

Ali kritičari nisu zagrizli mamac. Jedan kritičar Telegrafa je rekao da je priča toliko „grozna da ne može to da sakrije“ opisujući pisanje kao „skroz loše“. Ocene nisu postajale bolje kako je serijal napredovao. Biznis insajder je čak rekao da je poslednja knjiga pretvorila Kristijana Greja u svinju. „Nije vam potrebno da pročitate ni 20 stranica kako bi shvatili da je Kristijan jedan egoistični, opsesivno-kompulsivni, užasni lovac koji žudi za gimnazijalkama“.

„Hari Poter i kamen mudrosti“, Dž. K. Rouling

Godine 1997. nepoznat pisac imena Džoan Rouling je objavila svoj prvi roman u serijalu iz sedam delova – „Hari Poter i kamen mudrosti“. Dvadeset godina kasnije serijal je prodat u 500 miliona kopija i postao jedna od najprofitabilnijih franšiza u istoriji. I dok je voljeni junak Hari Poter danas opšte prihvaćen, kritičari nisu bili toliko impresionirani zamišljenim svetom Roulingove.

Gardijan je izneo da je prva knjiga imala „pešački, negramatički prozni stil koji stvara glavobolju i osećaj propuštene prilike“. U ovom prikazu dalje čitamo da su „njeni junaci, suprotno životu, svi crno-beli. Njena priča je predvidljiva, neizvesnost minimalna dok je svaka stranica prezasićena sentimentalnostima“.

U međuvremenu je Volstrit žurnal objavio članak sa naslovom „Da li 35 miliona čitalaca može pogrešiti? Odgovor je – Da.“ U članku kritičar opisuje knjigu kao „loše napisanu“ i dalje nastavlja da „čovek s razlogom sumnja da će ’Hari Poter i kamen mudrosti’ postati klasik dečje književnosti.“

„Češljugar“, Dona Tart

„Češljugar“ Done Tart je osvojio Pulicerovu nagradu za književnost, ali je loše primljena kod pojedinih kritičara. Priča prati trinaestogodišnjeg dečaka kojem se ceo život promenio pošto mu je majka poginula tokom posete Metropoliten muzeju usled terorističkog napada.

Kritičar Njujorkera Džejms Vud je za knjigu rekao da njen „ton, jezik i priča pripadaju dečjoj literaturi“. U međuvremenu je Pariz rivju naveo da se knjiga preterano služi klišeima napisavši da se „danas, čak i Njujork tajms buk rivju pribojavao da napiše da je ova popularna knjiga obično smeće.“

„Lovac u žitu“, Dž. D. Selindžer

„Lovac u žitu“ predstavlja jednu od omiljenih romana među gimnazijalcima jer precizno opisuje tinejdžerski gnev i bunt. Kada je knjiga prvi put objavljena tokom 50-ih godina 20. veka kritičari nisu delili interesovanje sa mladim ljudima današnjice.U vremenu izlaska Nju ripablik je napisao da je knjiga „razočaravajuća“, ističući da će „čitalac patiti od iritirajućeg osećaja da glavni junak nije toliko osetljiv i perspektivan kao što on ili njegov kreator misli da jeste“.

U stvari, knjiga je u pojedinim školama bila zabranjena usled zabrinutosti zbog iskazane vulgarnosti, opscenosti i činjenice koja odaje utisak da je radnja „okrenuta negativnim aktivnostima.“

„Veliki Getsbi“, F. Skot Ficdžerald

Kada je 1925. godine objavljen „Veliki Getsbi“, knjiga nije dobro primljena. Danas čuveni roman Skota Ficdžeralda pripoveda o čoveku koji će uraditi sve što je potrebno samo da bi privukao pažnju bivše ljubavi. Sa zaslepljujućim kulisama i atmosferom burnih 20-ih godina prošlog veka, „Veliki Getsbi“ je smatran za veliko delo američke književnosti i čak je podstakao snimanje istoimenog holivudskog filma sa Leonardom di Kapriom u glavnoj ulozi.

Međutim, kritičari nisu bili impresionirani kada je knjiga prvi put objavljena. Čikago tribjun ju je nazvao „nevažnom“ i istakao da bi trebalo da bude izuzeta iz Ficdžeraldovog opusa. Ivning vorld je istakao da je knjiga „bolno usiljena“ i da pisac ulaže „zadivljujući napor da bude ironičan“.

„Na putu“, Džek Keruak

Sa knjigom „Na putu“ Džek Keruak je osvojio generaciju bitnika i napisao jednu od najpopularnijih road priča u književnosti. Ne samo da knjiga danas predstavlja klasik već, i posle 60 godina, predstavlja omiljeno štivo među mnogim Amerikancima.

Međutim, nije bila toliko popularna među kritičarima. Na primer, za nju je Njujork tajms napisao „da ne predstavlja toliko roman koliko dugačku pošalicu nadahnutu takozvanom bit generacijom, i predstavlja primer kako pojedina najoriginalnija dela stvorena u ovoj zemlji treba da zavise od bizarnosti i neobičnosti za svoje stvaralačke podsticaje.“

„Iščezla“, Džilijen Flin

„Iščezla“ je dovela u žižu javnosti Džilijen Flin pošto se roman našao na bestseler listi i pretočio u uspešan holivudski film u kojem je Ben Aflek igrao glavnu ulogu. Publika je težila prema naizgled jednostavnoj radnji o mužu koji se suočava sa nestankom supruge dok svi ukazuju prstom na njega. Ali ništa nije kao što se na prvi pogled čini u ovom uspešnom trileru.

Štaviše, kritičarima se knjiga nije dopala kao što je to bio slučaj sa čitaocima. Na primer, Meri Gejtskil iz Buk foruma je istakla da je sam naslov odbio. „Iritirajuća je upravo koliko sam to i očekivala, sa pregršt sladunjavo duhovitim, popkulturnim uvrnutim glasovima koji se promaljaju iz likova izgrađenim na mnoštvu referenci i pohvalnih podražavanja. S druge strane, Gardijan je napisao malo bolji komentar, ali opet sa naznakom da kritičari nisu bili „oduvani“.

„Da Vinčijev kod“, Den Braun

Roman kojim je Den Braun načinio proboj na tržištu „Da Vinčijev kod“ ne samo da je predstavljao bestseler već je postao i kulturni monstrum. Priča prati Braunovog čuvenog glavnog junaka Roberta Langdona u pokušaju da razreši viševekovnu zagonetku. Knjiga je postala izuzetno kontroverzna jer je izazvala Katoličku crkvu pričom o Isusu Hristu, pa je Vatikan čak pozvao vernike na bojkot.

Ni kritičari nisu bili nežni prema romanu, ukazujući najviše na Braunov govorni stil pisanja. BBC je naveo da je roman „bukvalno jednak umetnikovom slikanju po brojevima, koji nije u stanju da nacrta ni običnu liniju“. Gardijan je naveo da knjiga predstavlja „iritantnu besmislicu na 450 strana.“

Stiven King je rekao da roman predstavlja „umni ekvivalent Kraftovim makaronima sa sirom“ dok je Salman Ruždi izjavio da je „roman toliko loš da je postao sinonim za loše romane“.

Vašington post se najviše ostrvio na poslednji Braunov roman „Poreklo“, u kojem je takođe glavni junak Robert Langdon. Kritičari su napisali da je roman toliko „moronski da vas tokom čitanja obuzima osećaj da vam IQ opada poput peruti.“

„Mali život“, Hanja Janagihara

I dok neki pozdravljaju „Mali život“ kao „veliki gej roman“ i književno dostignuće, drugi dovode u pitanje da li knjigu treba smatrati književnim delom. Knjiga prati grupu dečaka koji se sreću u koledžu i odrastaju boreći se sa svetom odraslih. Poduži roman se latio tema rase, seksualnog zlostavljanja, seksualne orijentacije i prijateljstva.

Jedan kritičar Njujork rivju of buks je napisao da „zlostavljanje kojem podležu Janagiharini junaci nije neophodno ne samo sa ljudskog stanovišta već i od umetnika“ i da je „Janagiharin roman mnoge obmanuo zbunjujućim bolom i ekstazom, zadovoljstvom i patnjom“.

„Sloboda“, Džonatan Frenzen

„Sloboda“ Džonatana Frenzena je džinovski roman koji se uhvatio ukoštac sa pojmovima ljubavi, braka i sredovečnosti u savremenom svetu. Knjiga – a sa njim i ostali njegovi uspešni romani poput „Korekcija“ i „Pjuriti“ – učinili su ga narednim „velikim američkim romansijerom“ prema magazinu Tajm.

Ali nisu se svi sa time složili.

„Spomenik beznačajnosti na 576 strana“, tim rečima ga je okarakterisao kritičar Atlantika. On je čak otišao dalje označivši pisanje kao dečje i „bez pravca“. Kritičar je i posle toga otišao korak dalje rekavši da je „jedini rezultat – dosada.“

„Sluškinjina priča“, Margaret Atvud

Iako je „Sluškinjina priča“ objavljena još 1986. godine, prethodnih nekoliko godina je zahvaljujući njenom pretvaranju u nagrađivanu seriju izazvala mnoštvo novih prikaza i interesovanja. Smeštena u svet u kojem su žene bez prava, roman dela kao upozoravajuća priča i strahovit simbol šta se može desiti pod pogrešnim vođstvom.

Kritičari u vreme nastanka nisu romanu pridavali isti značaj kao što to danas čitaoci čine. Njujork tajms je pisao da je knjiga „nemoćna da uplaši“. Prikazi su iznosili optužbe za knjigu da je „obična“ i „neoprostiva“. Tako je Tajm magazin pisao da „Atvudovoj knjizi nedostaje neposrednosti i verodostojnosti koje pronalazimo u ’1984’ i ’Vrlom novom svetu’“.

„Klanica pet“, Kurt Vonegat

„Klanica pet“ je među mnogima smatrana za jedno od najboljih i najuspešnijih dela Kurta Vonegata. Poznata kao prekretnica američkog romana, Vonegatova „Klanica pet“ pripoveda svoju naučnofantastičnu priču kroz putovanje vanzemaljca-vojnika u rat. I dok čitaoci gutaju roman zbog Vonegatove ironije i sarkazma, kritičari nisu voleli njegovu drskost.

Njujorker je napisao da je knjiga „kratka, monotonih rečenica“ kojoj je „promišljena jednostavnost podjednako opasna kao i veliki stil“ i da „Vonegat povremeno proklizava u besmislenost“. Nju ripablik je izrešetao autora i njegovo pisanje rečima „Vonegat je presladak, Vonegat je dragocen, Vonegat je luckast.“

„Igre gladi“, Suzan Kolins

Serijal za tinejdžere Suzane Kolins „Igre gladi“ je omiljen među tinejdžerima i dobio je na popularnosti kada je pokrenuta uspešna filmska franšiza sa Dženifer Lorens u glavnoj ulozi. Ali ni ona nije primila najbolje pohvale od kritičara. Jedan prikaz u Gardijanu je naveo da je „knjiga toliko predvidljiva, dosadna i prepuna pogrešnih zagonetki. Na žalost, ne vidim ni jedan jedini razlog zbog kojeg bih je preporučio.“

Zaplet – koji je opisan kao „veoma slab i monoton“ – prati odrastanje jedne devojke u distopijskom svetu koji huška decu jednu protiv drugih zarad zabave.

„Devojka sa tetovažom zmaja“, Stig Lašon

Iako se roman „Devojka sa tetovažom zmaja“ Stiga Lašona vinuo na vrh top-lista i bio predložak za uspešan istoimeni film, kritičari nisu bili oduševljeni ovim kriminalističkim romanom.

Njujork tajms ga je nazvao „neuverljivim“ i rekao da neće „osvojiti nijednu nagradu za karakterizaciju“ uprkos jedinstvenoj i razuzdanoj junakinji Lizbet Salander. U tom duhu je kritičarka Suzan Koen izjavila: „Ovo je verovatno jedna od najgorih knjiga koje sam ikada pročitala“.

Autor: Frenk Olito
Izvor: insider.com
Prevod: Aleksandra Mišić