VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

12 činjenica o „Zločinu i kazni“ Fjodora Dostojevskog

U romanu Fjodora Dostojevskog iz 1866, bivši student Raskoljnikov planira i izvršava divljačko ubistvo da bi testirao sopstvenu teoriju o tome da je on sam izuzetan čovek. Njegova posledična propast u krivicom ispunjenu patnju i duhovni nemir navela je mnoge da smatraju „Zločin i kaznu“ jednim od psihološki najdubljih dela fikcije.


 
1. Dostojevski je odustao od vojne karijere

Otac budućeg pisca, penzionisani hirurg ozbiljnog i strogog karaktera, ugovorio je sinu obuku za karijeru vojnog inženjera. Međutim, Dostojevskog je oduvek privlačila gotska i romantična književnost, i čeznuo je da se oproba kao pisac. Iako je diplomirao na Vojnoinženjerskoj akademiji u Sankt Peterburgu 1834. i dostigao čin potporučnika, Dostojevski je napustio službu da bi se potpuno posvetio svom zanatu.
 
2. Njegovo rano delo je hvaljeno zbog psiholoških shvatanja

Dostojevski je 1846. objavio svoju prvu novelu „Bedni ljudi“. Ispričana kroz pisma koja siromašni službenik razmenjuje sa svojom ljubavlju, isto tako siromašnom devojkom koja je pristala da se uda za bogatu ništariju, priča opisuje težak psihološki teret siromaštva. Dostojevski je primerak dao prijatelju, koji ga je pokazao pesniku Nikolaju Nekrasovu. Obojica su bila zadivljena dubinom i emotivnom snagom knjige, i odmah su na nju skrenuli pažnju Visarionu Belinskom, glavnom ruskom književnom kritičaru. Belinski je proglasio Dostojevskog za narednog velikog ruskog talenta.
 
3. Dostojevski je bio u zatvoru

U vreme kada je pisao „Bedne ljude“, Dostojevski je počeo da prisustvuje diskusijama sa drugim mladim intelektualcima o socijalizmu, politici i kmetstvu, ruskom sistemu u kom su seoski radnici bili pod vlašću bogatih zemljoposednika. Dostojevski i drugi članovi grupe su bili uhapšeni 1849. pod sumnjom za revolucionarne aktivnosti. Mesecima je bio u užasnom zatvoru, a zatim je bio izveden na javni trg na streljanje. U poslednjem trenutku, stiglo je pomilovanje od cara; čitava šarada je bila deo kazne. Ovo iskustvo je ostavilo dubokog traga na njemu, reafirmišući njegova duboko religiozna verovanja, i nadahnjujući ga za moralna pitanja koja postavlja u „Zločinu i kazni“.



4. Radnja romana „Zločin i kazna“ je originalno predstavljena iz prvog lica

Dostojevski je nameravao da „Zločin i kazna“ bude ispovest u prvom licu. Na kraju se ipak prebacio na sveznajući glas u trećem licu koji čitaoca uranja pravo u izmučenu psihu glavnog lika.
 
5. Glavni lik, Raskoljnikov, nije bio jedini koji je imao novčane probleme

Njegov tvorac, Dostojevski, borio se sa stalnom zavisnošću od kocke, zbog koje je često morao brzo da piše, kako bi otplatio svoje kockarske dugove. Nedugo po objavljivanju „Zločina i kazne“, Dostojevski je objavio i poluautobiografski kratki roman „Kockar“.
 
Raskoljnikov koristi sekiru – tradicionalno oružje ruskog seljaka

Više od veka pre nego što je Patrik Bejtmen postao „Američki psiho“, Raskoljnikov je pomoću sekire ubio zalagaoničarku Aljonu Ivanovnu, škrtu, ali bespomoćnu staricu, i njenu nesrećnu mlađu sestru Lizavetu Ivanovnu. Prema knjizi „The Icon and the Axe: An Interpretive History of Russian Culture“ („Ikona i sekira: Interpretativna istorija ruske kulture“) Džejmsa Bilingtona, sekira predstavlja osnovno oruđe ruske civilizacije – sredstvo pomoću kojeg čovek osvaja šumu i koje je simbol fizičkog rada. Stoga, Raskoljnikova kasnije zbog izbora oružja ismevaju kmetovi kriminalci sa kojima služi kaznu za ubistvo u Sibiru. Pošto je Raskoljnikov školovani mislilac, oni mu govore: „Ti si gospodin! Nije trebalo da ideš da radiš sa sekirom, to uopšte nije gospodski.“
 
Raskoljnikov je podeljen imenom„Raskol“ znači cepanje ili podela

Odnosi se na razdor koji se desio u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u 17. veku. Dostojevski je bio revnostan hrišćanin koji se potrudio da ostavi tragove pravoslavnih simbola u svom delu; ime „Raskoljnikov“ je prikladan izbor za podeljenu ličnost koja se ispoljavala ili kao preosetljivi intelektualac ili kao manijak sa sekirom.
 
Raskoljnikov je kontradikcija moralnih i nemoralnih pobuda

Sposoban i za darežljivost i heroizam, Raskoljnikov podleže sopstvenoj ideologiji. On postaje zatrovan utiskom da može da počini ubistvo bez moralne kazne jer će mu finansijska sredstva koja bi time dobio omogućiti da upotrebi svoje superiorne talente u korist čovečanstva – tako opravdavajući svoj nasilni zločin. Ipak, na suđenju isplivaju detalji o tome kako je pružio veliku pomoć kolegi studentu obolelom od tuberkuloze. Kada je student umro, Raskoljnikov je pomogao mladićevom siromašnom ocu, a kada je i ovaj umro, platio je njegovu sahranu.

Foto: George Grie - Own work / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia commons

9. Raskoljnikov dobija blagu kaznu

U ranom 19. veku, bilo je tipično telesno kažnjavanje (poput šibanja granama) za ozbiljne zločine, ali dok je Dostojevski napisao „Zločin i kaznu“, pokret ka reformi je uzimao maha. Progon u Sibir na određeni broj godina, ponekad uz osudu na težak rad, postao je uobičajena kazna za ubistvo s predumišljajem. Relativno blaga kazna od osam godina Raskoljnikovu je možda dodeljena zbog dobrih osobina koje su isplivale tokom suđenja. Raskoljnikovu pomažu i drugi faktori: dobrovoljno je priznao, „nije imao koristi od onoga što je ukrao“ i presuđeno je da je bio u „nenormalnom mentalnom stanju“ kada je počinio zločin.
 
10. Kritike su bile pomešane

„Zločin i kazna“ se prvo pojavio u vidu nastavaka u časopisu i odmah je privukao pažnju šire publike. Međutim, nisu svi bili oduševljeni; među onima kojima se nije svideo su bili politički radikalni studenti, koji su se osećali kao da im je roman pripisao ubilačke sklonosti. Jedan kritičar je postavio retoričko pitanje: „Da li je ikada postojao slučaj da je student počinio ubistvo radi pljačke?“
 
11. Napravljeno je više od 25 filmova „Zločina i kazne“...

Nemi film „Raskoljnikov“ iz 1923. nemačkog režisera Roberta Vinea (koji je režirao i ekspresionističko remek-delo „Kabinet doktora Kaligarija“) debitovao je kao jedna od prvih filmskih adaptacija romana. Usledilo je još mnogo drugih filmskih i televizijskih verzija, uključujući američku, japansku, finsku, indijsku, sovjetsku i britansku produkciju.
 
12. ...ali nijedan nije uradio Alfred Hičkok

To nije bilo zbog toga što je Hičkok mislio da je roman ispod njegovog nivoa. Kao što je Džonatan Kou napisao za „Gardijan“, filmadžija Fransoa Trufo je jednom pitao Hičkoka zašto nikada nije napravio filmsku verziju „Zločina i kazne“. „U romanu Dostojevskog ima mnogo, mnogo reči i svaka od njih ima svoju funkciju“, odgovorio je Hičkok. „Da se to stvarno prenese kinematografski, zamenjujući jezik kamere i pisanu reč, film bi morao da traje 6 do 10 sati. Inače ne bi ništa valjalo.“

Autor: Rej Kavano
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dorđe Radusin
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
veliki broj biblioteka učestvuje u noći knjige laguna knjige Veliki broj biblioteka učestvuje u Noći knjige
06.12.2019.
Manifestaciji Noć knjige, koja se 13. decembra održava od 17 sati do ponoći, priključile su se brojne biblioteke iz Srbije i regiona, koje će organizovati posebne popuste i programe za čitaoce. &...
više
 nož i isusovi memoari dva različita romana sa suštinski istom porukom laguna knjige „Nož“ i „Isusovi memoari“– dva različita romana sa suštinski istom porukom
06.12.2019.
Nož. Reč prosta, „svega tri slova, a zvučna reč, oštra reč, reže uši… NOŽ! Lak za poneti, težak za podneti. Oštrog sečiva, tupe pameti! Brz da ubije, spor da se zaboravi!“ Koja je rez...
više
đampa lahiri o izazovima preveđenja romana pertle  laguna knjige Đampa Lahiri o izazovima preveđenja romana „Pertle“
06.12.2019.
Želja da se obuzda i želja da se pruži sloboda: to su dijametralno suprotni nagoni, pozitivan i negativan naboj, koji prožimaju roman „Pertle“ Domenika Starnonea. Glagol sadržati (obuzdavati), na ital...
više
juval noa harari mislim da bi trebalo da se usredsredimo na očuvanje planete laguna knjige Juval Noa Harari: Mislim da bi trebalo da se usredsredimo na očuvanje planete
05.12.2019.
Pisac i istoričar Juval Noa Harari nas svojim knjigama neumorno podseća na to da tehnološki napredak ne obećava ružičastu budućnost. Ili bar ne za sve nas. Ovaj izuzetni intelektualac u svoja promišlj...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.