10 poznatih pisaca i njihovih nedovršenih rukopisa

Šta da radimo kada pisac umre i ostavi nedovršeno delo? Da li da ga ostavimo da trune u sefu, odložimo ga u arhivu ili objavimo da ga ceo svet vidi iako to nije ono što je pisac nameravao? Ovaj problem se pojavljuje češće nego što biste pomislili, jer većina pisaca ima mnogo nedoteranih rukopisa koji se kriju negde među njihovim beleškama. Iako neki pisci traže da se njihova nedovršena dela unište, tako nešto bi lišilo svet blaga. Pročitajte o nekoliko primera nedovršenih rukopisa poznatih pisaca – za neke možda niste znali da su tehnički nepotpuni.



1. Vladimir Nabokov – „Laurin original“

Pre nego što je umro 1977, Vladimir Nabokov je ostavio nedovršeni rukopis za knjigu koju je preliminarno naslovio „Laurin original“. Knjiga na 138 indeks-kartica kazuje priču o „bezimenom 'čoveku od pera' i dvadesetčetvorogodišnjoj udavači“, kako je naveo Gardijan. Nabokovljev sin Dimitri je 2008. godine otkrio da mu je otac dao avetinjski blagoslov da objavi knjigu. Prema Dimitriju, otac mu se ukazao s one strane groba i rekao: „Baš si se zaglavio u pravu zbrku. Samo napred, objavi knjigu.“

2. Čarls Dikens – „Tajna Edvina Druda“

Kada je umro 1870, Dikens je završio samo šest od planiranih dvanaest tomova „Tajne Edvina Druda“. Nažalost, njegova smrt je značila da identitet ubice nikada neće biti otkriven – ali stvari su mogle da budu drugačije da je kraljica Viktorija volela spojlere: tri meseca pre smrti, Dikens je poslao pismo kraljici sa ponudom da podeli saznanje „o knjizi sa njom pre nego sa njenim podređenima“. Odbila je ponudu i nikada nećemo saznati šta je mogao da joj kaže. Ovo nije sprečilo barem tuce ljudi da pišu nastavke i prerade, uključujući jednu od štampara iz Vermonta, koji je tvrdio da je kanalisao Dikensovog duha pomoću svog „pera za duhove“.



3. Vergilije – „Eneida“

Epska poema smeštena u godine posle Trojanskog rata, Eneida je ostala nedovršena kada je njen autor, Vergilije, umro 19. godine p. n. e. Prema tradiciji, Vergilije je tražio da rukopis bude spaljen, ali car Avgust je naredio Vergilijevim književnim naslednicima da ga objave sa što manje izmena.

4. Mark Tven – „Tajanstveni stranac“

Po svojoj smrti 1910, Tven je iza sebe ostavio tri nedovršena rukopisa za tri različite, ali povezane priče – „The Cronicle of Young Satan“ („Hronika mladog Satane“), „Schoolhouse Hill“ („Brdo Skulhaus“) i „Broj 44, Tajanstveni stranac“. Tvenov biograf, Albert Bigelou Pejn, je 1916. godine sastavio sve tri u knjigu „Tajanstveni stranac“, baziranu uglavnom na „Hronici mladog Satane“, ali sa završetkom iz „Broja 44“. Stepen do kog je delo bilo Pejnov proizvod, naspram Tvenovog, nije bio poznat do šezdesetih godina dvadesetog veka, kada su izdavači objavili drugu verziju koja je navodno bila bliža Tvenovoj originalnoj ideji. Mračna, snolika priča se sada smatra Tvenovim poslednjim velikim delom.

5. Kafkini romani 

Imali bismo veoma malo dela Franca Kafke da nije bilo njegovog buntovnog prijatelja i kolege pisca, Maksa Broda. Kafka nije izdavao mnogo za života i ostavio je tri velika nedovršena romana – „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“ – kada je umro 1924. Tražio je od Broda, njegovog književnog naslednika, da ih uništi, ali ga Brod, srećom po nas, nije poslušao.

6. Ernest Hemingvej – „Rajski vrt“

Ernest Hemingvej je započeo „Rajski vrt“ 1946. godine i radio je na njemu više od petnaest godina sa prekidima, do svoje smrti 1961. godine, kada ga je ostavio nedovršenog. Međutim, knjiga je konačno objavljena 1986. posle kontroverznog uređivanja koje ju je skratilo bar za dve trećine i izbačen je čitav podzaplet. Intrigantno je što neki učenjaci tvrde da je Hemingvej ovim delom osnivao novi pravac, i stilistički i sadržajno, a da je uređivanje sve to žrtvovalo i saželo.

7. Truman Kapote – „Uslišene molitve“

Tokom poslednjih godina svog života, Truman Kapote je često tvrdio da radi na knjizi pod nazivom „Uslišene molitve“. (Potpisao je ugovor samo dve nedelje pre nego što je roman „Hladnokrvno“ izašao u knjižarama i postigao spektakularni uspeh.) Ali uprkos produžavanju rokova sa izdavačima u više navrata i izdašnom avansu, roman „Uslišene molitve“ nikada nije dovršen. Tokom pojavljivanja u jednom šouu 1971. godine, Kapote ga je nazvao „posthumnim romanom“, govoreći: „Ili ću ja da ubijem njega ili će on da ubije mene“.

Četiri poglavlja knjige su konačno objavljena u Eskvajeru 1975. i 1976. godine sa katastrofalnim rezultatima: knjiga je bila blago zamaskirani prikaz života bogatih i slavnih, od kojih su mnogi bili Kapoteovi prijatelji. Zapanjena nakon što se prepoznala u poglavljima, većina Kapoteovih prijatelja ga je napustila – gurnuvši pisca tako sunovrat droge i alkohol, od čega se, neki navode, nikada nije oporavio.

Preostala poglavlja knjige su delimično misterija. Možda još čame negde u sefu (neki tvrde da su u ormariću autobuske stanice u Los Anđelesu). Drugi misle da nikada nisu ni postojala, uprkos svim Kapoteovim pričama. Bilo kako bilo, tri poglavlja iz Eskvajera su objavljena u formi knjige 1987. godine (tri godine nakon Kapoteove smrti) pod nazivom „Uslišene molitve: Nedovršen roman“. Kritičari mu nisu bili naklonjeni. Jedan je rekao: „Nikada nije dovršen, jer nije vodio ničemu.“

8. Nikolaj Gogolj – „Mrtve duše“

Nikolaj Gogolj je dobar deo drugog dela svog remek-dela „Mrtve duše“ ostavio nedovršenim. Navodno je spalio veliki deo završenog drugog dela samo nekoliko nedelja pre smrti, tokom verskog posta. Kao što je poznato, knjiga se završava usred rečenice, iako stručnjaci imaju podeljena mišljenja da li je ovo bilo namerno ili ne.

9. Robert Muzil – „Čovek bez osobina“

Jedan od najvećih evropskih romana 20. veka ostao je nedovršen. Muzil je radio na trotomnoj „priči ideja“, smeštenoj u Beč pred početak Prvog svetskog rata, više od 20 godina – stvorivši naposletku rukopis koji se proteže na skoro 2000 strana. Dva toma su objavljena tridesetih godina dvedesetog veka, a poslednji tom je objavljen posthumno uz pomoć Muzilove žene Marte. Iako je ovaj roman skrenuo malo pažnje na Muzila tokom njegovog života, danas se smatra ključnim delom književnog modernizma.

10. Džefri Čoser – „Kenterberijske priče“

Čoser je radio na „Kenterberijskim pričama“ 25 godina, do svoje smrti 1400. godine. Iako sadrži više od 20 priča – navodno kazivanih od strane hodočasnika koji su održali takmičenje u pripovedanju na putu ka Kenterberijskoj katedrali – Čoser je planirao da delo bude mnogo duže. Nepotpuna priroda priča je navela druge srednjovekovne pisce da pokušaju da završe ono što je Čoser započeo, iako bi on bez sumnje pobedio na bilo kom takmičenju u pripovedanju.

Spisak je prvi put objavljen 2015, a ponovo je izašao 2019.

Autor: Bes Lavdžoj
Preuzeto sa: mentalfloss.com
Prevod: Đorđe Radusin