10 omiljenih knjiga Jua Nesbea

Pred vama je lista knjiga koje bi poznati autor poneo na pusto ostrvo.

„Magbet“, Vilijem Šekspir

Kada mi je izdavač ponudio da napišem roman za njihovu novu seriju romana zasnovanih na Šekspirovim dramama, rekao sam: „Može, ako mogu da dobijem 'Magbeta'. Zašto? Zato što je krvav. Kratak. I odličan. Ne znam da li im se dopao moj odgovor, ali dali su mi 'Magbeta'.“

„Glad“, Knut Hamsun

Ovo je za mene oduvek bio vrhunski, boemski roman. U životu svakog mladog čoveka postoji određeni period kada osećate da se Hamsun, Dostojevski i Hemingvej obraćaju vama i nikom drugom.

„Lolita“, Vladimir Nabokov

Kako postignete da naterate čitaoca da saoseća, ili makar da toleriše junaka koji oseća požudu prema detetu? Ne znam. To može samo mnogo dobar pisac. I verovatno je dobra ideja da roman počnete sa ljubavnom izjavom potencijalnog pedofila, izrečenom na vrlo strastven i iskren način, tako da čitalac, kada poželi da pobegne, uvek može da se vrati na to: on nju stvarno voli.

„Pan“, Knut Hamsun

Ovo sam izabrao zbog lepote proze i predela, fascinantnih protivrečnosti u junacima, i zbog mračnog, suptilnog humora.

„Moja borba“, Karl Uve Knausgor

Nakon pročitanih tridesetak strana ovog šestotomnog, prustovskog dela o preispitivanju duše, znao sam da je to previše. Zato i jeste genijalno.

„Max, Mischa & Tetoffensiven“, Johan Harstad

Pored Knausgora, Harstad je verovatno najbolji norveški pisac današnjice. Roman govori o dečaku koji se sa porodicom seli iz Norveške u Ameriku, gde odrasta tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka, dakle, to je autsajderski pogled na američko društvo, napisan sa hirurškom preciznošću i humorom očajnika. Ako volite debele, epske knjige, poput  DeLilovog „Podzemlja“, ovo će vam se verovatno svideti.

„Ubica u meni“, Džim Tompson

Prvi kriminalistički roman zbog kojeg sam poželeo da i sâm napišem jedan. To je izvorni „Američki psiho“, napisan tridesetak godina ranije.

„Suicide“, Eduar Leve

Kratak, ali izuzetno snažan, roman istovremeno nežan i brutalan. Iznenadio sam se koliko je ovaj autor malo poznat, čak i u Francuskoj.

„Ham on Rye“, Čarls Bukovski

Ovo sam čitao kao student, i pomislio sam da samo ja ili neko od mojih prijatelja može da razume taj sirovi humor i slatku tugu. Stoga je za mene bilo ogromno iznenađenje kada sam tokom letnjeg raspusta zatekao svog oca kako sedeći u svojoj fotelji čita ovu knjigu i smeje se na sav glas. To vam je kao da su vaši roditelji prekopirali vašu plej-listu i stvarno se oduševili pesmama; niste sigurni da li se osećate ugroženo ili ponosno.

„Gentlemen“, Klas Estergren

Ovo je u Švedskoj kultni roman, još od kada je objavljen osamdesetih godina, a do određene mere je postao popularan i u Norveškoj. Na zanimljiv način spaja elemente klasične književnosti i šunda i odiše jednom bezbrižnom atmosferom, što u kombinaciji sa velikim talentom autora rezultira delom koje me podseća na roman „Basketball Diaries“, Džima Kerola. Oba na specifičan način prikazuju vreme i mesto, tako da poželite da se preselite u Stokholm ili Njujork.

Izvor: vulture.com
Prevod: Maja Horvat