10 najpoznatijih divova iz svetskih mitologija

Divovi zauzimaju važno mesto na popisu natprirodnih bića koja se pojavljuju u mitologijama raznih svetskih kultura. Iako raspolažu nadljudskom snagom i zadivljujućim sposobnostima, većina legendi predstavlja ih kao tragične figure čija životna priča obično ima neslavan kraj. Predstavljamo vam neke od najzanimljivijih gorostasa iz predanja.

Atlas – div koji na plećima nosi nebeski svod

U grčkoj mitologiji, Atlas je bio jedan od titana koji su učestvovali u pobuni protiv bogova sa Olimpa. Kada su titani izgubili, Zevs je osudio Atlasa da zauvek na plećima nosi nebeski svod. Prilika da se oslobodi ovog tereta ukazala mu se samo jedanput, i to kada ga je Herakle zamolio da mu donese zlatne jabuke iz vrta Hesperida. Kako bi Atlas obavio zadatak, Herakle mu je ponudio da nebo prihvati na svoja leđa. Kada je nabrao jabuke, Atlas je rekao Heraklu da će ih sam odneti kralju Euristeju. Shvativši da Atlas pokušava da ga prevari i zauvek mu prepusti svoj teret, Herakle je morao da pribegne lukavstvu: požalio se da ga teret žulja i zamolio Atlasa da ga nakratko pridrži kako bi se bolje namestio. Čim se nebeski svod ponovo našao na leđima naivnog Atlasa, Herakle je zgrabio jabuke i nastavio svojim putem.

Ovo nije jedina priča u kojoj je Atlas izvukao deblji kraj u susretu sa nekim legendarnim junakom. Bežeći od čudovišnih gorgona nakon što je odsekao Meduzinu glavu, slavni heroj Persej je u severoistočnoj Africi bio primoran da zatraži Atlasovu pomoć. Atlas je odbio da mu pruži utočište, jer mu je bilo prorečeno da će mu jedan Zevsov potomak doneti nevolje. Persej je stoga izvadio Meduzinu glavu iz torbe i okamenio ga. Tako je, prema grčkoj mitologiji, nastao planinski masiv Atlas.

Balor – jednooki bog smrti

Prema irskoj mitologiji, Balor je bio jednooki kralj Fomorijanaca, divova iz najranijeg perioda istorije irskih ostrva, i bog smrti. Balorov pogled bio je smrtonosan i on je zbog toga svoje jedino oko otvarao samo u slučaju nužde. Kada je saznao od druida za postojanje proročanstva prema kojem je trebalo da ga ubije rođeni unuk, ovaj strašni vladar je smislio plan kako da njegova ćerka Etlin nikada ne dođe u kontakt sa muškarcem: odlučio je da je zatvori u kristalnu kulu na jednom ostrvu. Njegov plan se, međutim, pokazao neuspešnim i Etlin je posle izvesnog vremena rodila tri sina. Nemilosrdni Balor je tada naložio da se deca bace u more. Proročanstvo se na kraju ipak ostvarilo, jer je dečak po imenu Lug uspeo da preživi i kasnije povede Tuata De Danane, rasu irskih bogova, u bitku u kojoj je ubio dedu iskopavši mu oko.

Hrungnir – pijani nordijski div

Hrungnir je bio jedan od najvećih i najopasnijih divova u nordijskoj mitologiji. Posle jedne trke, u kojoj je vrhovni bog Odin pobedio Hrungnira zahvaljujući svom osmonogom konju Slajpniru, Hrungnir se napio i počeo da preti kako će spaliti Asgard i pobiti sve bogove. (Sve osim boginja Freje i Sif, koje je planirao da povede sa sobom u Jotunhajm, zemlju divova.) Kada su im dosadile Hrungnirove pretnje, asgardski bogovi su pozvali Tora, koji je Hrungnira izazvao na dvoboj. Hrungnir se na dogovorenom mestu pojavio obučen u kameni oklop i naoružan džinovskim brusom. Tor je svojim čekićem Mjolnirom slomio oklop i brus i ubio Hrungnira. Verovalo se da su komadići Hrungnirovog brusa pali na Zemlju i da je od njih nastao kremen.

Hentili – divovi neznabošci

Hentili su divovi iz baskijske mitologije i veruje se da predstavljaju pagane koji su živeli u tim krajevima pre dolaska hrišćanstva. Hentili su bili ogromni, snažni i dlakavi i obožavali su da bacaju kamenje, zbog čega se verovalo da su oni odgovorni za nastanak megalitskih struktura u baskijskom regionu. Legenda kaže da su hentili izumrli nakon pojave ogromnog, sjajnog oblaka koji je najavio rođenje Isusa Hrista. Preplašeni hentili nisu bili spremni da prihvate dolazak nove ere i stoga su se sjurili sa planina i sakrili u jednom dolmenu, iz koga više nikada nisu izašli.

Veruje se, međutim, da je jedan hentil preživeo. Priča se da je Olencero, krupni, mrzovoljni div, koji je voleo da popije, posle nestanka svog naroda sišao u najbliže selo i prerezao grkljan svim pohlepnim seljanima koji su tog dana previše jeli. Legenda je po dolasku hrišćanstva prihvaćena i adaptirana, a Olencero je preobražen u baskijsku verziju Deda Mraza. U prečišćenoj verziji priče, on posećuje decu na Badnje veče i donosi im igračke koje je sam izradio.

Golijat – biblijski div

Golijat je div iz biblijske priče, poznat po tome što je u dvoboju pretrpeo poraz od slabijeg protivnika. Iz Prve knjige Samuilove saznajemo da je Golijat bio Filistejac iz grada Gata, koji je, prema legendi, nastanjivala drevna rasa divova. O njegovoj visini se još uvek vode rasprave – neki tumači biblijskih tekstova smatraju da je bio visok 204 cm, ali ima i onih koji veruju da je njegova visina iznosila čak 292,5 cm. U svakom slučaju, bio je daleko viši od žgoljavog pastira Davida, koji mu je izašao na megdan. U Bibliji takođe piše da je nosio bronzani oklop težine 60 kg.

U klasičnoj priči o odvažnom autsajderu, David, u čijim rukama počiva budućnost celog jednog naroda, izlazi pred Golijata naoružan običnom praćkom. Kamen iz mladićeve praćke pogađa diva u čelo i na mestu ga ubija. David zatim odseca Golijatovu glavu njegovim vlastitim mačem. Iz ove priče proistekao je izraz „borba Davida i Golijata“, što znači neravnopravna borba, u kojoj su pravda i pobeda na strani slabijeg.

Polifem – jednooki kiklop

Polifem je verovatno najpoznatiji predstavnik kiklopa, jednookih divova iz grčke mitologije. Prema Homerovoj „Odiseji“, Polifem je bio kiklop-ljudožder, sin Posejdona i morske nimfe Toose. Živeo je na jednom ostrvu sa ostalim kiklopima i provodio vreme uz stada koza i ovaca. Kada se jedne večeri sa stadom vratio kući, Polifem je u svojoj pećini zatekao Odiseja i deo njegove družine. Odisej mu se predstavio kao „Niko“ i ljubazno ga zamolio da im ukaže gostoprimstvo. Umesto odgovora, krvoločni Polifem je proždrao dva Odisejeva druga.

Odisej nije smeo da reaguje, jer je jedino Polifem mogao da odgurne ogromni kamen sa ulaza. Umesto toga, počeo je da smišlja plan bekstva. Sledeće večeri, nakon što je Polifem pojeo još četvoricu njegovih saboraca, Odisej je uspeo da napije diva, a zatim i da mu uz pomoć preostalih drugova zabije kolac u oko. Ostali kiklopi su čuli Polifemovo zapomaganje i dotrčali mu u pomoć. Kada su ga pitali ko ga je povredio, Polifem je vrisnuo: „Niko!“. Kiklopi su pomislili da je poludeo i ubrzo su se razišli. Odisej i njegovi drugovi su se zatim privezali za trbuhe ovaca i čekali jutro. Slepi div je uzaludno tražio neprijatelje po pećini, ali pod rukama je osećao samo ovčije runo, a kada je u zoru pustio stado na ispašu, desetkovana družina je konačno bila slobodna.

Oni – japanski džinovski demoni

Oni su zastrašujući džinovski demoni iz japanskog folklora. Opisuju ih kao stvorenja nakaznog lika, crvene ili plave kože, sa po tri prsta na rukama i nogama i grotesknim rogovima na glavi. Od odeće obično nose samo pregaču sačinjenu od krzna divljih životinja. Obdareni su natprirodnom snagom i ispoljavaju snažan afinitet prema ljudskom mesu.

Oni obično žive u paklu, gde su završili zbog svojih užasnih postupaka, ali ima i onih koji tumaraju ovim svetom čineći razna nedela. U starijim pričama postoje i dobri demoni-zaštitnici: na primer, monasi koji su nakon smrti postali Oni da bi zaštitili svoj hram.

Japanci u proleće tradicionalno proslavljaju festival Setsubun, na kome bacaju zrna soje u vazduh kako bi oterali demone.

Gogmagog – poslednji britanski div

Priča se da je Gogmagog bio poslednji div koji je živeo na Britanskim ostrvima. Najviše informacija o njemu dobijamo od velškog hroničara Džefrija od Monmuta, koji u svom delu „Istorija kraljeva Britanije“ navodi da je Britanija (Albion) u davna vremena bila naseljena divovima. Jedan od njih bio je i dvanaest lakata visoki Gogmagog, snažni grubijan koji je bio u stanju da iz zemlje iščupa hrast kao da se radi o običnoj grančici. Jednog dana, Gogmagog je sa grupom od dvadesetak divova napao naseobinu kolonizatora čiji je vođa bio Brut, potomak legendarnog Trojanca Eneje. Doseljenici su pružili snažan otpor i u bici koja je usledila uspeli da pobiju sve divove – sve osim Gogmagoga.

Brut je Gogmagoga odveo svom pomoćniku Korineju, hrabrom ratniku koji je voleo da se rve sa divovima. Kada je borba počela, Gogmagog je svojom nadljudskom snagom uspeo da slomi tri Korinejeva rebra. Korineja je to toliko razbesnelo da je iznenada podigao diva, na ramenima ga odneo do vrha litice i bacio u more. Gogmagog je bio poslednji predstavnik svoje vrste. Korinej je kasnije nagrađen komadom zemlje koji je po njemu dobio ime Kornvol.

Kumbhakarna – proždrljivi div

Kumbhakarna je demon koji se pojavljuje u indijskom epu „Ramajana“. Bio je poznat po svom džinovskom stasu i nezasitom apetitu i kada je jednom prilikom bog Brama odlučio da ga nagradi zbog hiljadugodišnjeg isposništva, ostali bogovi su se uplašili onoga što bi Kumbhakarna mogao da zatraži kao nagradu. Na scenu je tada stupila boginja Sarasvati, koja je gorostasu „vezala jezik“ u trenutku kada se pojavio pred Bramom. Zbog toga je nesrećni Kumbhakarna, koji je planirao da zatraži blagoslov, od vrhovnog božanstva zatražio krevet i dugi san. Kada se osvestio, bilo je kasno – bio je osuđen da šest meseci godišnje provodi u snu.

Iako je, uopšteno govoreći, bio dobronameran, posle šest meseci dubokog sna Kumbhakarna se budio neopisivo gladan i proždirao je sve što mu se nađe na putu, uključujući i nevine prolaznike. Kada je Kumbhakarninom bratu Ravani jednom prilikom bila potrebna pomoć u bici, div je uspeo da se probudi tek kada ga je pregazilo krdo od hiljadu slonova. Kumbhakarna se tada priključio ratu protiv princa Rame, ali umesto da se ovenča slavom, on se toliko napio da je počeo da posrće po bojnom polju, donoseći svojoj strani više štete nego koristi. Rami je na kraju pošlo za rukom da ga ubije.

Orion – div koji se preselio među zvezde

Za Oriona, čuvenog lovca džinovskog rasta i izuzetne lepote, u grčkoj mitologiji se vezuju mnoge legende. Prema jednoj od njih, Orion se hvalio da je toliko vešt lovac da mu ne može uteći nijedna životinja na ovom svetu, a zatim je to počeo i da dokazuje. Njegovo ponašanje razljutilo je Geju, boginju zemlje i majku svih životinja, i ona je odlučila da kazni razmetljivca: iz njenog krila izašla je škorpija koja je ubila Oriona svojim ubodima. Boginja lova Artemida je tada prenela njegov lik na nebo. Druga priča kaže da se Orion zaljubio u Meropu, ćerku kralja Enopiona. Kako bi se oslobodio neželjenog prosioca, Enopion ga je opio i oslepio. Vulkan je tada naložio dečaku Kedalionu da sedne na Orionova ramena i povede ga ka istoku i mestu gde obitava bog Sunca. Kada su tamo stigli, Helije mu je vratio vid svojim zracima. Orion je zatim otišao da živi i lovi sa Artemidom. Artemidin brat Apolon je ubrzo postao ljubomoran na bliskost koja se razvila između dvoje lovaca i rešio da se otarasi Oriona. Kada je jednog dana Orion koračao kroz more, Apolon je izdaleka na površini vode primetio njegovu glavu, koja je ličila na tamnu tačku. On je odmah predložio sestri da isproba svoju streljačku veštinu na predmetu koji se u daljini jedva nazirao. Ne sluteći da je reč o prevari, Artemida je odapela strelu i usmrtila prijatelja. Kada je shvatila šta je učinila, ona se iskupila za greh tako što ga je prenela među zvezde u vidu sazvežđa Orion.

Autor: Kler Kok-Starki
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: publicdomainpictures.net