10 najpopularnijih tema u književnosti

U književnosti se obrađuju mnoge teme, i o tome se mnogo piše. Svaka priča ima temu – bilo da je jasno određena ili se krije između redova – a obrađivanje različitih tema književnom delu daje na dubini, priči na slojevitosti, naročito ukoliko su one univerzalne.

Stoga smo odlučili da istražimo najpopularnije teme u književnosti, uz adekvatne primere.

Od opsežnih koncepata, poput ljubavi i smrti, do konkretnijih ideja, poput odrastanja ili borbe između dobra i zla, potrudili smo se da pokrijemo širok spektar najučestalijih tema i knjiga u kojima se one pojavljuju.

Vežite se, polećemo!

1. Ljubav

Ne bi trebalo da začudi da ljubav zauzima prvo mesto na ovoj listi.

Kao jedna od najpopularnijih tema, ne samo u knjigama već i u filmovima i muzici, ljubav je univerzalna tema koja se može posmatrati sa različitih gledišta, i koja je u književnosti obrađivana na najrazličitije načine.

Tu su prva ljubav, izgubljena ljubav, zabranjena, neuzvraćena ljubav; ljubav između ljubavnika, između roditelja i dece, između braće i sestara, prijatelja; a tu je i ljubav koja uvek pobeđuje...

Šta god da pomislite a da ima veze sa ljubavlju, istraženo je u više navrata.

Koji bi to onda mogli biti primeri ljubavi u književnim delima?

Šekspirovo delo „Romeo i Julija“ će vam naravno prvo pasti na pamet – tragična priča o zabranjenoj ljubavi koja će imati užasan ishod.
„Gordost i predrasude“ autorke Džejn Ostin još jedan je klasičan primer, gde je istražena ljubav koja se natenane rađa, a koja je proistekla iz nesimpatija i nesuglasica.
Roman „Orkanski visovi“ Emili Bronte istražuje ljubav iz drugog ugla, naglašavajući da njen intenzitet ima moć da poremeti, pa i uništi živote ljubavnika.
Jedna od ključnih stvari u romanu „Čudo“ R. H. Palasija je fokus na bezuslovnu snažnu ljubav unutar porodice, naglašenu između roditelja i dece.

2. Smrt

Na drugom mestu, ljubavi za petama, nalazi se još jedna od univerzalnih književnih i životnih tema – smrt.

Teško da ćete naleteti na neku knjigu koja se ne bavi smrću na ovaj ili onaj način. Bilo da se radi o tugovanju nakon gubitka voljene osobe, egzistencijalnom preispitivanju prirode ciklusa života i smrti, ili zapitanosti da li uopšte ima života nakon smrti, ovo je učestala tema koja se krije u mnogim žanrovima.

Sledi nekoliko primera koji obrađuju temu smrti:

„Kradljivica knjiga“ Markusa Zusaka, gde je narator sama Smrt, koja istražuje prirodu uloge koju smrt igra u ljudskim životima pod okriljem Drugog svetskog rata u Nemačkoj.
U „Divnim kostima“ Alis Sebold obrađuje temu smrti kroz neuobičajenu prizmu: devojčica koja je nedavno ubijena posmatra i pazi na članove svoje porodice u nekoj vrsti limba, dok istovremeno pokušava da se pomiri sa sopstvenom smrću.
U romanu „Krive su zvezde“ Džona Grina glavni junaci – tinejdžeri – suočeni su sa neizlečivom bolešću i smrću koja im predstoji.
U serijalu o Hariju Poteru obrađene su mnoge teme (ako ne i sve sa ove liste). Ali ona koja možda ostavlja najjači utisak i prožima ceo serijal upravo je smrt, koja se neprekidno pojavljuje, od smrti Harijevih roditelja do Voldemorovih poslednjih pokušaja da postane besmrtan.

3. Dobro protiv zla

Borba između dobra i zla je tema koja se veoma ističe u serijalima iz žanra fantastike.

Ovde nije potrebno mnogo razglabati; knjige koje se bave ovom temom obično imaju scene bitki između dobra i zla, gde dobro uglavnom (ali ne i uvek) pobeđuje.

A evo i knjiga koje se bave ovom temom:

U Tolkinovom „Gospodaru prstenova“, priči o hobitima, vilenjacima i ljudima koji pokušavaju da poraze Saurona željnog moći i njegovu mračnu vojsku, dobro i zlo jasno su suprotstavljeni.
Serijal „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina istražuje svaku nijansu koncepata „dobra“ i „zla“, od prikaza ne preterano moralnih junaka do borbe sa zlikovcima celokupne priče, belim hodačima.
Magnum opus K. S. Luisa „Letopisi Narnije“ prati avanture četvoro braće i sestara koji otkrivaju potpuno novi svet u kom će sresti i dobre (npr. Aslana) i loše (npr. Belu Vešticu) junake.

4. Odrastanje

Ova često obrađivana tema u knjigama za decu i mlade (YA), takođe je zastupljena i u književnosti za odrasle.

Priče koje se bave ovom temom uglavnom govore o mladalačkim iskustvima junaka koja su ih dovela do gubitka dečje nevinosti i/ili suštinske promene stava prema životu.

Najpoznatije knjige o odrastanju su:

„Lovac u žitu“ Dž. D. Selindžera prati Holdena Kolfilda, šesnaestogodišnjaka koji prolazi kroz buntovničko i anksiozno tinejdžersko doba pedesetih godina prošlog veka.
Klasik Luize Mej Olkot „Male žene“ beleži životni put četiri sestre, od detinjstva do zrelog doba u devetnaestovekovnom Masačusetsu.
„Jedno drvo raste u Bruklinu“ autorke Beti Smit govori o Frensi Nolan koja će se suočiti sa realnošću odrastanja u sirotinjskom kraju Vilijamsburga s kraja 19, početkom 20. veka.
„Prednosti jednog marginalca“ Stivena Šboskog je priča o tinejdžeru Čarliju koji pokušava da se izbori sa životnim izazovima koji će mu se naći na putu odrastanja.

5. Moć i korupcija

Moć i korupcija dva su koncepta koji su nerazdvojivi i u raznim žanrovima književnosti zajedno obrađivani.

Moć u književnosti prikazivana je na najrazličitije načine, od nadmoći nad drugima do kontrole nad životima i smrću. Bilo koji vid moći može da podlegne korupciji, koja se često objašnjava kao zloupotreba moći, a u književnosti je razrađena tako da nas uputi u to do kojih granica su neki spremni da odu kako bi je dostigli.

Teme moći i korupcije zastupljene su u sledećim naslovima:

Šekspirov „Magbet“ je tragična priča u kojoj glavni junak željan moći podleže posledicama sopstvenih sebičnih ambicija.
„Životinjska farma“ Džordža Orvela još jedan je klasik koji dublje istražuje ovu temu; to je alegorijska priča o životinjama koje će se pobuniti protiv svojih gospodara – ljudi – i koja se završava užasnim ishodom.
Serijal „Igre gladi“ Suzan Kolins govori o distopijskom društvu kojim upravlja totalitarni režim koji svoju moć koristi kako bi manipulisao svojim građanima.
Ovo je drugi put da pominjemo „Gospodara prstenova“, ali ne možemo ga zaobići kada je centralna okosnica priče ona o moći i korupciji. Pa znate već, sve se odigrava oko „Prstena moći“ koji je Sauron specijalno stvorio kako bi pokvario one koji njime raspolažu.

6. Preživljavanje

Sva živa stvorenja imaju isti osnovni instinkt za preživljavanje, tako da ne čudi da je i ovo jedna od čestih tema u književnosti. Odskora je ova tema ponovo dobila na popularnosti zahvaljujući prilivu novih distopijskih romana.

Knjige koje istražuju ovu temu često imaju junake koji se bore sa spoljašnjim uticajem neke sile, kao što su životna sredina, bolest ili snažan protivnik.

Sledi nekoliko primera romana koji se bave preživljavanjem:

„Gospodar muva“ Vilijema Goldinga se fokusira na grupu dečaka koji su zaglavljeni na pustom ostrvu, beležeći njihov pokušaj da prežive i da se organizuju.
„Pijev život“ Jana Martela je priča o dečaku koji doživljava brodolom i pokušava da preživi u čamcu usred Pacifika.
U romanu „Soba“ Eme Donahju naići ćete na drugačiji osvrt na ovu temu: to je priča o ženi koja je kidnapovana i živi u zarobljeništvu sedam godina sa petogodišnjim sinom koji nikada nije iskusio život koji se odvija izvan sobe u kojoj su zatočeni.
„Put“ Kormaka Makartija je sumoran distopijski roman koji preispituje odnos između muškarca i njegovog sina dok pokušavaju da prežive u okrutnom okruženju.

7. Hrabrost i herojstvo

Priče o herojstvu i hrabrosti popularne su vekovima unazad. Zapravo, činjenica je da je jedna od najučestalijih narativnih (arhetipskih) struktura u svetu književnosti ono što nazivamo „herojsko putovanje“.

I ova tema je sagledavana na razne načine, ali su verovatno najučestalije „tradicionalne“ priče o herojima, o junacima koji su predodređeni za velika dostignuća, dok s druge strane imamo priče o „neočekivanim“ herojima koji postižu uspeh uprkos svim šansama.

Poznati naslovi koji obrađuju ovu temu su:

Tolkinov „Hobit“ je priča o neočekivanom junaku Bilbu Baginsu koji skuplja hrabrost i napušta svoj spokojni hobitski život kako bi krenuo u važnu potragu.
Serijal o Persiju Džeksonu Rika Riordana prati hrabre avanture glavnog junaka, sina boga Posejdona, u borbi sa mitološkim čudovištima i mračnim silama.
Robin Hud, junak iz folklorne baštine Engleske, poznat je po svom herojstvu – najviše po tome što krade od bogatih i daje siromašnima.

8. Predrasude

Ova tema je i dan-danas popularna na svim poljima u svetu, a u svetu književnosti odvajkada.

To su priče o junacima koji prevazilaze predrasude i koji menjaju način razmišljanja zarad većeg dobra, ali koje istovremeno istražuju destruktivne posledice predrasuda i brzopletih odluka koje su donete vođene njima.

Evo i nekoliko primera:

„Ubiti pticu rugalicu“ autorke Harper Li predstavlja jednu od najčuvenijih knjiga koje istražuju teme predrasuda i rasizma: belac Atikus Finč brani crnca Toma Robinsona koji je optužen za silovanje.
Već smo pomenuli ovaj klasik, ali valjalo bi i ovde – ipak je tu i taj čuveni naslov! „Gordost i predrasude“ Džejn Ostin je ljubavna priča zasnovana na prvim utiscima i pogrešnim procenama.
„Frankenštajn“ Meri Šeli istražuje predrasude i strah od nepoznatog kroz priču o doktoru Frankenštajnu i njegovoj „monstruoznoj“ kreaciji.

9. Pojedinac protiv društva

Priče koje se bave ovom temom za glavnog junaka imaju uglavnom nekoga ko je marginalizovan, autsajder, ko prkosi društvu u kom živi.

Ti junaci se razlikuju od većine, ako ne i od svih iz njihovog okruženja, pa se ili muče da se prilagode i ispune očekivanja društva ili se protiv njega pobunjuju (a nekad i oboje). Ova tema je izrazito zastupljena u distopijskim romanima.

A evo i nekoliko naslova:

„1984“ Džordža Orvela verovatno je najpoznatiji distopijski roman na planeti, čija radnja prati Vinstona Smita u borbi protiv opresivnog režima.
Roman „Haklberi Fin“ nosi naziv po glavnom junaku kom je teško da se prilagodi, zbog čega će pobeći iz rodnog mesta kako bi iskusio avanture po svom grošu.
„Čuvar sećanja“ autorke Luis Lauri je YA distopijski serijal koji prati odrastanje Džonasa, dečaka koji je „drugačiji“ u svetu koji je zasnovan na „jednakosti“.
Svetom romana „Farenhajt 451“ Reja Bredberija upravlja društvo koje ne samo da je zabranilo knjige već ih i spaljuje. Pratimo junaka i „vatrogasca“ Gaja Montaga koji će se posvetiti spasavanju knjiga.

10. Rat

Poslednja tema koje se dotičemo takođe je oduvek prisutna: rat.

Od istorijskih romana koji oživljavaju užase ratova koji su se u stvarnosti odigrali, do spekulativne fikcije u kojoj su zastupljene bitke između izmaštanih junaka, rat je oduvek zauzimao posebno mesto među temama koje su u književnosti obrađivane.

Slede naslovi koji se bave ratom:

„Zbogom oružje“ Ernesta Hemingveja prati Frederika Henrija u pokušaju da iza sebe ostavi užasne posledice rata.
„Rat i mir“ Lava Tolstoja rat stavlja u jedan od prvih planova; da budemo precizni, Napoleonov pohod na Rusiju i kako je taj pohod uticao na pet ruskih porodica.
Roman „Klanica pet“, koji je napisao ratni veteran Kurt Vonegat, često se naziva „antiratnim“ romanom, zahvaljujući osvrtu na razarajuće posledice Drugog svetskog rata, posebno na bombardovanje Drezdena.
Radnja klasika „Prohujalo sa vihorom“ Margaret Mičel smeštena je u Džoržiju i Atlantu i prati razmaženu ćerku plantažera tokom Američkog građanskog rata.

Nadamo se da će vam ovaj spisak biti od koristi pri pronalaženju novih naslova kojima ćete ispuniti police!

Autor: Kler Bredšo
Izvor: writersedit.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Unsplash

Podelite na društvenim mrežama: