10 misterioznih knjiga koje ćete želeti da posedujete

Cilj većine knjiga na ovom svetu je da svoje čitaoce zabave ili da im prenesu neku informaciju i objašnjenje. Ako im pritom uspe da kod publike probude emocije ili radoznalost, njihov zadatak je ispunjen.



Postoje, međutim, i književna dela koja su obavijena velom misterije. Njihov tajanstveni karakter može imati veze sa neobjašnjivim poreklom samih dela, kao i sa zapanjujućim zaključcima koji se iz njihovog sadržaja mogu izvući. U svakom slučaju, takve knjige nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

10. „Ra materijal“

Pripadnici grupe „L/L Research“ iz Kentakija 1984. godine objavili su knjigu koja se smatra  jednim od najznačajniih doprinosa pokretu nju ejdž. Pisci tvrde da sadržaj ovog spisa nije njihovo delo, već da je njegov tvorac biće „šestog denziteta“ po imenu Ra – isti onaj Ra koji se pojavljuje u egipatskoj mitologiji.

Informacije koje su pretočili u knjigu pisci su dobili tehnikom „kanalisanja“. Osoba kroz koju se vrši proces kanaliziranja naziva se „kanal“. Ulaskom u stanje transa ona omogućava natprirodnom entitetu da zaposedne njeno telo i koristi njen glas ili ruke kao sredstvo komunikacije.

Autori knjige su kontakt sa ovim bićem uspostavljali tokom grupnih meditacija, a beleške sa seansi  objavili su pod naslovom „Ra materijal“.

9. „Knjiga Urantije“

„Knjiga Urantije“ (Urantija je ime za našu planetu) je navodno takođe rezultat kanalisanja, ali u je ovom slučaju umesto ljudskog glasa za prenošenje znanja korišćena pisaća mašina. Vođa grupe koji je primio poruku bio je ugledni psihijatar dr Vilijam Sedler, koji je radio kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Čikagu.

Članovi grupe su isticali da ni oni, a ni sam izvor njihovih saznanja, ne žele da im bude pripisano autorstvo. Smatrali su da je od autora knjige daleko važnije ono o čemu ona govori, i da jedino njen sadržaj može biti predmet rasprave.

Ova knjiga pokriva gotovo sve moguće teme – od boga i „superuniverzuma“ do istorije naše planete, evolucije, religije i smisla duhovnosti. Postoji čak i segment posvećen Isusovom životu i učenju.

Reč je, navodno, o najpreciznijim informacijama koje ćemo ikada primiti, jer one su stigle direktno od metafitzičkih posmatrača, za razliku od sadržaja Biblije, koji je tokom vekova nebrojeno puta menjan.



8. „Test za psihopate“

Ova zanimljiva knjiga memoara autora Džona Ronsona, objavljena 2011. godine, opisuje njegovo putovanje u svet psihopatije. Ono što je otkrio, istovremeno je i fascinantno i uznemirujuće.

Poseta jednom od rečnika na internetu otkriva nam da su psihopate „osobe sa psihopatskim poremećajem ličnosti, koji karakteriše amoralno i asocijalno ponašanje, ekstremna egocentričnost i nedostatak sposobnosti da se oseti ljubav i izgradi bilzak odnos sa drugima“. Mnogi među nama smatraju da je takve osobe lako uočiti i da je većina njih negde zatvorena ili na lečenju.

Ronson nam otkriva da situacija nije tako jednostavna. Prema njegovim saznanjima, većina psihopata slobodno se kreće u društvu. Oni se koriste površnim šarmom i sposobnošću manipulacije kako bi nas uverili da su sasvim normalni, a ponekad čak i oponašaju emocije koje zapravo ne osećaju.

Autor čitaocima skreće pažnju na to da veliki broj ljudi, koji se nalaze u samom vrhu socioekonomske hijerarhije, mogu biti psihopate, jer upravo su njihove karakterne osobine ono što čoveka dovodi do samog vrha. Prema Ronsonovim otkrićima i mišljenju brojnih psihijatara, ne sme se odbaciti mogućnost da je većina nevolja koje pogađaju naš svet rezultat delovanja psihopata, dok je ostatak društva taj koji plaća cenu.

7. „Otisci bogova“

Opširno delo britanskog pisca Grejema Henkoka dovodi u pitanje prihvaćeni istorijski narativ. Henkok putuje po svetu u potrazi za misterijama starih civilizacija kao što su neobjašnjivo poznavanje zvezda ili sličnosti između arhitektonskih spomenika nastalih u društvima među kojima nije bilo nikakvog kontakta.

Njegova potraga počinje od mape iz 16. veka, na kojoj je Piri Reis prikazao oblik kopna na Južnom polu. Nema nikakve sumnje da ovaj otomanski kartograf nije mogao biti upoznat sa oblikom te geografske celine, jer je ona bila pokrivena ledom debljine jednog kilometra. Ovaj kontinent je pokriven ledom još od prošlog ledenog doba, koje se završilo pre više od 10 hiljada godina.

Ovo je samo jedan od mnoštva podataka koji su naveli Henkoka da zaključi da su antička društva primila korpus saznanja od neke starije napredne civilizacije, koja je bila u stanju da izvede složene zadatke poput mapiranja kontinenata. Tu civilizaciju su, navodno, uništili meteori koji su okončali ledeno doba i izazvali poplave širom zemaljske kugle.

6. „DMT: Duhovni molekul“

Kakva veza postoji između duhovnih iskustava i mozga? Mogu li se duhovna iskustva izazvati upotrebom psihodeličnih hemikalija? Ovo su pitanja na koja u knjizi „DMT: Duhovni molekul“ pokušava da odgovori dr Rik Strasman.

Strasman smatra da proces koji omogućava mistična iskustva mora imati biološku komponentu. On pretpostavlja da u mozgu postoji neki prirodni endogeni psihodelik (psihoaktivna supstanca) i da oslobađanjem te hemikalije nastaju „iskustvo bliske smrti“ i različita mistična iskustva.

Strasman iznosi više razloga zbog kojih veruje da je „krivac“ za te pojave jedinjenje pod nazivom dimetiltripamin (DMT). On je više puta predlagao da se nauka ozbiljno posveti proučavanju ovog fenomena, a i sam je sprovodio istraživanja o dejstvu ove supstance.

Učesnici njegovih eksperimentalnih sesija imali su utisak da je njihova duša napustila telo i letela brzinom svetlosti kroz prostor i vreme kao izbačena iz praćke. Nakon toga su stupali u kontakt sa različitim entitetima.

Da li su psihodelici ključ za razumevanje vantelesnih iskustava? Ili su ona samo artefakti svesti?



5. „Vodič za istraživače psihodelije“

„Vodič za istraživače psihodelije“ delo je Džejmsa Fadimana, „najmudrijeg i najcenjenijeg američkog poznavaoca psihodelika i njihove upotrebe“. Fadiman ovom knjigom ruši mit, koji dominira udžbenicima i internetom, da se psihodelici koriste isključivo iz zabave i da izazivaju zavisnost.

On objašnjava da upotreba ovih supstanci donosi mnoštvo pozitivnih rezultata u lečenju, rešavanju problema i duhovnoj sferi. Ističe da one ne izazivaju fizičku zavisnost i da zapravo mogu biti od pomoći u borbi protiv ovog problema.

4. „Vantelesna putovanja“

Robert Monro napisao je jednu od najboljih knjiga o astralnoj projekciji. Ona je lucidna, racionalna i nema nikakve veze sa nju ejdžom. Ovaj biznismen, koji se nije interesovao za religiju niti poticao iz religiozne porodice, krajem pedesetih godina prošlog veka iznenada je počeo da doživljava iskustva izlaska iz vlastitog tela. Budući da je bio razumno ljudsko biće, posetio je lekara i psihijatra. Obojica su tvrdili da mu nije ništa.

Odlučio je da svoja iskustva dokumentuje na naučni način i rezultat tog poduhvata bila je knjiga puna sjajnih opisa onoga što je doživeo na svojim „putovanjima“.

3. „Kibalion“

Ovo neobično delo informtivnog karaktera objavila su 1908. godine „trojica iskušenika“. Njegov cilj je da zainteresovane upozna sa sedam hermetičkih principa. Reč je o tajnom znanju koje su Hermesu Trismegistu navodno poverila egipatska božanstva, i koje se hiljadama godina prenosilo usmenim putem.

Autori pružaju čitaocu uvid u tajne i principe u vezi sa ljudskim umom i iskustvom, i objašnjavaju na koji način možemo uticati na njih i podrediti ih svojoj volji.



2. „Smaragdne tablice“

„Smaragdne tablice“ su takođe nastale u starom Egiptu, a njihov (navodni) autor zvao se Tot, što je još jedno od imena koja se koriste za Hermesa Trismegista. Ime je verovatno trebalo dodatno da istakne značaj njegovog učenja.

Velika mudrost, koju saopštavaju čovečanstvu, izložena je kroz metafore i zato treba imati na umu da nije bitno značenje upotrebljenih reči, već njihov odjek u ljudskoj duši.

Ponovo se, dakle, susrećemo sa knjigom mudrosti nastalom u Egiptu, što samo doprinosi njenom misterioznom karakteru. Delo, između ostalog, rešava zagonetku nastanka Velike piramide u Gizi objašnjenjem da je tu grandioznu tvorevinu podigao sam Tot, služeći se metafizičkim tehnikama.

1. „Autobiografija jednog jogija“

Knjiga je objavljena 1946. godine i upoznaje čitaoca sa fascinantnim životom Paramahanse Joganande. Jogananda je rođen u selu Gorakpur u Indiji i još od malih nogu bio je zainteresovan za duhovnost. Svedočio je velikom broju čuda i, uz pomoć svog učitelja, uspeo je da kroz meditaciju prizove uspomene na prošle živote, u kojima je pronašao objašnjenje za svoja interesovanja.

Kao i svaka druga knjiga koja se ne bavi svakodnevnim iskustvima većine, „Autobiografija jednog jogija“ naišla je na brojne kritike. To je potpuno razumljivo jer zapadnjaci uglavnom ne veruju u reinkarnaciju i čuda. Ipak, ako je istina ono o čemu ovaj guru piše, svet u kome živimo bi se iz korena promenio.
 
Autor: Bendžamin de Vris
Izvor: 10bestenliste.com
Prevela: Jelena Tanasković