Sajam knjiga 2019.
Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

10 književnih utočišta u Parizu: Omiljena mesta čuvenih pisaca

Pariz je poznat po svojoj kuhinji, modi i znamenitostima poput Ajfelove kule, ali ima i duboke korene u književnoj istoriji na koje bi trebalo da obratite pažnju prilikom sledeće posete glavnom gradu Francuske. Književni velikani poput Simon de Bovoar, Džejmsa Boldvina, F. Skota Ficdžeralda i Ernesta Hemingveja posejali su po ovom gradu književnu zaostavštinu na mnogim mestima.



Ako ste i sami pisac, teško da ćete negde pronaći bolju inspiraciju nego u ovih 10 barova, kafea, knjižara, bašti i restorana u koje su se nekada slivali mnogi veliki umovi. Takođe su ova mesta sjajne lokacije da se kao pravi knjigoljubac u njima stopite sa okruženjem uz neku dobru knjigu. Predlažemo vam 10 važnih lokacija u Parizu koje bi trebalo da ucrtate u svoju mapu obilazaka kada se sledeći put uputite u Grad svetlosti i ljubavi.

1. Prvo stajalište: Kolzeri de Lila (La Closerie des Lilas)

Ovaj šik kafe-bar i restoran u blizini Monparnasa poznat je po svojim svežim ostrigama, goveđem tartaru i terasi prepunoj jorgovana. U njemu su se redovno sastajale književne veličine poput francuskih pesnika Pola Verlena i Šarla Bodlera, dok se Pol Fort svakog utorka sastajao sa Gijomom Apolinerom i Maksom Žakobom kako bi čitali pesme.

Semjuel Beket, Men Rej, Oskar Vajld i Žan Pol Sartr samo su neki od pisaca i pesnika koji su redovno posećivali ovo mesto, a do posebnog isticanja ove lokacije došlo je sa pojavom američke inteligencije dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Ficdžerald, Hemingvej i Henri Miler su često navraćali na piće, a Hemingvej je i pisao o ovom baru u svojim memoarima o Parizu. Prema legendi, Ficdžerald je baš na ovom mestu dao prvi rukopis „Velikog Getsbija“ svom prijatelju Hemingveju na čitanje.

2. Drugo stajalište: Luksemburški park (Jardin du Luxembourg)

Na nekoliko minuta od polazne tačke ove ture po Parizu nalazi se Luksemburški park sa svojim elegantno potkresanim drvećem i divnim cvetnim aranžmanima, pravo mesto za opuštanje tokom sunčanog popodneva. Šarm ovog mesta svakako su primetili i veliki umetnici pa ga je tako Viktor Igo uzeo za mesto prvog sastanka Marijusa i Kozete u „Jadnicima“. Ovaj park se našao i u knjizi „Ambasadori“ Henrija Džejmsa dok se upravo u njemu odvija i poslednja scena u „Svetilištu“ Vilijama Foknera. Kada nisu o njoj pisali, čuveni pariski pisci su dolazili u ovu oazu mira u potrazi za inspiracijom – Pol Verlen i Andre Žid su često viđani kako lutaju parkom tražeći nadahnuće.

Kasnije tokom istorije ovaj park je postao omiljeno mesto američkih veličina poput Gertrude Stajn i njene partnerke Alis B. Toklas – živele su nekoliko blokova dalje i ugostile nebrojeno mnogo umetnika i pisaca u svom stanu. U Luksemburškom parku takođe su viđani i Ričard Rajt, Džejms Boldvin i Čester Hajms.



3. Treće stajalište: Kafe Turnon (Café Tournon)

Nedaleko od Luksemburške palate (senata) i parka, nalazi se manje poznat kafe koji je ipak važno mesto zaustavljanja na našoj pariskoj turi. Tokom pedesetih godina prošlog veka, u kafe „Turnon“ su redovno svraćali Džejms Boldvin, Ričard Rajt i Vilijam Gardner Smit. Kako je u Rajtovoj biografiji navedeno, on je često dolazio u kafe tokom popodneva, pio kafu, igrao fliper i sretao se sa kolegama piscima i prijateljima. Jedan od njih bio je i Čester Hajms sa kojim se nalazio, između ostalog, kako bi razmenili vesti o Americi. Kasnije je ovo postao omiljeni kafić novinara Džordža Plimptona i baš u njemu je „The Paris Review“ dobio svoj prvi oblik pod Plimptonovim vođstvom.

4. Četvrto stajalište: Knjižara „Shakespeare and Company“

Zaustavljanje u ovoj staromodnoj engleskoj knjižari koja gleda na Senu i katedralu Notr Dam postala je nezaobilazna stanica za većinu turista. Mnogi ipak ne znaju da je prvobitna lokacija ove knjižare bila nešto više, u Ulici Odeon, a pod pokroviteljstvom Silvije Bič. Od 1921. do 1940. godine ovo je bilo mesto na kome su se okupljali mnogi angloamerički pisci poput Hemingveja, Ficdžeralda, Gertrude Stajn i Ezre Paunda. Priča se da je Džejms Džojs koristio ovu knjižaru kao svoju kancelariju. Nakon što se prva knjižara zatvorila 1951. godine, Džordž Vitman je otvorio novu i nazvao je istim imenom u čast Bičove i njene ogromne književne zaostavštine. Uskoro je to mesto postalo cenjeni raj pesnika Bit generacije, pre svega Ginsberga i Barouza, a danas pothranjuje ambicije mladih pisaca koji rade u knjižari kako bi prodavali svoja dela.



5. Peto stajalište: De Mago (Les Deux Magots)

Ako postoji jedna oblast Pariza koja vrvi od književne istorije, to je četvrt Sen-Žermen, a ako je moguće to svesti na jedno mesto, onda je to kafe „De Mago“. Ovaj šik kafić je tokom godina stekao ugled kod čudne mešavine najbogatijih i prosečno bogatih turista koji posećuju grad. U njega su svojevremeno svraćali Žan Pol Sartr, Simon de Bovoar i Alber Kami na jaku kafu i filozofsku debatu, a onda nastavljali niz ulicu ka sledećem našem stajalištu. Povremeno su ovde dolazili i Hemingvej i Džojs, a kafe je postao pravo jezgro književnih aktivnosti pa je ustanovio i sopstvenu književnu nagradu 1933. godine.

6. Šesto stajalište: Kafe Flor (Café de Flore)

Odmah preko puta „De Mago“ nalazi se ovo mesto koje je takođe značajan lokalitet za francusku književnu istoriju. Apoliner je tu navraćao da bi pisao, dok je Andre Breton umeo da provodi po ceo dan na ovom mestu ili u kafeu preko puta. Često bi sa prijateljima noću navraćao i čuveni francuski pesnik Žak Prever.

Novu slavu kafe je doživeo tokom četrdesetih i pedesetih kada je postao važno sastajalište egzistencijalista. Slavni par Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr su dobre delove dana provodili ovde navodno pretresajući svoje filozofije od jutra do mraka. U znak prijateljskog rivaliteta, i ovaj kafe, poput „De Mago“, ima sopstvenu književnu nagradu.



7. Sedmo stajalište: Laperuz (Lapérouse)

Sledeće mesto na kojem se zaustavljamo je veoma cenjeni stari restoran i bar smešten na obali Sene, otvoren pre više od 150 godina. Počeo je sa radom krajem 18. veka i bio omiljeni „salon“ književnih veličina poput Viktora Igoa, Žorža Sanda, Alfreda de Misea i Gistava Flobera tokom sredine 19. veka. Oni su na privatnom, drugom, spratu koristili sobe za sastajanje i pisanje svojih remek-dela. Ovaj restoran je i danas veoma cenjeno mesto u Parizu: šarm starog sveta, veliki klavir i ljupki stari gipsani radovi nastavljaju da privlače književnu i kulturnu elitu. Jednostavno, ovo je jedan od najromantičnijih restorana u gradu, savršen za sastanke ili pićence uz olovku i blok za pisanje.

8. Osmo stajalište: Kafe Prokop (Café Procope)

Sada se zaustavljamo na mestu koje tvrdi da je najstariji javni kafe u Parizu. Osnovao ga je 1686. godine sicilijanski kuvar Frančesko Prokopio dei Kolteli i ubrzo je tokom 18. veka postalo važno mesto gde su svraćali majstor satire Volter i enciklopedista, filozof i umetnički kritičar Deni Didro.

Podstaknuti čudnim novim pićem nazvanim „kafa“, Volter, Didro i mnogi mislioci i pisci poput Žan-Žaka Rusoa i američkih revolucinara Bendžamina Frenklina i Tomasa Džefersona, sastajali su se ovde i upuštali u beskrajne uzavrele debate i razgovore. Priča se da je Volter umeo da popije i po četrdeset kafa dnevno, a nisu zaostajale ni njegove kolege pa ne čudi što su uspeli toliko toga da napišu tokom života. Kasnije su ovde navraćali romantičari poput Žorž Sand i Alfreda de Misea tako da se održao status kafea kao legendarnog književnog sastajališta.



9. Deveto stajalište: „Hemingvejev bar“ u hotelu „Ric“

Vreme je da pređemo na desnu obalu Sene i obiđemo dva poslednja mesta u okviru naše ture. Luksuzni hotel „Ric“ je više od palate i u njemu odsedaju neki od najbogatijih i najpoznatijih ljudi na svetu. Iako se ugled hotela visoko kotirao i pre Ernesta Hemingveja – francuski pisac Marsel Prust je nekada organizovao ovde ekstravagantne večernje zabave – ipak je Hemingvej zaslužio da ovenča svojim imenom bar ovog hotela. Danas važi za jedan od najbolje stilizovanih barova u celom Parizu.

Hemingvej i F. Skot Ficdžerald su proveli sate i sate u ovom baru, a kada se završio Drugi svetski rat, upravo je Hemingvej javno proglasio oslobođenje bara od nacista koji su ga okupirali kao vojno sedište. Bar se kasnije i našao u njegovom romanu „Sunce se ponovo rađa“, a autor je jednom napisao: „Kada sanjam o životu posle smrti u raju, uvek se odvija u pariskom 'Ricu'.“

10. Deseto stajalište: Kafe de la Pe (Café de la Paix)

Poslednje mesto na kome ćemo se naći je kafe na desnoj obali koji ima ozbiljan književni kredibilitet. Kada ga vidite, biće vam jasno zašto su mnogi pisci pili kafu ili večerali na ovom mestu koje se nalazi preko puta opere Garnije. Otvoren je 1862. godine kao deo „Grand hotel de la Pe“ i ubrzo postao omiljeno mesto za obrok domišljatog Oskara Vajlda. Francuski pisci Marsel Prust, Emil Zola i Gi de Mopasan često su večerali ovde pre odlaska u operu.

Izvor: tripsavvy.com
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

treći dan na sajmu knjiga književni velikani na štandu lagune laguna knjige Treći dan na Sajmu knjiga – Književni velikani na štandu Lagune
22.10.2019.
Velika poseta zabeležena je trećeg dana Sajma knjiga. Iako nije školski dan, bilo je i mnogo dece koja su na Lagunin štand, između ostalog, svraćala i zbog knjiga o njihovom omiljenom junaku Tomu Gejt...
više
sajam knjiga sreda na štandu lagune raspored potpisivanja i aktivnosti laguna knjige Sajam knjiga – Sreda na štandu Lagune – Raspored potpisivanja i aktivnosti
22.10.2019.
Dobra atmosfera na Sajmu knjiga se nastavlja, a na Laguninom štandu biće mnogo pisaca koje volite.   Laguna, Hala 1, 12.00: Andrija Milošević, „Mačak i skakutavo jaje“ Laguna, Hala 1, 13.0...
više
istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga laguna knjige Istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga
22.10.2019.
Organizatori britanskog festivala posvećenom kriminalističkom žanru „Capital Crime“ objavio je u avgustu ove godine rezultate istraživanja o čitalačkim navikama svoje publike i njenoj percepciji izdav...
više
osne sejerštad moramo da razumemo zašto je evropa napadnuta  laguna knjige Osne Sejerštad: „Moramo da razumemo zašto je Evropa napadnuta“
22.10.2019.
Spisateljica i novinarka Osne Sejerštad bila je strani dopisnik za norvešku televiziju i godinama izveštavala sa kriznih mesta i iz konfliktnih regiona. U svom dokumentarističkom romanu „Jedna od nas“...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.