10 činjenica koje niste znali o Tolstoju

Svi na ovom svetu znaju ko je Lav Tolstoj iako možda ne znaju ruski. Njegovo književno stvaralaštvo je inspirisalo i nastavlja da inspiriše generacije i generacije pisaca. Ipak, postoje neke činjenice koje čak ni najposvećeniji čitaoci možda ne znaju o ovom velikanu ruske književnosti i filozofije. Današnji dan, dan njegovog rođenja, savršen je da to i saznate.

Provodio je mnogo vremena na selu

Premda potiče iz bogate porodice, Tolstoj je preferirao jednostavna životna zadovoljstva. Najveći deo života proveo je na seoskom imanju Jasna Poljana, gde se šetao bosonog i učestvovao u radovima zajedno sa seljacima. Ta njegova ljubav ogleda se u nekim od njegovih junaka, kao što je Konstantin Ljevin iz romana „Ana Karenjina“.

Bio je istaknuti lingvista

Kao i mnogi plemići, Tolstoj je ovladao mnogim jezicima tokom svog života. Ne samo da je tečno govorio engleski, francuski i nemački jezik već je, između ostalog, umeo da čita na grčkom, latinskom, španskom, italijanskom, ukrajinskom, turskom i bugarskom jeziku. Njegova kućna biblioteka sadržala je 23.000 knjiga na 39 jezika.

Imao je užasan rukopis

Tolstoj je, dabome, bio čovek od reči, dok su mu dela poznata po obimnosti kao što je kapitalno delo „Rat i mir“. Na svu žalost njegovih urednika, Tolstojev rukopis bio je daleko od savršenog i teško ga je bilo protumačiti. Njegova supruga Sofija priskakala je u pomoć tako što je skoro svako njegovo remek-delo prepisivala pre nego što bi ga predali uredniku. Pred kraj njegovog života Sofija je prepisivala i njegov dnevnik, na sreću budućih generacija.

Nije želeo Nobelovu nagradu

S obzirom na to da ga smatraju jednim od najboljih pisaca svih vremena, čudno je što nikada nije bio razmatran za Nobelovu nagradu iz književnosti. Postoji jedna priča koja može rasvetliti šta se zaista dogodilo. Ruska akademija nauka je 1906. godine nominovala Tolstoja za Nobela, ali on to nije želeo pa je povukao „veze“ da se njegovo ime skloni sa liste kandidata. Po njegovom mišljenju, to mu je samo skratilo muke time što nije morao da je se kasnije odrekne.

Nije voleo Šekspira

Za života Tolstoj je cenio mnoge pisce. Prijatelj je bio sa mnogim svojim savremenicima čija je dela poštovao. Ipak, postojao je jedan pisac koji mu nikada nije prirastao za srce: Vilijam Šekspir. Moglo bi da se kaže da čak nije mogao da podnese ovog slavnog engleskog dramaturga. Čehov je jednom prilikom izrazio svoje mišljenje da je Tolstoj bio zapravo zastrašen genijem kakav je Šekspir bio.

Bio je ekskomuniciran

Iako možda ova činjenica zvuči radikalno, nije bilo toliko strašno. Tolstojevo raskrštavanje sa crkvom bilo je potpuno svojevoljno. Tolstoj je bio hrišćanin, bio je kršten i celog je života verovao u Boga. Naposletku se nije slagao sa određenim principima koje je Ruska pravoslavna crkva zastupala. Kao pisac po zvanju, Tolstoj je jasno i glasno izražavao svoje stavove. Nije prošlo mnogo vremena kada je Ruska crkva izdala pismo o ekskomunikaciji, pod pritiskom vlade.

Idealizovao je siromaštvo

Tokom života Tolstoj je formirao niz dogmatičnih uverenja koja je poštovao uprkos svom društvenom statusu i onome što je njega titula zahtevala. Konačno je odlučio da je ispravan način života onaj u siromaštvu, a želeo je i da se odrekne svih autorskih prava na svoja dela. Odvratila ga je njegova supruga, koja je bila zabrinuta za dobrobit porodice i budućnost njihove dece.

Bio je strastveni ljubitelj pisanja pisama

Iako aktivan kao pisac, Tolstoj je istovremeno vodio i mnoge prepiske. Bio je u kontaktu i sa svojom čitalačkom publikom širom sveta. Među poznatima sa kojima se dopisivao našao se i Mahatma Gandi, koji je, kao i sam Tolstoj, verovao da se zlo ne može pobediti silom i mržnjom.

Bio je vegetarijanac

Oko pedesete godine života Tolstoj je odlučio da se oproba kao vegetarijanac. Verovao je da će u budućnosti svi ljudi naposletku preći u vegetarijanstvo. Suvišno je reći da u to doba nije bilo uobičajeno biti vegetarijanac. Tolstoj je još jednom, kao i po mnogim drugim stvarima, bio daleko ispred svog vremena.

Bio je kockar

Kao i mnogi drugi muškarci tog doba, i sam Tolstoj je imao slabosti: kartanje. Bio je strastveni kockar i doživeo je ozbiljne gubitke. Jedna od najvećih prokockanih prilika bilo je zdanje na njegovom imanju u Jasnoj Poljani. Celu zgradu su rastavili i preneli sa imanja. Tolstoj je želeo da je otkupi, ali to nikada nije ostvario.

Autor: Anastasija Ilina
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: DepositPhoto