Zvonko Karanović o svom novom romanu „Tri slike pobede“
Svaki pisac ima svoju temu
Zanimaju me borci za svoj pogled na svet. Borba da se ostane svoj je suštinska ne samo kod umetnika, već i kod svakog čoveka koji ima kičmu
Dugo očekivana završnica književne trilogije „Dnevnik dezertera“ Zvonka Karanovića ovih dana je konačno stigla u knjižare. Reč je o romanu „Tri slike pobede“, koji je objavila „Laguna“. Kao i prethodna dva romana, i ova knjiga otkriva Zvonka Karanovića kao tvorca jedinstvene savremene priče, snažnih, filmičnih slika i dinamike. Kako sam pisac kaže, ovo je zapravo egzistencijalistički roman koji govori o tridesetogodišnjaku koji nastoji da pobegne od vremena u kojem živi.
Trebale su vam bezmalo tri godine da roman privedete kraju?
- Najvažnije je da je sada trilogija „Dnevnik dezertera“ završena. Bio je to poduhvat čiju veličinu sam shvatio tek pišući njen završni deo. Trebalo je zaokružiti životnu priču glavnog junaka i valjano motivisati i sve ostale likove koji se pojavljuju u trilogiji, ukomponovati roman tako da funkcioniše i sam za sebe, i kao deo trilogije. Takođe, sama priča (koja je trodelna) zahtevala je više prostora, širi i dublji zahvat. Bio sam veoma posvećen pisanju koje je u kontinuitetu potrajalo tri godine, tako da smo na kraju dobili i najobimniju knjigu od sve tri. S obzirom na širinu zahvata i tešku temu rata (prva trećina romana), trudio sam se da dinamičnim pripovedanjem, humorom, ironijom, akcijom, zanimljivim epizodama što više olakšam čitaocu, a da pri tom ne izgubim na ozbiljnosti.
Ispričali ste jednu tešku priču?
- „Tri slike pobede“ može da se okarakteriše kao egzistencijalistički roman. On govori o jednom tridesetogodišnjaku koji pokušava da pobegne od porodične sudbine i vremena u kojem živi. Glavni junak Ðorđe Uzelac je gradski momak, mačo i dendi, preprodavac markirane garderobe, koji ide kroz život bez mnogo udubljivanja u suštinske stvari, praktično bez muke. Međutim, za vreme NATO bombardovanja biva mobilisan i sticajem okolnosti poslat na Kosovo. Tu se susreće sa drugim, mnogo realnijim životom, upoznaje pravi karakter ljudi i to bude neka vrsta njegovog otrežnjenja, „buđenja“, shvati da je svet okrenut borbi, a ne uživanju. Počinje da sagledava svet drugačijim očima i odlučuje da kada se rat završi napusti zemlju i započne novi život u inostranstvu. Da bi ostvario svoj naum, on najpre mora da raščisti sa svojom prošlošću, čiji računi dolaze na naplatu u razorenoj postratnoj Srbiji, kao i da razreši svoje komplikovane odnose sa dvostrukim roditeljima jer je usvojeno dete. Pre nego što ode iz zemlje on mora da se „osveti“ svom biološkom ocu, koji ga je odbacio i za koga je uveren da je izvor svih njegovih trauma.
Vaši junaci su uglavnom sa margine, „skrajnuti“ likovi...
- Svaki pisac ima svoju temu. Mene zanimaju skrajnuti ljudi, oni sa margine, neprilagođeni sistemu, vremenu, sredini, strasni i vitalni borci za svoja ubeđenja, za svoj pogled na svet. U tragičnom vremenu oni su po pravilu heroji svakodnevice, ali istovremeno i gubitnici ukoliko se uspeh meri materijalnim. Borba da se ostane svoj je suštinska ne samo kod umetnika, već i kod svakog čoveka koji ima kičmu. Iako se radnja romana dešava u periodu od 8. maja 1999. do 5. oktobra 2000, dakle na fonu društvene stvarnosti starog društvenog sistema koji je na izdisaju, glavnog junaka ne interesuju rat i politika bez obzira na to što ga i te kako dotiču i utiču na njegovu sudbinu. On samo pokušava da dođe do svoje egzistencijalističke suštine, do svog identiteta.
Šest u jedan
- Poetski opus mi je veoma važan jer i pored tri objavljena romana sebe i dalje smatram pesnikom. Ovih dana mi u izdanju izdavačke kuće LOM (Flavio Rigonat) izlazi „Bodž set“ - knjiga sabranih pesama. U njoj će se naći svih šest zbirki pesama, koje su tokom poslednje dve decenije izlazile kod različitih izdavača i odavno nisu dostupne javnosti. Iako su reflektori pažnje javnosti uglavnom upereni na prozna ostvarenja, ovo je bila prilika da se publici ponudi na uvid moj dosadašnji pesnički rad.
Izvor: Glas javnosti
Autor: Mila Milosavljević
Zanimaju me borci za svoj pogled na svet. Borba da se ostane svoj je suštinska ne samo kod umetnika, već i kod svakog čoveka koji ima kičmu
Dugo očekivana završnica književne trilogije „Dnevnik dezertera“ Zvonka Karanovića ovih dana je konačno stigla u knjižare. Reč je o romanu „Tri slike pobede“, koji je objavila „Laguna“. Kao i prethodna dva romana, i ova knjiga otkriva Zvonka Karanovića kao tvorca jedinstvene savremene priče, snažnih, filmičnih slika i dinamike. Kako sam pisac kaže, ovo je zapravo egzistencijalistički roman koji govori o tridesetogodišnjaku koji nastoji da pobegne od vremena u kojem živi.
Trebale su vam bezmalo tri godine da roman privedete kraju?
- Najvažnije je da je sada trilogija „Dnevnik dezertera“ završena. Bio je to poduhvat čiju veličinu sam shvatio tek pišući njen završni deo. Trebalo je zaokružiti životnu priču glavnog junaka i valjano motivisati i sve ostale likove koji se pojavljuju u trilogiji, ukomponovati roman tako da funkcioniše i sam za sebe, i kao deo trilogije. Takođe, sama priča (koja je trodelna) zahtevala je više prostora, širi i dublji zahvat. Bio sam veoma posvećen pisanju koje je u kontinuitetu potrajalo tri godine, tako da smo na kraju dobili i najobimniju knjigu od sve tri. S obzirom na širinu zahvata i tešku temu rata (prva trećina romana), trudio sam se da dinamičnim pripovedanjem, humorom, ironijom, akcijom, zanimljivim epizodama što više olakšam čitaocu, a da pri tom ne izgubim na ozbiljnosti.
Ispričali ste jednu tešku priču?
- „Tri slike pobede“ može da se okarakteriše kao egzistencijalistički roman. On govori o jednom tridesetogodišnjaku koji pokušava da pobegne od porodične sudbine i vremena u kojem živi. Glavni junak Ðorđe Uzelac je gradski momak, mačo i dendi, preprodavac markirane garderobe, koji ide kroz život bez mnogo udubljivanja u suštinske stvari, praktično bez muke. Međutim, za vreme NATO bombardovanja biva mobilisan i sticajem okolnosti poslat na Kosovo. Tu se susreće sa drugim, mnogo realnijim životom, upoznaje pravi karakter ljudi i to bude neka vrsta njegovog otrežnjenja, „buđenja“, shvati da je svet okrenut borbi, a ne uživanju. Počinje da sagledava svet drugačijim očima i odlučuje da kada se rat završi napusti zemlju i započne novi život u inostranstvu. Da bi ostvario svoj naum, on najpre mora da raščisti sa svojom prošlošću, čiji računi dolaze na naplatu u razorenoj postratnoj Srbiji, kao i da razreši svoje komplikovane odnose sa dvostrukim roditeljima jer je usvojeno dete. Pre nego što ode iz zemlje on mora da se „osveti“ svom biološkom ocu, koji ga je odbacio i za koga je uveren da je izvor svih njegovih trauma.
Vaši junaci su uglavnom sa margine, „skrajnuti“ likovi...
- Svaki pisac ima svoju temu. Mene zanimaju skrajnuti ljudi, oni sa margine, neprilagođeni sistemu, vremenu, sredini, strasni i vitalni borci za svoja ubeđenja, za svoj pogled na svet. U tragičnom vremenu oni su po pravilu heroji svakodnevice, ali istovremeno i gubitnici ukoliko se uspeh meri materijalnim. Borba da se ostane svoj je suštinska ne samo kod umetnika, već i kod svakog čoveka koji ima kičmu. Iako se radnja romana dešava u periodu od 8. maja 1999. do 5. oktobra 2000, dakle na fonu društvene stvarnosti starog društvenog sistema koji je na izdisaju, glavnog junaka ne interesuju rat i politika bez obzira na to što ga i te kako dotiču i utiču na njegovu sudbinu. On samo pokušava da dođe do svoje egzistencijalističke suštine, do svog identiteta.
Šest u jedan
- Poetski opus mi je veoma važan jer i pored tri objavljena romana sebe i dalje smatram pesnikom. Ovih dana mi u izdanju izdavačke kuće LOM (Flavio Rigonat) izlazi „Bodž set“ - knjiga sabranih pesama. U njoj će se naći svih šest zbirki pesama, koje su tokom poslednje dve decenije izlazile kod različitih izdavača i odavno nisu dostupne javnosti. Iako su reflektori pažnje javnosti uglavnom upereni na prozna ostvarenja, ovo je bila prilika da se publici ponudi na uvid moj dosadašnji pesnički rad.
Izvor: Glas javnosti
Autor: Mila Milosavljević
Autor: Zvonko Karanović
