Kad se spoje znanje o bajkama pisca za decu Rastislava Durmana i ilustracije Dobrosava Boba Živkovića, i to na zmajevsku temu, dobije se nova knjiga za malu i veliku decu „Zmajevi, zmajke i zmajčad“, koju je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna. Sa upozoravajućom napomenom da „greše svi koji misle da su bajke samo za mališane – ko prestane da čita bajke, zaboraviće da je bio dete“, nova Durmanova knjiga našla se u Maloj Laguni kao zbirka 14 bajki iz evropskih zemalja.

Priče o zmajevima prate ljude od kada je sveta i veka. Reč je o univerzalnom složenom simbolu, kombinaciji zmije i ptice kao simbiozi materije i duha. Njihov prvobitni status dobrotvorstva i poistovećivanje sa bogovima neba i njihovim zemaljskim izaslanicima – carevima i kraljevima – u najvećoj meri sačuvan je uglavnom na Dalekom istoku, gde zmajevi simbolizuju natprirodnu moć, mudrost, snagu i skriveno znanje. Na Zapadu i u monoteističkim religijama borba protiv zmaja je simbol pobede nad zlom i silama tame, a u nekim tumačenjima zapadnih antropologa označava i borbu sa teškoćama koje valja savladati da bi se zadobila blaga skrivenih znanja ili vladanje samim sobom. Izbavljenje devojke od zmaja, što je čest motiv u narodnim bajkama, prema istim tumačenjima je pobeda čistih nad mračnim silama.

Miladin Ševarlić i Miodrag Zupanc u ovdašnjoj kultnoj knjizi „Šta je šta“, koju je oslikao Dragan Bosnić, tvrde da se zmajevima „čini velika nepravda jer se često brkaju sa aždajama“. Prema njihovoj verziji, aždaje su zle, a zmajevi dobri, štetu mogu da nanesu samo ako se zaljube u neku devojku ili ženu. Kako god, zmajevi su i danas snažna inspiracija od knjiga i video-igrica do filmskih, ne samo animiranih, storija. Planetarni ekspert za fantastiku, mitologiju, strip i animaciju Nil Gejmen je jasan: „Bajke su više od istine: ne zato što nam govore da zmajevi postoje, već zato što možemo da ih pobedimo.“

Od svih ovih zmajevskih teorija mnogo toga ima i u ovoj knjizi manje poznatih bajki, koje je Rastislav Durman odabrao iz narodne tradicije Estonije, Ukrajine, Bukovine (nalazi se na granici između Ukrajine i Rumunije), Mađarske, Češke, Slovačke, Grčke (gde zmajevi imaju i slavnu antičku predistoriju), Turske, Jermenije. Tu su i bunjevačka verzija zmajske bajke sa severa Bačke, romska bajka sa Balkana bez preciznije lokacije, kao i dve bajke iz Nemačke od kojih je jedna preuzeta iz zbirke narodnih priča „Bajke iz nemačke šume“, koju je 1912. objavila Engleskinja Margaret Arn Neg.

Svi zmajevi, njihove porodice i rodbina iz ovih bajki, u kojima nisu obavezno i glavni „negativci“, imaju svoje lokalne i nacionalne specifičnosti i navike, baš kao i kraljevi, prinčevi, sultan i njegovi sinovi, lovci i razni hrabri momci, uključujući studente, sa kojima ova čudesna mitološka bića dele megdan i avanture. Sve te „evropske zmajeve“ povezuje svet magije, odvažnosti i ljubavi. Sve to u kratkim crtama Rastislav Durman objašnjava u uvodu u svaku od bajki u kojima kroz fusnote duhovito komentariše likove i događaje u glavnoj priči.

„Pisanje tih komentara me je najviše zabavilo u radu na ovoj knjizi. Pronalaženje i prevod bajki je rudarski posao, iako se motivi često ponavljaju i prenose u različitim kulturama u drugačijim kombinacijama. Odlučio sam se da u ovoj knjizi o zmajevima budu samo evropske bajke jer je to kulturni kod koji poznajem, reč je ipak o jedinstvenom kulturnom prostoru. Ne poznajem dovoljno kulturu Dalekog istoka da bih se upustio u avanturu sa kineskim zmajevima ili zmajevima iz drugih delova Azije“, kaže Rastislav Durman.

On je u svet bajki, kako sam objašnjava, ušao zahvaljujući jednom od tri pokušaja da magistrira na književnosti – dopale su mu se kad je počeo da ih proučava kao temu za magisterijum. Rastislav Durman najavljuje da posle bajki o zmajevima u Laguni treba da usledi i knjiga o vešticama.

Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas