Američki dragulji dolaze u svim oblicima, veličinama i bojama. Neki su od krvi i mesa i hodaju među nama. Drugi su pak plod bujne i neobuzdane mašte. Poznati pisac Vinston Grum je bez sumnje pripadnik prve grupe. Forest Gamp, Grumov najpoznatiji junak, svrstava se u drugu. Na našu sreću, Grum rado govori o svom životu i karijeri, kao i o neobičnom liku koji ga je proslavio.

Često ističete da se ponosite što ste Južnjak. Da li je to glavni razlog Vašeg interesovanja za Američki građanski rat?

Imam toliko godina da sam odrastao slušajući priče o njemu. Dvojica mojih pradeda su se borila u Građanskom ratu. Kada sam bio dete, niko iz mog okruženja nije imao ništa lepo da kaže o „Jenkijima“. Ali interesovanje za sam oružani sukob u meni se probudilo tek na koledžu, kada sam odlučio da pohađam kurs posvećen tom razdoblju u američkoj istoriji.

Na mene su uticali pisci poput Šelbija Futa, koji je uvek objektivno pristupao toj temi, i Daglasa Frimana, čijim knjigama se zaista ništa ne može zameriti iako je bio simpatizer Juga.

Da li Vam je cilj bio da postanete pisac ili istoričar?

Kada kao pisac imate jednu uspešnu knjigu, to znači da ste imali sreće. Ako imate dve uspešne knjige, to je sjajno. Ako imate tri, to je neverovatno. Ja sam napisao nekoliko romana koji su naišli na izuzetno dobar prijem kod čitalaca, ali u jednom trenutku vam ponestane ideja i strast koja vas je pokretala se negde izgubi. Zato sam 2004. godine pozvao svog njujorškog izdavača Morgana Entrikana, koji je inače poreklom iz Nešvila, i rekao mu da želim da napišem istoriju Američkog građanskog rata. „Šta hoćeš da napišeš?“, uzviknuo je zabezeknuto. Kada sam mu rekao da ću pisati o bici kod Nešvila, samo je kratko promrmljao: „Nema problema.“

Kakva je razlika između pisanja romana i knjige iz istorije?

Kada sednete da pišete roman, pred vama je samo prazan list papira. Knjiga o istoriji već ima svoj početak, sredinu i kraj. Iskustvo sa pisanjem romana mi je pomoglo, ali pisanje o istoriji bih pre uporedio sa kuvanjem dobrog paprikaša. Početak predstavlja pravi izazov. Morate imati sve potrebne sastojke – to je ključno. A onda vam samo preostaje da ih ubacujete odgovarajućim redosledom.

Trudim se da pišem o stvarima o kojima u početku ne znam mnogo. I uvek se trudim da izabranu temu sagledam iz nekog novog ugla. Želja mi je da zabavim čitaoce na krajnje profesionalan način i pružim im kvalitetno obrazovanje.

To Vam je svakako pošlo za rukom sa romanom „Forest Gamp“. Kako objašnjavate neverovatan uspeh te knjige?

Ta knjiga kao da se sama napisala. Izašla je iz mene za samo šest nedelja. Nisam imao ni plan ni beleške. Gamp je neverovatan lik. Savršeni idiot. Nisam imao nikakvu predstavu o tome gde će završiti. Zamislite da neko čiji je koeficijent inteligencije 60 nastupa za univerzitetski tim Alabame, i to u eri Bera Brajanta. Ako čitaoci to progutaju, pomislio sam, onda sa njim mogu da radim šta god hoću. Kada sam završio knjigu, poslao sam je Viliju Morisu, koji je u to vreme bio urednik Harpers magazina. Vili me je pozvao u dva ujutru. „Ne menjaj ni reč“, rekao je. Prvo izdanje je rasprodato za dva dana. Posle tri ili četiri nedelje potpisali smo ugovor sa ljudima iz Holivuda.

Nisam to očekivao. Mislio sam da će „Gamp“ u najboljem slučaju biti mala kultna knjiga, omiljena među mladima. Tako je i bilo na samom početku, ali onda se pretvorio u nešto sasvim drugo. To se ponekad dešava. Još uvek dobijam pisma obožavalaca te knjige, često na jezicima koje ne razumem.

Kako ste se osećali kada ste ga videli na velikom platnu?

Bilo je potrebno punih osam godina da se film snimi. Prošli smo kroz pakao. Ugovor smo prvo potpisali sa Vorner bradersom, ali oni su prava prepustili Paramauntu. Napisao sam gomilu scenarija. Jedan od problema bio je i što je Gamp u romanu visok skoro dva metra i težak sto deset kilograma. Nisu mogli da pronađu dovoljno krupnog glumca koji bi ga igrao. Rekli su mi da promenim opis, ali nisam pristao. Predlagali su mnoge glumce – između ostalog i Ala Paćina i Dastina Hofmana – ali Tom Henks je bio pravi izbor.

„Forest Gamp“ nije bio prvi film na kome sam radio, ali kada sam ga gledao na premijeri u Alabami, ostao sam bez teksta. Publika je oduševljeno aplaudirala. Bilo je to zaista odlično ostvarenje.

Autor: Majk Kenedi
Izvor: blueandgrayeducation.org
Prevod: Jelena Tanasković