Život i tajanstvena smrt najvećeg osvajača Starog sveta
Šta možemo da naučimo iz zapanjujućeg uspona i tajanstvene smrti najvećeg osvajača Starog sveta?
Više od dve hiljade godina je prošlo otkako je Aleksandar Veliki stvorio carstvo koje se pružalo u sve kutke tada poznatog sveta. Zahvaljujući pričama o događajima iz njegovog života, bilo da su tačne ili su samo legenda, njegov lik je prisutan u našoj mašti, a njegova baština tumačila se različito u svakom dobu: u srednjem veku postao je primer viteštva, bio je zvezda renesansnih slika, a do početka dvadesetog veka čak je počeo da liči na engleskog džentlmena. No ko je bio Aleksandar u svoje doba?
U knjizi „Aleksandar Veliki“ Entoni Everit sudi o Aleksandrovom životu na osnovu merila njegovog vremena i razmatra protivrečnosti u vezi sa njim. Upoznajemo radoznalog makedonskog kraljevića, opčinjenog naukom, istraživanjima i Ilijadom. Kako je njegovo carstvo raslo, Aleksandar je pokazivao poštovanje prema tradicijama novih podanika i brižljivo sprovodio vlast nad svojim ogromnim teritorijama. No imao je i mračnu stranu. Kao okoreli osvajač, Aleksandar je slavio rat i ponekad je činio svirepa zverstva.
Dok rasprava o značaju njegovog života i dalje traje, Aleksandrova smrt ostaje obavijena velom tajne. Da li je umro od prirodnih uzroka – jake upale ili obolele jetre – ili su ga ubili njegovi zapovednici, besni zbog tiranskog ponašanja svog vođe? Objašnjenje Aleksandrove smrti može se naći samo u onome što znamo o njegovom životu, a Everit se usuđuje da reši tu zagonetku i ponudi nam kraj priče o Aleksandru, koji nam je toliko dugo izmicao.
Entoni Everit je bivši gostujući profesor vizuelnih i izvođačkih umetnosti na Univerzitetu Notingem Trent. Pisao je mnogo o evropskoj kulturi i autor je knjiga „Ciceron“, „Avgust“, „Hadrijan i trijumf Rima“, „Uspon Rima“ i „Uspon Atine“. Bio je generalni sekretar Saveta za kulturu Velike Britanije. Everit živi u blizini Kolčestera, prvog engleskog zabeleženog grada koji su osnovali Rimljani.
„Aleksandar Veliki“ Entonija Everita u prodaji je od srede 14. aprila u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Više od dve hiljade godina je prošlo otkako je Aleksandar Veliki stvorio carstvo koje se pružalo u sve kutke tada poznatog sveta. Zahvaljujući pričama o događajima iz njegovog života, bilo da su tačne ili su samo legenda, njegov lik je prisutan u našoj mašti, a njegova baština tumačila se različito u svakom dobu: u srednjem veku postao je primer viteštva, bio je zvezda renesansnih slika, a do početka dvadesetog veka čak je počeo da liči na engleskog džentlmena. No ko je bio Aleksandar u svoje doba?
U knjizi „Aleksandar Veliki“ Entoni Everit sudi o Aleksandrovom životu na osnovu merila njegovog vremena i razmatra protivrečnosti u vezi sa njim. Upoznajemo radoznalog makedonskog kraljevića, opčinjenog naukom, istraživanjima i Ilijadom. Kako je njegovo carstvo raslo, Aleksandar je pokazivao poštovanje prema tradicijama novih podanika i brižljivo sprovodio vlast nad svojim ogromnim teritorijama. No imao je i mračnu stranu. Kao okoreli osvajač, Aleksandar je slavio rat i ponekad je činio svirepa zverstva.
Dok rasprava o značaju njegovog života i dalje traje, Aleksandrova smrt ostaje obavijena velom tajne. Da li je umro od prirodnih uzroka – jake upale ili obolele jetre – ili su ga ubili njegovi zapovednici, besni zbog tiranskog ponašanja svog vođe? Objašnjenje Aleksandrove smrti može se naći samo u onome što znamo o njegovom životu, a Everit se usuđuje da reši tu zagonetku i ponudi nam kraj priče o Aleksandru, koji nam je toliko dugo izmicao.
Entoni Everit je bivši gostujući profesor vizuelnih i izvođačkih umetnosti na Univerzitetu Notingem Trent. Pisao je mnogo o evropskoj kulturi i autor je knjiga „Ciceron“, „Avgust“, „Hadrijan i trijumf Rima“, „Uspon Rima“ i „Uspon Atine“. Bio je generalni sekretar Saveta za kulturu Velike Britanije. Everit živi u blizini Kolčestera, prvog engleskog zabeleženog grada koji su osnovali Rimljani.
„Aleksandar Veliki“ Entonija Everita u prodaji je od srede 14. aprila u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
