U jednom od najpoznatijih dela klasične muzike svih vremena („Mesečevoj sonati“), Betoven kriptično posvećuje melodiju grofici Đulijeti Gvičardi, kojoj je davao časove klavira. Džuli, kako ju je preimenovala Morisrou, nije ostavila mnogo traga u istoriji, ali u napomeni autora se navodi da je verovatno bila u romantičnoj vezi sa Ludvigom van Betovenom. Morisrou predstavlja ovu vezu i Džulin život kao celinu u ovom romanu.

Morisrou prikazuje Džulin život kao aktivan. Imala je dece. Imala je ljubavnike. Bila je špijun. Bila je podrška tajanstvenom Betovenu. Bila je tu u vreme Betovenove Devete simfonije.  Autorka zasniva što je moguće više ovih detalja na istorijskim podacima, ali detalji zapleta su njena lična zamisao.

Praćenje Džulinog života mi je u neku ruku bilo zanimljivo, ali takođe je nešto nedostajalo. Rastužilo me je što ovaj lik nije imao slobodu da se potpuno izrazi u društvu svog vremena. I zaplet mi je izgledao pomalo izveštačeno, ali se precizno poklapao sa istorijskim podacima.

Betovenova priroda i Džulina podrška igraju zanimljivu ulogu u nastanku Betovenove meastralne Devete simfonije. Morisrou prelepo predstavlja ovaj deo priče. Pažljivo postavlja psihološke konflikte koji su doveli do simfonije, postavlja scenu za premijeru koncerta, skandal zbog spajanja simfonije i hora, i potonje komentare u društvu o tom togađaju. Sam za sebe, ovaj opis je razlog da se pročita knjiga. Vidi se zašto je Džuli bila toliko posvećena Ludvigu – i zašto je Ludvigu toliko stalo do nje.

Sve u svemu, ovo delo hrabro predstavlja Betovenov unutrašnji život. Takođe opisuje kulturni život Evropljana u ranim 1800-im. Stiče se utisak da se plemstvo bahato ponašalo. Kao što je slučaj sa većinom istorijskih romana, i ova knjiga iznosi na svetlost dana neke istorijske činjenice. U najmanju ruku, čitalac će moći da doživi Mesečevu sonatu na novi način i stekne uvid u ljubavni život te epohe.

Autor: Skot Dž. Pirson
Izvor: scottjpearson.com
Prevod: Borivoje Dožudić