Jurij Gagarin

Jurij Aleksejevič Gagarin, sovjetski pilot i kosmonaut, ušao je u istoriju kao prvi čovek koji je leteo u svemir. Rođen je 9. marta 1934. godine u selu Klušinu kod Gžatska (danas Gagarin, Rusija). Budući kosmonaut bio je treće od četvoro dece u porodici kolhoznika (radnika zadružnog gazdinstva). Još od malih nogu zainteresovao se za letenje i međuplanetarna putovanja, a od svog sna nije odustao ni pored teškog detinjstva. Pošao je u školu 1941. godine, ali je zbog nemačke okupacije nastavio školovanje tek 1943, kada je Sovjetska armija oslobodila Klušino. U tom periodu Jurij i njegova porodica živeli su u veoma teškim uslovima. Ubrzo posle rata, 1945. godine, Gagarini su se preselili u Gžatsk, gde je Jurij završio šesti razred. Budući da je bio veoma sposoban i ambiciozan mladić, odlučio je da se preseli u Moskvu kod rođaka i tamo nastavi sa obrazovanjem. U mestu Ljubercima pokraj Moskve upisao se u zanatsku školu, koju je završio 1951. godine i postao livac. Nakon toga se preselio u Saratov, gde je pohađao Industrijski tehnikum do 1955. godine. Tamo je u lokalnom avio-klubu prvi put poleteo i počeo vredno da radi na ostvarenju svog sna – da postane pilot-lovac. Te iste godine upisao se u Vojnu vazduhoplovnu školu u Orenburgu, gde je diplomirao 1957. sa odličnim ocenama. Zatim je dve godine služio u vojnom gradiću Luostariju (Murmanska oblast) u borbenom vazduhoplovnom puku Severne flote. Saznavši da je u toku izbor kosmonauta za prvi let u svemir, Gagarin je podneo molbu za prijem u grupu kandidata. Nakon ozbiljnog procesa selekcije i pregleda medicinskih komisija, on je sa još devetnaest kandidata 1960. godine izabran za sovjetski svemirski program. Kandidati su bili podvrgnuti rigoroznim testiranjima fizičke i psihičke izdržljivosti i prošli su intenzivnu obuku za predstojeći let. Od dvadeset odabranih kosmonauta, u najuži krug ušli su samo Jurij Gagarin i German Titov zbog izuzetnih učinaka tokom obuke, kao i zbog niskog rasta (po nekim izvorima Gagarin je bio visok samo 157 cm) jer u kabini Vostoka nije bilo mnogo mesta. Pored toga, na odabir kandidata uticali su i drugi faktori, kao što su politička aktivnost, članstvo u partiji (Gagarin je postao kandidat za člana KPSS-a 1959. godine, a pridružio se Partiji u leto 1960), društveno poreklo. Konačna odluka doneta je u najvišim krugovima Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Pretpostavlja se da je izbor pao na Gagarina zbog njegovog skromnog porekla, nasuprot Titovu koji je poticao iz srednje klase. Na taj način bi sovjetske vlasti pokazale celom svetu da u njihovoj zemlji svaki čovek, bez obzira na poreklo, može da poleti u svemir. Postoji i mišljenje da su Germana Titova čuvali za drugi, komplikovaniji let. Svemirska letelica Vostok, sa Gagarinom u njoj, lansirana je 12. aprila 1961. godine i, obišavši Zemlju, završila je let nakon 108 minuta. Vostokom je upravljano automatski jer konstruktori i lekari nisu bili sigurni kako će ljudski organizam reagovati na bestežinsko stanje, tako da su ručne kontrole bile zaključane (u kabini se nalazio zapečaćeni koverat sa šifrom za otključavanje u slučaju da nešto pođe po zlu). Pre lansiranja Gagarin je imao čin poručnika, a tokom leta je, preskočivši čin kapetana, direktno unapređen u majora, po predlogu Nikite Hruščova. Ovaj događaj obeležio je početak nove epohe u istoriji ljudske civilizacije – epohe osvajanja svemira. Gagarin je nakon leta postao međunarodna zvezda i putovao je širom sveta, gde su priređivani veličanstveni prijemi u njegovu čast. Dodeljene su mu brojne medalje i priznanja, između ostalog, i počasna zvanja Heroj Sovjetskog Saveza i Pilot-kosmonaut SSSR-a. Posle ovog istorijskog podviga, Gagarin nikada više nije leteo u svemir, ali je obavljao važne društvenopolitičke poslove, radio je u Centru za obuku kosmonauta, diplomirao je na Vojnoj vazduhoplovnoj inženjerskoj akademiji „N. E. Žukovski“. U isto vreme se trudio da povrati kvalifikaciju pilota-lovca uprkos dugoj pauzi u letačkoj praksi. Na dan 27. marta 1969. godine Gagarin i njegov instruktor Vladimir Serjogin poginuli su u padu aviona MiG-15UTI tokom rutinskog treninga u blizini Kiržača. Uzroci nesreće do danas nisu potpuno razjašnjeni. Njihova tela su kremirana i sahranjena u zidu Kremlja uz vojne počasti.