Zanimljive priče iz domaće i svetske istorije u knjizi Luke Mičete „Odjek prošlosti“
U knjizi „Odjek prošlosti“ Luke Mičete sakupljeni su njegovi objavljivani novinski tekstovi, koji su prilagođeni ovom izdanju. Oni pružaju uvid u neka istorijska zbivanja i procese i osvetljavaju određene aktere koji su ostavili značajan trag u istoriji, ne samo našoj.
Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati onome ko zapisuje snove? Jedno je sigurno: čitalac će verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove, mera su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo.
Autor kaže da je ovom knjigom pokušao da približi i zainteresuje čitaoca za pojedine događaje i ličnosti, od kojih su neki bili pod zamagljenim koprenama nedovoljno vidljivi. „Ovi novinski tekstovi, ukoričeni u ’Odjeku prošlosti’, samo su plod moje profesionalne znatiželje, bez ikakvih drugih ambicija osim da čitaocima novina u kojima su objavljeni pruže kratkotrajni, ali ne i površni uvid u neka istorijska zbivanja i procese, te da osvetle određene aktere koje su ostavili značajan trag u povesti, ne samo našoj. Ovde je, dakle, u centru pažnje kazivanje priča, pri čemu sam se trudio da izbegnem empirijsku borniranost, pretenzije ambicioznih sinteza... držeći se važne opomene glasovitog francuskog matematičara i fizičara Anrija Poenkarea, koji je u svojoj knjizi ’Znanost i hipoteza’ poručivao: ’Znanost se gradi činjenicama kako što se kuća gradi kamenom. No, nagomilavanje činjenica nije znanost, kao što ni gomila kamenja nije kuća.’ Ta misao, čini se, posebno je važna za one koji pišu istoriju“, smatra Luka Mičeta.
Luka Mičeta (Beograd, 1959), novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student; kolumnista podgoričke Pobjede; urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92); komentator i urednik Nina; generalni direktor Tanjuga. Napisao je osam knjiga o srpskim vladarima.
Knjigu „Odjek prošlosti“ možete pronaći od ponedeljka 5. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati onome ko zapisuje snove? Jedno je sigurno: čitalac će verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove, mera su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo.
Autor kaže da je ovom knjigom pokušao da približi i zainteresuje čitaoca za pojedine događaje i ličnosti, od kojih su neki bili pod zamagljenim koprenama nedovoljno vidljivi. „Ovi novinski tekstovi, ukoričeni u ’Odjeku prošlosti’, samo su plod moje profesionalne znatiželje, bez ikakvih drugih ambicija osim da čitaocima novina u kojima su objavljeni pruže kratkotrajni, ali ne i površni uvid u neka istorijska zbivanja i procese, te da osvetle određene aktere koje su ostavili značajan trag u povesti, ne samo našoj. Ovde je, dakle, u centru pažnje kazivanje priča, pri čemu sam se trudio da izbegnem empirijsku borniranost, pretenzije ambicioznih sinteza... držeći se važne opomene glasovitog francuskog matematičara i fizičara Anrija Poenkarea, koji je u svojoj knjizi ’Znanost i hipoteza’ poručivao: ’Znanost se gradi činjenicama kako što se kuća gradi kamenom. No, nagomilavanje činjenica nije znanost, kao što ni gomila kamenja nije kuća.’ Ta misao, čini se, posebno je važna za one koji pišu istoriju“, smatra Luka Mičeta.
Luka Mičeta (Beograd, 1959), novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student; kolumnista podgoričke Pobjede; urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92); komentator i urednik Nina; generalni direktor Tanjuga. Napisao je osam knjiga o srpskim vladarima.
Knjigu „Odjek prošlosti“ možete pronaći od ponedeljka 5. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
