„Zabluda Svetog Sebastijana“ - Povodom Ninove nagrade Aleksandar Timofejev, Beograd
Uglednu NIN-ovu nagradu za roman godine na srpskom jeziku za 2018. dobio je Vladimir Tabašević za roman „Zabluda Svetog Sebastijana“. Jedan od prvih intervjua po dobijanju priznanja Tabašević je dao za Radioforum WDR-a.
Ukratko rečeno neobičan, nimalo lako čitljiv roman, treći po redu Vladimira Tabaševića, koji se prethodno oprobao u poeziji, govori istovremeno o ratu, odrastanju, izbeglištvu, lažima, nepravdi, bezbrižnosti ludila, sećanju i rasprava je o umetnosti. Tabašević, rodom iz mešovite porodice u Mostaru, odrastao sa majkom u Beogradu, upustio se u pisanje u teškoj formi romana bez radnje, u ponekad nerazumljivom stilu, koji se pri kraju rasvetljava i ostavlja upečatljiv utisak. Lajtmotivima poput sintagme: „Rat koji se nije dogodio“ iz dečačkog ugla ili potenciranju na imenovanju godina kao: „Devedeset i mrtve“, Tabašević vodi priču kroz odrastanje u Mostaru neposredno pred rat, atmosferu beogradskog predgrađa, nepotrebnu žrtvu, ludilo, i smrt. Motiv Svetog Sebastijana, poznatog po tome što je kao rimski vojnik tajno primio hrišćanstvo, a potom vernike ili spašavao ili ih podstrekavao da čineći žrtvu pojačaju veru u Hrista i na kraju i sam stradao, provlači se kroz roman o čemu Vladimir Tabašević za WDR kaže: „Motiv žrtve je značajan za čitav roman. S jedne strane samodoživljaj sebe kao žrtve, s druge pokazivanje da su često i ova naša pravdoljubiva i istinoljubiva nastojanja na neki način zabluda. Mi želeći najbolje nismo ni svesni toga da vršimo određenu vrstu nepravde ili zla, ubeđeni da imamo najpravednija nastojanja“.
Ima i čega nema
Tabašević je u umetničkim krugovima poznat kao osoba koja se često poigrava dižući prašinu ne baš primerenim i očekivanim izjavama za pisca što, kako kaže, vidi kao deo svog posla. Knjiga ima izraženu antiratnu notu. U prvim reakcijama, međutim, desno orijentisani mediji roman „Zabluda Svetog Sebastijana“ okarakterisali su kao antisrpski, učitavajući detalje kojih u knjizi nema, kao što je detalj da su srpski vojnici seksom ucenili majku glavnog junaka. U knjizi, činjenica, postoje samo vojnici, bez nacionalnog predznaka. Tabašević za WDR podvlači: „Svi su u njega projektovali i ono čega nema. To sam s jedne strane možda i hteo. Da napravim roman, Roršahovu mrlju takoreći, u kom će svako čitajući ga da unosi jednu vrstu sadržaja. Moja ideja je da ciljam na onog čitaoca koji će biti svestan toga da on čitajući roman proizvodi u nekom smislu i značenje. Nisu to samo desničarski elementi. Iz, takozvanog, levo-liberalnog rakursa, takođe, u knjizi prepoznaju neke danas popularne elemente, kao što su mizoginija i određena vrsta konzervativizma. To je na neki način i bila moja ideja. Da pokažem kako se svaka književnost proizvoljno tumači i kako objektivno tumačenje uvek zavisi od naših subjektivnih interesa“, kaže Vladimir Tabašević.
Kome je namenjen?
Roman „Zabluda Svetog Sebastijana“ nije lako čitati. Tačnije treba ga pročitati najmanje dva puta. Autor se i sam na kraju knjige zahvaljuje urednici izdanja što je razumela njegovu potrebu da mu je: „Važno da sam roman ne bude tipično ‘razumljiv’“. Na pitanje kojim čitaocima je zapravo namenjen, Tabašević odgovara: „Tu knjigu može čitati svako ko ima drugačiju vrstu očekivanja od književnosti. Ovo nije knjiga koju vi sednete i pročitate za dan-dva, sklopite je, i zapravo se ništa ne promeni. Tu knjigu ćete odbaciti kao sebi neprihvatljivu, ili ćete zapravo u nju da uronite prosto izmišljajući za sebe određene dragocenosti koje ja smatram da književnost može da pruži“.
„Zabludu Svetog Sebastijana“ objavila je izdavačka kuća Laguna, a može se nabaviti i preko interneta.
Autor: Aleksandar Timofejev
Izvor: www1.wdr.de
Ukratko rečeno neobičan, nimalo lako čitljiv roman, treći po redu Vladimira Tabaševića, koji se prethodno oprobao u poeziji, govori istovremeno o ratu, odrastanju, izbeglištvu, lažima, nepravdi, bezbrižnosti ludila, sećanju i rasprava je o umetnosti. Tabašević, rodom iz mešovite porodice u Mostaru, odrastao sa majkom u Beogradu, upustio se u pisanje u teškoj formi romana bez radnje, u ponekad nerazumljivom stilu, koji se pri kraju rasvetljava i ostavlja upečatljiv utisak. Lajtmotivima poput sintagme: „Rat koji se nije dogodio“ iz dečačkog ugla ili potenciranju na imenovanju godina kao: „Devedeset i mrtve“, Tabašević vodi priču kroz odrastanje u Mostaru neposredno pred rat, atmosferu beogradskog predgrađa, nepotrebnu žrtvu, ludilo, i smrt. Motiv Svetog Sebastijana, poznatog po tome što je kao rimski vojnik tajno primio hrišćanstvo, a potom vernike ili spašavao ili ih podstrekavao da čineći žrtvu pojačaju veru u Hrista i na kraju i sam stradao, provlači se kroz roman o čemu Vladimir Tabašević za WDR kaže: „Motiv žrtve je značajan za čitav roman. S jedne strane samodoživljaj sebe kao žrtve, s druge pokazivanje da su često i ova naša pravdoljubiva i istinoljubiva nastojanja na neki način zabluda. Mi želeći najbolje nismo ni svesni toga da vršimo određenu vrstu nepravde ili zla, ubeđeni da imamo najpravednija nastojanja“.
Ima i čega nema
Tabašević je u umetničkim krugovima poznat kao osoba koja se često poigrava dižući prašinu ne baš primerenim i očekivanim izjavama za pisca što, kako kaže, vidi kao deo svog posla. Knjiga ima izraženu antiratnu notu. U prvim reakcijama, međutim, desno orijentisani mediji roman „Zabluda Svetog Sebastijana“ okarakterisali su kao antisrpski, učitavajući detalje kojih u knjizi nema, kao što je detalj da su srpski vojnici seksom ucenili majku glavnog junaka. U knjizi, činjenica, postoje samo vojnici, bez nacionalnog predznaka. Tabašević za WDR podvlači: „Svi su u njega projektovali i ono čega nema. To sam s jedne strane možda i hteo. Da napravim roman, Roršahovu mrlju takoreći, u kom će svako čitajući ga da unosi jednu vrstu sadržaja. Moja ideja je da ciljam na onog čitaoca koji će biti svestan toga da on čitajući roman proizvodi u nekom smislu i značenje. Nisu to samo desničarski elementi. Iz, takozvanog, levo-liberalnog rakursa, takođe, u knjizi prepoznaju neke danas popularne elemente, kao što su mizoginija i određena vrsta konzervativizma. To je na neki način i bila moja ideja. Da pokažem kako se svaka književnost proizvoljno tumači i kako objektivno tumačenje uvek zavisi od naših subjektivnih interesa“, kaže Vladimir Tabašević.
Kome je namenjen?
Roman „Zabluda Svetog Sebastijana“ nije lako čitati. Tačnije treba ga pročitati najmanje dva puta. Autor se i sam na kraju knjige zahvaljuje urednici izdanja što je razumela njegovu potrebu da mu je: „Važno da sam roman ne bude tipično ‘razumljiv’“. Na pitanje kojim čitaocima je zapravo namenjen, Tabašević odgovara: „Tu knjigu može čitati svako ko ima drugačiju vrstu očekivanja od književnosti. Ovo nije knjiga koju vi sednete i pročitate za dan-dva, sklopite je, i zapravo se ništa ne promeni. Tu knjigu ćete odbaciti kao sebi neprihvatljivu, ili ćete zapravo u nju da uronite prosto izmišljajući za sebe određene dragocenosti koje ja smatram da književnost može da pruži“.
„Zabludu Svetog Sebastijana“ objavila je izdavačka kuća Laguna, a može se nabaviti i preko interneta.
Autor: Aleksandar Timofejev
Izvor: www1.wdr.de
