Volim kada roditelji kažu da moraju da čitaju moje proklete knjige svake večeri
Kome trebaju Marvelovi stripovi i blokbasteri kada imate sopstvenu maštu? Ovo je misao koja stoji iza knjige „Ovo je moja superherojska saga“ Krisa i Endrua Džadža u kojoj je ostavljeno mnogo prostora za čitaoca da se uključi i da lični doprinos svetu Crtograda. Delom slikovnica, delom knjiga u kojoj sami birate svoju avanturu, ovaj serijal nudi deci mogućnost da stvore sopstvenu misiju – pre ove knjige to su bile špijunska i svemirska avantura. A nedavno je objavljena i četvrta pod nazivom „Ovo je moja fantastična potraga“.
Kris Džadž je možda poznatiji brat koji već godinama stvara slikovnice. „Volim ograničenja koja postoje kod slikovnica“, rekao je. „Imate 12-15 stranica da ispričate priču što je veliki izazov, i ako uspete u tome, to je neverovatno zadovoljstvo. Volim kada dobijam mejlove roditelja koji mi se žale da moraju da čitaju moje proklete knjige deci svake večeri. Tada znam da sam uradio nešto dobro.“
Stariji brat Endru takođe piše i ilustruje, ali i radi kao arhitekta: „Moram da uklapam pisanje u slobodne trenutke tokom dana. Veći deo ove knjige je nastao rano ujutru, pre posla.“ Saradnja sa mlađim bratom sada kada su odrasli nije ni nalik vremenu kada su bili deca: „Nismo se zaista svađali, ali sam ga uvek smatrao nesnosnim kada smo bili mali. Sada imamo sjajan odnos, više smo prijatelji nego braća.“
A tu je međusobna krađa talenata. Endru navodi da je „Krisova sposobnost da stvori voće i povrće u nekoliko poteza markerom neverovatna i uvek nastane nešto zabavno“. Kris dodaje: „Zapravo sam ukrao njegov talenat za crtanje pre mnogo godina. Endru je sjajan ilustrator i veoma je uticao na mene kada sam bio mlađi. Takođe bih ukrao i njegov talenat za igranje mamba.“
Serijal knjiga koji stvaraju podstaknut je ličnim interesima. Špijuni su inspirisani Endruovom očaranošću filmovima o Džejmsu Bondu, a vanzemaljci su potekli iz Krisove ljubavi prema naučnoj fantastici. Superheroji su im uvek zanimljivi, naravno, a Kris navodi: „Voleo sam Supermena kada sam bio mali. Imao sam sve te uvrnute igračke iz osamdesetih poput njegovog svemirskog broda koji ispaljuje velike crvene pesnice. Majka mi je napravila kostim Supermena za Božić, to sam posebno obožavao.“
Priča u svakoj knjizi je jasna, ali daje čitaocu mogućnost da doda svoj lični pečat čime se podstiče kreativnost dece unutar ograničenja same knjige. Često se „kreativnost“ posmatra kao nešto što bi trebalo da bude „potpuno slobodno“, ali mnogi umetnici su svesni toga da su rokovi i ograničenja nekada korisniji nego što bi se moglo zamisliti. „Potpuna kreativna sloboda je za mene noćna mora“, kaže Endru. „Čini mi se da ipak najbolje rezultate postižem sa ogrničenjima, to me tera da izoštrim um. Isto se odnosi i na to kada radim kao arhitekta, ili kada moram da ispoštujem rok za predaju knjige.“
Kris se slaže: „I meni se generalno više dopada kada dobijem kratak opis dela nego kada crtam slobodno. Često prođe po nekoliko meseci u isprobavanju novih ideja pre nego što stvorim nešto. Stvaranje slikovnica je neverovatno teško.“ Među prvim zahtevima koje je uradio u srednjoj školi bilo je pretvaranje „neverovatno dosadnog dijaloga na irskom jeziku u strip... Na kraju su fotokopirali moj rad i koristili ga godinama kasnije. Nikada nisam plaćen za to.“
Zajednički rad na ovom serijalu im je olakšan time što smatraju da su na istim talasnim dužinama. Endru nam objašnjava proces: „Knjigu pišem kao scenario za strip sa detaljnim opisima kako bi ilustracije trebalo da stoje, kao i sa tekstom koji će se na svakoj stranici naći. Ubacujem i sopstvene crteže i ideje koje zatim Kris potpuno ignoriše i stvara svoje koje su, moram da priznam, uglavnom mnogo bolje od mojih prvobitnih ideja.“
U potpunosti se slažu kada je reč o savetima za mlade umetnike: „Stvarajte mnogo, mnogo, mnogo, mnogo. Samo nastavite da stvarate. Svi smo krivi što provodimo mnogo vremena blenući u ekrane umesto da crtamo, pišemo ili izmišljamo stvari zarad ličnog zadovoljstva. Kris i ja smo se naterali da neprestano stvaramo kratke stripove kako bismo zabavili jedan drugog. I tako jedna stvar vodi ka drugoj, na kraju ćete stvoriti nešto što se dopada i drugim ljudima, a to je sjajan osećaj.“
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Dragan Matković
Stariji brat Endru takođe piše i ilustruje, ali i radi kao arhitekta: „Moram da uklapam pisanje u slobodne trenutke tokom dana. Veći deo ove knjige je nastao rano ujutru, pre posla.“ Saradnja sa mlađim bratom sada kada su odrasli nije ni nalik vremenu kada su bili deca: „Nismo se zaista svađali, ali sam ga uvek smatrao nesnosnim kada smo bili mali. Sada imamo sjajan odnos, više smo prijatelji nego braća.“
A tu je međusobna krađa talenata. Endru navodi da je „Krisova sposobnost da stvori voće i povrće u nekoliko poteza markerom neverovatna i uvek nastane nešto zabavno“. Kris dodaje: „Zapravo sam ukrao njegov talenat za crtanje pre mnogo godina. Endru je sjajan ilustrator i veoma je uticao na mene kada sam bio mlađi. Takođe bih ukrao i njegov talenat za igranje mamba.“
Serijal knjiga koji stvaraju podstaknut je ličnim interesima. Špijuni su inspirisani Endruovom očaranošću filmovima o Džejmsu Bondu, a vanzemaljci su potekli iz Krisove ljubavi prema naučnoj fantastici. Superheroji su im uvek zanimljivi, naravno, a Kris navodi: „Voleo sam Supermena kada sam bio mali. Imao sam sve te uvrnute igračke iz osamdesetih poput njegovog svemirskog broda koji ispaljuje velike crvene pesnice. Majka mi je napravila kostim Supermena za Božić, to sam posebno obožavao.“
Priča u svakoj knjizi je jasna, ali daje čitaocu mogućnost da doda svoj lični pečat čime se podstiče kreativnost dece unutar ograničenja same knjige. Često se „kreativnost“ posmatra kao nešto što bi trebalo da bude „potpuno slobodno“, ali mnogi umetnici su svesni toga da su rokovi i ograničenja nekada korisniji nego što bi se moglo zamisliti. „Potpuna kreativna sloboda je za mene noćna mora“, kaže Endru. „Čini mi se da ipak najbolje rezultate postižem sa ogrničenjima, to me tera da izoštrim um. Isto se odnosi i na to kada radim kao arhitekta, ili kada moram da ispoštujem rok za predaju knjige.“
Kris se slaže: „I meni se generalno više dopada kada dobijem kratak opis dela nego kada crtam slobodno. Često prođe po nekoliko meseci u isprobavanju novih ideja pre nego što stvorim nešto. Stvaranje slikovnica je neverovatno teško.“ Među prvim zahtevima koje je uradio u srednjoj školi bilo je pretvaranje „neverovatno dosadnog dijaloga na irskom jeziku u strip... Na kraju su fotokopirali moj rad i koristili ga godinama kasnije. Nikada nisam plaćen za to.“
Zajednički rad na ovom serijalu im je olakšan time što smatraju da su na istim talasnim dužinama. Endru nam objašnjava proces: „Knjigu pišem kao scenario za strip sa detaljnim opisima kako bi ilustracije trebalo da stoje, kao i sa tekstom koji će se na svakoj stranici naći. Ubacujem i sopstvene crteže i ideje koje zatim Kris potpuno ignoriše i stvara svoje koje su, moram da priznam, uglavnom mnogo bolje od mojih prvobitnih ideja.“
U potpunosti se slažu kada je reč o savetima za mlade umetnike: „Stvarajte mnogo, mnogo, mnogo, mnogo. Samo nastavite da stvarate. Svi smo krivi što provodimo mnogo vremena blenući u ekrane umesto da crtamo, pišemo ili izmišljamo stvari zarad ličnog zadovoljstva. Kris i ja smo se naterali da neprestano stvaramo kratke stripove kako bismo zabavili jedan drugog. I tako jedna stvar vodi ka drugoj, na kraju ćete stvoriti nešto što se dopada i drugim ljudima, a to je sjajan osećaj.“
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Dragan Matković
