Vladušiću uručena nagrada „Beskrajni plavi krug“
„Lingvistika nas uči da je Beskrajni plavi krug jedna sintagma, međutim ta reč – hladna, tehnička i pojmovita ne može da imenuje Beskrajni plavi krug jer to nije ni formulacija ni sklop reči, nije ni rečenica. Beskrajni plavi krug je ono što je iznad svih nas, što nas nadilazi. Beskrajni plavi krug je zaista – beskrajni plavi krug.“
Ovim rečima u svojoj besedi pisac Slobodan Vladušić zahvalio je žiriju koji je jednoglasno odlučio da upravo njegovoj knjizi „Omama“ pripadne nagrada „Beskrajni plavi krug“ za najbolji roman 2021. godine koja mu je i uručena u utorak 30. novembra u Matici srpskoj u Novom Sadu u sklopu manifestacije upriličene u čast Miloša Crnjanskog.
Članovi žirija Aleksandar Jovanović, Nebojša Lazić, Jelena Marićević Balać, Goran Radonjić i Mladen Šukalo ocenili su da je Vladušić stvorio „tamnu i duboku sliku modernog vremena, sa Berlinom tridesetih godina, u kojem se kao u žiži ukrštaju pojedinačne i kolektivne sudbine i naslućuje zlokobno vreme koje nam dolazi iz prošlosti i budućnosti. U složenom pripovedačkom postupku, izgrađenom na veoma dobrom poznavanju istorijske i kulturne građe, ostvaruje se autentičan romaneskni svet, pomeren i realan u isti mah“, navodi se u odluci i dodaje da je „Vladušić romanom ’Omama’ odao počast životu i delu Crnjanskog, premreživši ga profinjenim dijalogom sa njegovim celokupnim delom“.
Podsećajući da već treću godinu naša najstarija književna i kulturna institucija na dan smrti Crnjanskog uručuje ovu nagradu, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić rekao je da je ova nagrada ustanovljena kako bi „Crnjanski postao prava mera za ono što u književnosti vredi. Kada imate Crnjanskog kao meru, onda je to ogromna stvar. Zato hvala Crnjanskom što postoji, a hvala i našim savremenim piscima koji se postavljaju u odnosu na tu najvišu meru koju su srpska književnost i kultura dale“.
Istorijski triler „Omama“ delo je zasnovano na proučavanju građe o životu i delu Miloša Crnjanskog, ali su sam zaplet kao i glavni junak i pripovedač Miloš Verulović plod piščeve mašte.
Članovi žirija Aleksandar Jovanović, Nebojša Lazić, Jelena Marićević Balać, Goran Radonjić i Mladen Šukalo ocenili su da je Vladušić stvorio „tamnu i duboku sliku modernog vremena, sa Berlinom tridesetih godina, u kojem se kao u žiži ukrštaju pojedinačne i kolektivne sudbine i naslućuje zlokobno vreme koje nam dolazi iz prošlosti i budućnosti. U složenom pripovedačkom postupku, izgrađenom na veoma dobrom poznavanju istorijske i kulturne građe, ostvaruje se autentičan romaneskni svet, pomeren i realan u isti mah“, navodi se u odluci i dodaje da je „Vladušić romanom ’Omama’ odao počast životu i delu Crnjanskog, premreživši ga profinjenim dijalogom sa njegovim celokupnim delom“.
Podsećajući da već treću godinu naša najstarija književna i kulturna institucija na dan smrti Crnjanskog uručuje ovu nagradu, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić rekao je da je ova nagrada ustanovljena kako bi „Crnjanski postao prava mera za ono što u književnosti vredi. Kada imate Crnjanskog kao meru, onda je to ogromna stvar. Zato hvala Crnjanskom što postoji, a hvala i našim savremenim piscima koji se postavljaju u odnosu na tu najvišu meru koju su srpska književnost i kultura dale“.
Istorijski triler „Omama“ delo je zasnovano na proučavanju građe o životu i delu Miloša Crnjanskog, ali su sam zaplet kao i glavni junak i pripovedač Miloš Verulović plod piščeve mašte.
