U ponedeljak, 20. jula u 21 sat na Trgu pjesnika u Budvi biće održano književno veče Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića koji će predstaviti roman „Kainov ožiljak“ u okviru programa 29. festivala Grad teatar Budva 2015.
Berlin je bio poslednja diplomatska misija Andrića, iako je on bio već diplomata sa iskustvom, nestranačka ličnost, znalac nemačkog jezika i kulture, ispostavilo se, po sudu istoričara, da je imao ulogu „pogrešnog orijentira“ za obaveštajne službe. Boravak Ive Andrića u Berlinu od 1939. do 1941. godine zaintrigirao je i pisce Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, koji su o ovom Andrićevom berlinskom poslanstvu napisali roman „Kainov ožiljak“. Roman počinje prijemom Andrića kod Hitlera, da bi se nastavio mračnim scenama nacističkih uličnih paljenja knjiga. Na jednom takvom zgarištu Kecmanovićev i Stojiljkovićev Andrić pronalazi i knjigu izvesnog zabranjenog pesnika Štefana Krajskog, austrijskog naciste rođenog u Bosni. Ni slutio nije da će upoznati tog navodno, u Noći dugih noževa, ubijenog umetnika, i da će mu upravo on biti model za lik Karađoza, jer špijuni nikada ne umiru...
Na pitanje šta ih je kao pisce podstaklo da ovu tragičnu situaciju našeg nobelovca pretočite u roman, autori su odgovorili:
„Upravo snaga tragičkog potencijala koji pominjete. I pitanje kakve reperkusije je ta situacija mogla da ima na Andrićevo delo. Jer svoja najznačajnija dela Andrić je napisao, ili barem priveo kraju i objavio, godinama nakon što je njegova berlinska misija bila okončana“, rekao je Kecmanović, a Stojiljković je dodao: „Andrić u Hitlerovom Berlinu na vrhuncu nacističkog ludila i pred sam rat, kao naš ambasador. Meni je to bilo dovoljno.“
Autori romana „Top je bio vreo“ i „Konstantinovo raskršće“ iznedrili su roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Roman „Kainov ožiljak“ je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman „Prokleta avlija“.
Vidimo se u ponedeljak, 20. jula u Budvi!
Berlin je bio poslednja diplomatska misija Andrića, iako je on bio već diplomata sa iskustvom, nestranačka ličnost, znalac nemačkog jezika i kulture, ispostavilo se, po sudu istoričara, da je imao ulogu „pogrešnog orijentira“ za obaveštajne službe. Boravak Ive Andrića u Berlinu od 1939. do 1941. godine zaintrigirao je i pisce Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, koji su o ovom Andrićevom berlinskom poslanstvu napisali roman „Kainov ožiljak“. Roman počinje prijemom Andrića kod Hitlera, da bi se nastavio mračnim scenama nacističkih uličnih paljenja knjiga. Na jednom takvom zgarištu Kecmanovićev i Stojiljkovićev Andrić pronalazi i knjigu izvesnog zabranjenog pesnika Štefana Krajskog, austrijskog naciste rođenog u Bosni. Ni slutio nije da će upoznati tog navodno, u Noći dugih noževa, ubijenog umetnika, i da će mu upravo on biti model za lik Karađoza, jer špijuni nikada ne umiru...
Na pitanje šta ih je kao pisce podstaklo da ovu tragičnu situaciju našeg nobelovca pretočite u roman, autori su odgovorili:
„Upravo snaga tragičkog potencijala koji pominjete. I pitanje kakve reperkusije je ta situacija mogla da ima na Andrićevo delo. Jer svoja najznačajnija dela Andrić je napisao, ili barem priveo kraju i objavio, godinama nakon što je njegova berlinska misija bila okončana“, rekao je Kecmanović, a Stojiljković je dodao: „Andrić u Hitlerovom Berlinu na vrhuncu nacističkog ludila i pred sam rat, kao naš ambasador. Meni je to bilo dovoljno.“
Autori romana „Top je bio vreo“ i „Konstantinovo raskršće“ iznedrili su roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Roman „Kainov ožiljak“ je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman „Prokleta avlija“.
Vidimo se u ponedeljak, 20. jula u Budvi!
