Ukoliko želite da se istinski nasmejete uz priče u kojima se oslikava naša stvarnost, onda je nova knjiga Vanje Bulića „Rupe u glavi“ pravi izbor za vas. Ovaj novinar i pisac rešio je da satirične priče koje je pisao u poslednjih 40 godina sakupi na jedno mesto i čitalačkoj publici priušti zanimljivo štivo prepuno humora, ali i realnog prikaza društva u kom živimo.

Nova knjiga je pred čitaocima – „Rupe u glavi“. Koja je tematika?

Reč je o satiričnim pričama koje sam pisao u poslednjih 40 godina. Da je reč o pravoj satiri, govori podatak da me čitaoci pitaju kada je koja od priča napisana, jer se u njima prepoznaje naša stvarnost. Ja sam novinarsku karijeru pekao u „Ježevoj“ kući, u mnogobrojnim izdanjima listova koji su bez obzira na žanr koristili humor i satiru. Zato je ova knjiga i omaž listovima kojih odavno više nema – „Čik“, „Zum reporter“, „Itd.“, „Maksi“, „Dvoje“...

Kako naši ljudi reaguju na satiru?

Događa se nešto čudno kada na književnim večerima čitam neke od priča. Ljudi uglavnom ćute i gledaju u patos, kao da se pribojavaju da će ih neko uhapsiti, jer prisustvuju nečemu što je zabranjeno.

Hoćemo li se smejati uz vaše priče ili ćemo tražiti nešto što nas duboko „žulja“?

I jedno i drugo. Satira ne podrazumeva obavezno i smeh, ali deluje okrepljujuće kada se na kraju priče nasmejete. A najslađi je smeh na sopstveni račun. Zadatak satire je da pre svega progovori o onome što žulja svakog od nas. Lako je podsmevati se drugome. Veliki si kada se smeješ svojim glupostima, to znači da ih postaješ svestan, što je prvi korak ka isceljenju.

U predgovoru knjige stoji jedna zanimljiva rečenica: „Satira opominje, ali i okrepljuje.“ Da li će i čitaoci to osetiti?

Satiričari su uvek bili savest društva, ma koliko bili neshvaćeni. Naši aforističari su među najboljima na svetu, zastupljeni u svim antologijama, a kod nas su uglavnom osuđeni na izdanja koja sami finansiraju ili se dovijaju da pronađu sponzora. Sloboda jednog društva ogleda se i u tome koliko su velike izdavačke kuće spremne da štampaju knjige satire, jer satira zaista opominje, ali i okrepljuje saznanjem da pisac može slobodno da kaže ono što misli o društvu u kom živi.

Šta je simbolika naziva knjige?

Kad se rodimo, svi smo tabula raza, glava puna rupa, koje se pune znanjem i iskustvom. Siguran sam da će moje „Rupe u glavi“ popuniti neke rupe koje vape za istinom saopštenom jezikom satire.

Knjiga je dobila i prestižnu nagradu „Radoje Domanović“ kao najbolja knjiga satiričnih priča u 2020. godini.

Tu nagradu doživljavam i kao priznanje mom novinarskom radu u kom sam uvek koristio humor i satiru pišući i o najozbiljnijim društvenim temama. A došlo je neko čudno vreme u kome kada napišete istinu, ljudi kažu kako je to dobra satira.

Ove godine se navršilo četvrt veka kako je snimljen kultni film „Lepa sela, lepo gore“. Bili ste jedan od scenarista – da danas opet treba da radite ovaj projekat, da li biste nešto menjali?

Ja, naravno, ne odlučujem o tome, jer je to pre svega film Srđana Dragojevića. Ali kada bi to zavisilo od mene, ne bih promenio ni jednu reč, ni jednu repliku. Zato je ovaj film veliki, pravo svevremensko umetničko delo, jer je stvaran u vreme kada je rat još buktao i kada su svi poručivali da bi trebalo poštovati princip istorijske distance.

Kako je bilo raditi na knjizi o Aci Lukasu?

Aca Lukas je autor ove knjige, a ja sam mu pomogao da se knjiga uobliči i dobije izgled romansirane autobiografije. Aca je izuzetno inteligentan i duhovit čovek, bez dlake na jeziku, čak i onda kad to ne ide njemu u prilog. Napadi na knjigu dolaze od onih koji je nisu pročitali. Aca je tako sam urednički knjigu priredio, povod da se ispriča priča o mladom rokeru iz osamdesetih godina, koji se devedesetih dovija kako da preživi umiranje muzike koju je voleo i uz koju je odrastao, pa pritom postaje zvezda zahvaljujući i porocima kao pratiocima šou-biznisa. Knjiga apsolutno nema nikakve političke konotacije, a pošto je reč o autobiografiji, sasvim je legitimno da autor iskaže i svoje političko opredeljenje. I to je sve kad je reč o politici u ovoj knjizi.

Razgovarala: Milena Krstajić
Izvor: Informer