U sredu, 9. oktobra, u Studentskom kulturnom centru Beograda je održano književno veče pod imenom „Dva lica fantastike“, na kojem je publici po prvi put predstavljen roman „Mi, izbrisani“ Slobodana Vladušića, i to zajedno sa „Peščanom hronikom“ Pavla Zelića. Program je vodila Vesna Kapor, urednik programa u SKC-u.
Po izjavama oba autora ova dva romana čine dva krajnja dometa srpske fantastike danas, od tradicionalnih žanrovskog pristupa u Zelićevoj priči o duhovima i istoriji, do Vladušićevih futurističkih vizija i upliva novih tehnologija u književne eksperimente.
Slobodan Vladušić je naglasio da je sam roman “Mi, izbrisani” kompletan u okviru samih korica knjige, a da su dodaci koji će u sledećih godinu dana biti objavljivani na njegovoj oficijelnoj internet stranici www.slobodanvladusic.net samo “bonus tracks” ili dopunske priče onoj glavnoj, te se stoga roman može čitati i bez njih. Vladušić je nastavio da pojašnjava suštinu sajber misticizma, koji čini okosnicu jednog novog pristupa koji se romanom “Mi, izbrisani” uvodi u srpsku književnost i u tom kontekstu je dao više primera, od iranskih hakera koji obaraju američke dronove do njegovog novog prijatelja na Facebook-u, u stvarnom svetu odavno preminulog Anđela Frojnda, inače pokretača radnje u samom romanu. Pomenute su i “second life” kompjuterske simulacije, koje su bile inspiracija za virtuelni svet Metropolisa u romanu “Mi, izbrisani”.
Slobodan Vladušić je naglasio da je sam roman “Mi, izbrisani” kompletan u okviru samih korica knjige, a da su dodaci koji će u sledećih godinu dana biti objavljivani na njegovoj oficijelnoj internet stranici www.slobodanvladusic.net samo “bonus tracks” ili dopunske priče onoj glavnoj, te se stoga roman može čitati i bez njih. Vladušić je nastavio da pojašnjava suštinu sajber misticizma, koji čini okosnicu jednog novog pristupa koji se romanom “Mi, izbrisani” uvodi u srpsku književnost i u tom kontekstu je dao više primera, od iranskih hakera koji obaraju američke dronove do njegovog novog prijatelja na Facebook-u, u stvarnom svetu odavno preminulog Anđela Frojnda, inače pokretača radnje u samom romanu. Pomenute su i “second life” kompjuterske simulacije, koje su bile inspiracija za virtuelni svet Metropolisa u romanu “Mi, izbrisani”.
U obrazloženju ideje za zajedničku promociju, Zelić je naglasio brojne paralele koje postoje između ova dva romana, od uvođenja novih tema (radnih akcija i sajber sveta), mračne urbane atmosfere, onostranih pretnji, pa čak i dvosmislenosti u pogledu same prirode fantastičnih događaja koji su možda samo metafora ili uobrazilja junaka.
