Pisac Uroš Petrović kaže da je pisanje zagonetaka najteži književni žanr. Uveo bi Životne veštine kao predmet u škole i spoznao je da je nilski konj na društvenim mrežama zanimljiviji od pametnog čoveka.

Petrović je rekao Tanjugu da njegovu novu, 21. po redu knjigu „Bajke – prvih sedam“, u izdanju Lagune, karakterišu vrhunski papir, kvalitetne boje, usled kojih „knjiga čak i prelepo miriše“, a tu su i „prelepe ilustracije“ Aleksandra Zolotića.

„Čovek zaista crta čarolije. On je možda i zaslužniji za uspeh knjige od mene. To je prvi susret kad otvoriš korice“, naveo je Petrović.

Preko bajki „Belina“, „Ava i kiša“, „Gospodar svitaca“, Veveričina čudna navika“, „Lirin glas“, „Mali žongler“, „Devojčica sa trubom“ smeštenih u savremeni svet deca uče o moralnim vrlinama i manama, kroz događaje junaka koji su njihovi vršnjaci.

Petrović je rekao da je dokazano da deca kojoj se čitalo kad su bila mala imaju za trećinu veća postignuća u školovanju i kasnije u životu, jer postaju vešta i hrabrija sa rečima.

„Razumem da je brzo vreme, da se mnogo radi i da je roditelju lakše da pusti crtani film, ali ako se zna šta se čitanjem postiže, onda bi razmislili šta bi radili“, naveo je pisac.

Petrović je rekao da je u radu sa decom siguran da „ako im je nešto dovoljno zanimljivo, ne postoji to što neće savladati“.

„Tako sam drugom razredu prezentovao osnove hemije. Bilo im je zanimljivo i tražili su još. Postoji ono što je interesantno i ono što nije. Možemo i najzanimljivije štivo da prezentujemo na monoton način i stvorićemo otpor“, upozorio je Petrović.

Podsetivši da danas na internetu postoji besplatno „stotinu čuda“, Petrović je rekao da „nema više izgovora za neznanje“ i upozorio da „mnogi misle da je dovoljno učenje dok traje školovanje“, iako „mozak voli da uči“ neprekidno.

Petrović je do sada objavio roman epske fantastike „Aven i jazopas u Zemlji Vauka“, zbirke fantastičnih pripovetki za odrasle „Priče s one strane“, seriju edukativno-zabavnih knjiga „Zagonetne priče“, horor za decu „Peti leptir“ i druge knjige.

Nakon iskustva pisanja od epske fantastike do alternativne istorije, Petrović ističe da „ništa nije teže nego smisliti i napisati dobru zagonetku“.

„To je najteža književna forma, prilično sam siguran“, dodao je pisac.

Petrović je do sada objavio preko deset knjiga zagonetaka.

U svakoj od njih je oko 30 zagonetaka, a Petrović kaže da otprilike toliko stigne da smisli godišnje.

Nakon toga Petrović se posvetio novoj književnoj formi romanu u zagonetkama, u kome radnja teče dok čitalac ne naiđe na zagonetku i ne može ići dalje dok je ne reši.

„Bio sam iznenađen recepcijom knjiga. Proglašeno je za novi žanr, tako da mi je super, imam već nekoliko romana u zagonetkama“, rekao je Petrović.

Za knjige sa zagonetkama Petrović pripremi njih 30, s time da obavezno ostavi poslednju bez rešenja i onda mu čitaoci pišu predloge rešenja na Instagram. Na poslednju takvu zagonetku stiglo mu je preko 1.000 pokušaja od kojih je samo 40 bilo tačnih odgovora.

Pisac postavlja na Instagram probno i zagonetke koje tek planira da objavi u knjizi, a po broju tačnih odgovora vidi koliko je teška.

Ako stigne samo pet tačnih odgovora, mora olakšati zagonetku, sa 300 ne bi trebalo da se nađe u knjizi, dok je savršen promer između 33 i 58 tačnih rešenja.

Petrovićeve knjige su do sada objavljivane u Italiji, Grčkoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Češkoj i Rumuniji, a primećuje da kod naše dijaspore postoji problem što već druga generacija ne govori srpski jezik.

„Onda su ovakve knjige način da ih podstaknemo da govore svoj jezik“, istakao je pisac.

Petrović kaže da bi, kada bi postao ministar prosvete, uveo predmet Životne veštine za prvi ili drugi razred osnovne škole.

„Potrudio bih se da neke lekcije i spoznaje ne čekaju 40 godina. Sa decom može da se radi na takav način. Usvajaju. Mi smo ljudi koji se žale na finansije, a nismo finansijski pismeni. Učio bih decu i o novcu, kako se njime raspolaže“, naveo je Petrović.

Pored Instagrama, Petrović je otvorio i nalog na Tiktoku, gde je sproveo mali eksperiment postavivši snimak nilskog konja kako otvara usta, na šta je ubacio podrigivanje što je stiglo do 600.000 pregleda, dok razni pametni saveti nemaju ni približno taj broj.

„Živimo u vremenima kada podrigivanje nilskog konja više pažnje skreće nego što god pametan čovek kaže. Dobro došli u 21. vek“, zaključio je Petrović.

Izvor: Tanjug / Krstarica