„Upozorenje o sadržaju‟ je treća zbirka priča (i pesama) britanskog autora Nila Gejmena. Dvadeset i dve priče (originalno ih ima dvadeset i tri, ali je srpski izdavač priču „Uspavana i vreteno“ ranije objavio kao samostalno izdanje tako da ona nije našla svoje mesto u zbirci) dovode u pitanje ideju da su priče sigurne luke za naše uspavane umove već da bi trebalo da nas uplaše i probude neku iskru promene u nama. Ove minijature nisu bajke. Ili, makar, nisu bajke u kojima se na kraju živi srećno do kraja života. Ne. Ovo su bajke sa čudovištima koja stvarno jedu malu decu, bajke u kojima dobro nekada pobedi, ali ne uvek, bajke u kojima su zle veštice i zle vile glavni junaci, gde se dosadne avanture u mitskim kraljevstvima i spasavanje princeza žrtvuju zarad neverovatno uzbudljive jutarnje kupovine i čaja u pet…

Ipak, nisu sve priče iz ove zbirke jezive i strašne. Neke nam donose poznata imena poput Šerloka Holmsa, Reja Bredberija, Dejvida Bouvija, Grdane, Crvenkape, Snežane (bez patuljaka), Doktora Hua, Senke (iz „Američkih bogova‟) i druge junake koji se pojavljuju u Gejmenovim delima. Tu su, takođe, i pesme, ali i humoreske. Nil Gejmen inspiraciju za priče ne traži samo u staroj dobroj naučnoj fantastici i bajkama braće Grim već i u irskim i škotskim legendama i mitovima.

Posebno interesantan je uvod zbirke u kome Nil Gejmen opisuje kojom prigodom su priče iz zbirke nastajale dajući nam tako putokaz za njihovo čitanje i razumevanje. Način nastanka zbirke predstavlja njenu najveću vrednost i najveću manu. Za razliku od tematskih zbirki u kojima su priče povezane zajedničkim temama, motivima ili stilom „Upozorenje o sadržaju‟ čine priče nastajale za različiti prigode i u drugačije vreme. Razlika između pojedinih priča je i sedam godina. „Kalendar priča“ je, na primer, zbirka od dvanaest minijatura koje su nastale u Gejmenovoj interakciji sa tviterašima. „Klik-Klak Zvečidžak“ je nastala u humanitarne svrhe tokom Noći veštica, „Narandžasta“ je napisana na aerodromima i u avionima tokom putovanja na književni festival gde ju je Gejemen prvi put i pročitao, „Povratak Velikog Vitkog Vojvode“ je trebalo da bude objavljen u časopisu uz fotografije Dejvida Bouvija, a priču „Ženski rod“ Gejmen je napisao i poklonio svojoj budućoj supruzi kao deo romantičnog udvaranja.

Priče nisu usaglašene, ne čine jednu celinu i, osim nekoliko motiva koji se često pojavljuju, nema onog vezivnog tkiva koji ih povezuje. Sa druge strane to je odlično jer, ako vas jedna priča ne očara, odmah posle nje je druga, sasvim drugačija od prethodne. I tako više od dvadeset puta.

Posebno bih izdvojio priče „Čovek koji je zaboravio Reja Bredberija“ o društvu u kome se priče od zaborava čuvaju usmenim putem, ali gde je ime jednog njihovog autora zaboravljeno, „Slučaj smrti i meda“ govori o najtežoj zagonetki Šerloka Holmsa koju mu je na samrti ostavio njegov brat Majkroft, „I plakaću kao Aleksandar“ je priča u kojoj nam Gejmen objašnjava zašto se nisu dogodila ona futuristička predviđanja poput letećih automobila i skjetova, „Nekoliko sati“ je urnebesno zabavna avantura Doktora Hua, „Poštovanje formalnosti“ je priča u kojoj nam Grdana saopštava svoju verziju priče i objašnjava nam motive, „Avanturistička priča“ je izuzetno zabavna minijatura o tome kako „avanture imaju svoje mesto, i sve je to lepo, ali ni redovni obroci ni život bez bola nisu baš za bacanje“.

„Ja se ne bojim loših ljudi, opakih zlikovaca, kojekakvih čudovišta i stvorenja noći. Mene plaše ljudi koji su ubeđeni u sopstvenu pravičnost. Oni koji znaju kako da se ponašaju kao i šta bi njihovi susedi trebalo da rade da bi bili na strani dobra.‟

Ovo je verovatno ključ za razumevanje priča koje se nalaze u zbirci „Upozorenje o sadržaju‟, a koji Nil Gejmen daje u svom uvodu. Autor priča koketira za čudovištima i flertuje sa monstrumima, ali njegove najbolje priče nisu o njima. Kao i obično, ljudi su ti koji čine najstrašnije stvari na svetu. A Nil Gejmen je tu da nam ispriča priče o njima.

Piše: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs