Poslednjih godina, pitanje ličnih podataka našlo se u fokusu javnog mnjenja iz različitih razloga; šta dajemo u zamenu za navodno besplatnu uslugu, kako se konstruiše digitalni identitet onoga što jesmo i kako algoritmi koji poseduju ove podatke kreiraju svet gotovo po našoj meri.

Prvi put sam čula za pojam internet „mehura“ na prvoj godini fakulteta pre mnogo godina.Tada, samo na osnovu prethodnih pretraga i izbora, mogla sam da ukucam istu stvar u pretraživač (dobro, Gugl) kao neko drugi, i rezultati koji bi izašli bili bi potpuno drugačiji. Na primer, „Hong Kong“ može da izbaci rezultate u kojima se govori o trenutnoj delikatnoj političkoj situaciji, ili predloge za posetu turističkim atrakcijama. Ono što ovde zabrinjava jeste to što su ljudi sve manje izloženi bilo čemu što dovodi u pitanje njihov način razmišljanja. Nasuprot tome, to znači da se ljudima samo pokazuju stvari koje im govore da su njihova uverenja i stanovišta ispravni. Moguća posledica ovoga se može videti u rastućem favoritizmu u društvu – odbijanju da se makar pokušaju sagledati razlozi tuđih drugačijih političkih uverenja.

Ali teško je ovo objasniti mnogima. Ovo su komplikovani koncepti koji se teško objašnjavaju ljudima. Na scenu stupa „Kvalitilend“. Roman koji je smešten negde između spekulativne i naučne fantastike, objavljen u Nemačkoj 2017. Radnja je smeštena u futurističkoj neodređenoj državi gde algoritmi i velike kompanije imaju potpunu slobodu da ljudima uređuju život – sa kime se zabavljaju, šta kupuju (proizvodi se bukvalno dostavljaju ljudima na osnovu prediktivnog algoritma koji određuje kada će neko želeti nešto, i šta će to biti), kako žive – čak i kako će glasati. Dok čitalac uranja u priču o Peteru Nezaposlenom i u svet Kvalitilenda, postaje mu jasan savremeni problem neadekvatnih zakona o privatnosti podataka i njihovoj dostupnosti korporacijama.

Ne brinite, knjiga se vrlo lako čita, i ima dovoljno sarkastične domišljatosti da tema ne postane suviše teška; jedan od ključnih predmeta u knjizi je roze vibrator u obliku delfina. Tok radnje će vas iznenaditi, što je pravo osveženje kada su u pitanju sa ovakvom temom.

Druga dominantna tema u tekstu je o stvaranju veštačke inteligencije koja je toliko sofisticirana da je postala individua, a ne samo veoma pametna mašina. Ovo je manje relevantno za probleme 2019, ali kako tehnologija bude postajala kompleksnija (ne zaboravite, već postoji veštačka inteligencija koja je prošla Tjuringov test), a veštačke inteligencije prisutnije u svakodnevnom životu, ovo je problem sa kojim ćemo, kao društvo, u nekom trenutku morati da se suočimo.

Peter Nezaposleni isprva izgleda kao neki prilično dosadan lik koji dozvoljava da ga vodaju algoritmi koji mu ne čine nikakve usluge, ali kako se priča razvija, brzo postaje jasno da je Peter kompleksniji nego što se čini na prvi pogled. Kako idemo ka sve više digitalizovanom svetu, važno nam je da imamo ovo na umu i da odredimo jasnu granicu gde analogni svet sa mnoštvom svojih kompleksnosti počinje i gde se završava, i da shvatimo nedostatke pukog uverenja da će nam Gugl uvek dati „pravi“ odgovor.

Autor: AB Endacot
Izvor: thenerddaily.com
Prevod: Borivoje Dožudić