Opšte je poznato da najveći umetnici, od pisaca i slikara, pa sve do kompozitora, najčešće svojim bićem, darom i ponašanjem odudaraju od ostatka društva. Možda upravo zato što su neprilagođeni buntovnici koji svet doživljavaju i posmatraju na drugačiji (svakako i dublji) način od ostalih, i kadri da naprave i stvore neprolazna remek-dela. Takav je bez sumnje bio i čuveni Ludvig van Betoven, čiji je život kroz prizmu njegovih najvećih dela, poput „Mesečeve sonate“ i „Devete simfonije“, predstavila Kristina Ajhel u knjizi „Osetljivi titan“ koju je Laguna nedavno objavila u standardno pouzdanom prevodu Dušice Milojković.

Kroz šest poglavlja knjiga nam opisuje razvoj i bujanje mašte kod Betovena, njegove unutrašnje drame i kolebanja, uvođenje političkih tema u muzička dela, ljubavne jade i muke, prijateljstva, ironiju i besparicu koje su često prožimale njegov život, i konačno slavu koja ga je pretvorila u jednog od najvećih muzičkih umova svih vremena.

Mada je bio škrt u deljenju svog nadljudskog dara s javnošću, jer je mrzeo da izigrava dresirano majmunče u predstavama priređivanim za aristokratiju večito željnu novotarija i svežih senzacija, ipak je uživao kada svojim neočekivanim improvizacijama neke od njih baci u trans, a neke čak i na kolena. Ono što je njegovim takmacima nedostajalo on je imao napretek: dar da svoje slušaoce ponese, dirne, da ih potpuno obuzme zahvaljujući svom osećaju za efektne kontraste – od gromkih naleta do nežnih zatišja – ali i svom iskustvu u procenjivanju reakcija publike. Znao je bolje no iko da zavodi muzikom: „Rasplači ih, nateraj da ti kliču, oduševi ih!“ A za etiketu, izgled, modu i uglađenost nije mnogo mario, imao je druge, jače kvalitete.

Betovenov život bio je sličan životnim pričama današnjih rok zvezda: teško detinjstvo, buntovnički stav, provokativan nastup, ekscentričan izgled, obožavaoci u delirijumu, brz život pun strasti, zaljubljivanje u pogrešne žene i onda kraj u moru alkohola, na dnu, sa relativno malo godina proživljenih iza sebe. I isto tako, zbog neverovatnog dara, publika je spremna da mu previdi i oprosti nekulturno ponašanje, nabusitost i neurednost. Tako je iz siromašne provincije pokrenuo sopstveni vrtoglavi uspon koji će ga dovesti do najblistavijih plemićkih palata i kraljevskih dvorova. Koristeći bogate pokrovitelje poput instrumenta na kojem je svirao, trudio se da svojom umetnošću bude na usluzi potlačenoj sirotinji i da se bori za jednakost svih ljudi.

Za razliku od kolega i prethodnika koji su težili da postanu vođe dvorskih orkestara i kraljevski kompozitori, Betoven je želeo da bude slobodan umetnik, i to u doba kada je građansko preduzetništvo tek bilo u začetku, a od zaštite autorskih prava nije bilo ni govora. I čak ga ni novčane nedaće nisu pokolebale u očuvanju stečene nezavisnosti. A u skladu s time, u muzici je komponovao onako kako je hteo, ne osvrćući se na tuđe smernice, zakone i pravila. Za razliku od slavnih savremenika Hajdna i Mocarta, koji su bili jasni i odmereni, on je bio neobuzdan, prepun protivrečnosti i zbrkan.

Vazda nonkonformista, bio je ludi genije sazdan od oprečnosti: znao je da piše vrhunsku ljubavnu liriku, a nije znao tablicu množenja. Promenio je skoro 70 stanova u Beču, a ipak je žudeo za životom na selu. Pokušavao je da ovlada svojim strastima, a ipak je sopstvenu kuvaricu gađao mućkovima. Mračan i borben, infantilan i genijalan, bio je jedan od najvećih antijunaka u istoriji.

Autor: Miroslav Bašić Palković