U maloj sali Kruševačkog pozorišta u petak, 19. januara, pred velikim brojem zainteresovanih čitalaca, predstavljen je roman „Sudbine plešu tango“ Mladena Stevanovića.
Pored autora učestvovali su dr Vasilije Milnović, književni kritičar, Jovanka Andrić, dramska umetnica, i Irina Miljković, profesorka klavira u SMŠ „Stevan Hristić“ u Kruševcu.
„Sudbine plešu tango“ je roman o potisnutim željama i bračnim iluzijama.
„Sudbine plešu tango“ je roman o potisnutim željama i bračnim iluzijama.
Paralelno prateći izazove sa kojima se suočavaju dva para u savremenom Beogradu i dramatično ukrštajući njihove puteve, „Sudbine plešu tango“ realistično i sa ironijskim otklonom oslikavaju njihove egzistencijalne muke, krizu identiteta i pokušaje da odgovore na pitanja bez čijeg se razrešenja ne mogu izbaviti: da li je brak ropstvo ili utočište, da li razvod oslobađa, jesu li deca izgovor za lažne žrtve, može li se živeti s nedelima iz prošlosti?
„U Mladenovom romanu možemo naći ironiju, lucidne dijaloge, autopoetičke pasaže, pa čak i čistu liriku“, rekao je Vasilije Milnović. On je istakao i da upliv ruske književnosti u ovom romanu ima veliki značaj i da autor čak i ne pokušava da je sakrije. „Razlika je u tome što su Mladenovi junaci savremeni pa samim tim i svima nama bliski“, zaključio je Milnović.
„Dok sam radio na romanu ’Sudbine plešu tango’, gradeći likove, učinilo mi se da tekst ima jedan poseban ritam, ritam koji podseća na ritam poznatog latinoameričkog plesa. Sudbine junaka su se kretale lagano, uvijale, dodirivale u tom ritmu, pa je tako i roman dobio svoje ime, ali ništa od toga nije bilo unapred smišljeno“, ispričao je autor Mladen Stevanović.
„Dok sam radio na romanu ’Sudbine plešu tango’, gradeći likove, učinilo mi se da tekst ima jedan poseban ritam, ritam koji podseća na ritam poznatog latinoameričkog plesa. Sudbine junaka su se kretale lagano, uvijale, dodirivale u tom ritmu, pa je tako i roman dobio svoje ime, ali ništa od toga nije bilo unapred smišljeno“, ispričao je autor Mladen Stevanović.
